Visoke temperature ne prijaju ni ljudima ni životinjama, međutim ljudi znaju kako da se rashlade i imaju mogućnost za to. Ali, kako pomoći životinjama da lakše podnesu ove vrućine, posebno domaćim, na farmama, koje ne borave ceo dan pod klimom?
Dnevnik.rs podelio je sa čitaocima neke savete koji bi mogli da im pomognu da zaštite stoku i živinu od velikih vrućina.
Kravama bi trebalo obezbediti hlad, ventilaciju i dovoljno vode
Krave su vrlo osetljive životinje jer kada temperature pređu preko 30 stepeni Celzijusa, one dožive veliki stres koji rezultira manjim uzimanjem hrane i većom količinom ispijanja vode. Posledica toga je obično pad proizvodnje mleka, ponekad i za 50 odsto. Ove životinje veoma teško podnose i visoku vlažnost vazduha, čak i kada se temperatute vazduha niže, što opet dovodi do smanjenja proizvodnje mleka. Kako bi se ovi gubici sprečili, evo šta treba da radite.
“Kod izgradnje štale obavezno treba voditi računa o prirodnoj ventilaciji. U ovim tropskim uslovima kravama bi trebalo obezbediti velike količine sveže vode, jer odrasla grla popiju preko 150 litara vode na dan, ukoliko je temperatura vazduha preko 30 stepeni. Naravno, trebalo bi ih zaštititi i od direktnog uticaja sunca nadstrešnicama ili hladom drveća. Kada je hrana u pitanju, valjalo bi povećati nivo unosa energije da bi se smanjio nedostatak izazvan smanjenom konzumacijom hrane. Životinje bi trebalo da jedu u kasno uveče ili rano ujutro”, kažu u jednoj novosadskoj veterinarskoj ordinaciji.
Valjalo bi voditi računa i o tome da u štali nema previše grla, na maloj površini, a svaki dan bi, dok traju ove temperature trebalo čistiti i menjati prostirku i nakon toga dezinfikovati objekat kako bi se smanjio broj muva. Ni dodatna ventilacija nije na odmet.
Svinje su nešto samostalnije od krava
Kada je reč o svinjama, trebalo bi da znate da se one hlade isključivo putem disanja, jer nemaju znojne žlezde, i da znaju same da potraže pomoć. U slučaju visokih temperatura, svinje će pokušati same da se rashlade, tako što će potražiti hladnije mesto u oboru ili će se namestiti u delove obora gde je veće strujanje vazduha. Osim toga, pomeriće se od ostalih jedinki, kopaće dok ne naiđu na hladniju zemlju i valjaće se u fecesu i urinu. Ukoliko temperature pređu 36 podeok, krmače bi trebalo prskati vodom i menjati im vodu za piće.
Redovno hlađenje vode za kokoške
Ukoliko temperatura pređe 35 stepeni, kokoške će potpuno prestati da nose jaja. A ako se ne preduzmu mere zaštite za vreme velikih vrućina, one će početi da pokazuju i znake toplotnog udara, kao što su hodanje okolo s otvorenim kljunovima, ležanje na zemlji sa raširenim krilima i uzimanje vrlo malih količina hrane.
Kokoškama ćete olakšati ako im ohladite vodu. Najbolje je da imaju plitke posude tokom toplotnih talasa jer ih je lakše rashladiti. Obavezno vodu držite u hladu, a tokom popodneva stavite kockice leda u posude, kako bi voda što duže ostala hladna. Kokošinjac može toliko da se zagreje, da kokoške jednostavno ne mogu da borave u njemu, a da biste ga ohladili, potrebno je da napravite ventilaciju, ako je već nemate.
Ljiljana Milovanović
Izvor: Dnevnik.rs
Foto: 1195798, Pixabay