U Srbiji je u toku takmičenje ko će izgraditi veći i lepši tržni centar, a pitanje za milion dolara je da li će oni za nekoliko godina biti puni ili poluprazni i početi da menjanju namenu? Dok se u najrazvijenijim zemljama zatvorilo na stotine tržnih centara zbog elektronske trgovine, kod nas, sudeći po gradilištima, investitori su veliki optimisti jer Srbija prema broju prodajnih kvadrata u odnosu na broj stanovnika i dalje zaostaje za zemljama u regionu. Veći optimista je, čini se, samo aktuelna vlast koja tvrdi da je prosečan standard u našoj zemlji skočio „nebu pod oblake“, iako još nije dostigao onih davno obećanih 500 evra.

Zvanični Rim izgleda nije jedini koji razmišlja o tome da Italija mora da napusti evro i vrati svoju nacionalnu valutu, liru. Takvog mišljenja su i pojedini nemački i holandski ekonomisti, …

Zlato je poput mini suknje, periodično se vraća u modu i ponovo postaje hit, iako su  ga brojni ekonomisti prethodno više puta otpisali kao „relikt barbarstva“, koji nema ni svrhu …

Politički omiljeni direktori u Srbiji i ostatku Balkana trebalo bi da se zabrinu pred konkurencijom iz SAD i Velike Britanije. U ove dve zemlje, koje važe za rodonačelnike slobodnog tržišta …

Odobravanje koncesije Aerodroma „Nikola Tesla“ donelo je 16. aprila akcionarima ove kompanije 52,9 milijardi dinara, što je rekordna dividenda u domaćoj korporativnoj istoriji. Od najave sprovođenja koncesije, uključujući i rast …

Kažu da iza svakog uspješnog muškarca stoji žena, a po svemu sudeći, iza svake uspješne zapadnoevropske ekonomije stoji država, kao vlasnik ključnih firmi i banaka. Kao što privatizacija sama po …

„U sredinama gde istorija često počinje ’od početka’, i gde nekakve elite redovno podvlače crtu i smatraju da ništa nije bilo pre njih, svedoci smo da svako malo imamo pojavu pojedinih „genijalnih” reformatora, koji neretko odustaju od sopstvenih ideja već posle nekoliko godina, ili se te reforme samo kozmetički usvoje, bez istinskog pomaka. Nasuprot tome, jedan od glavnih faktora usvajanja vrednosti Prosvetiteljstva, dakle primene racionalnosti, logike, nauke i tehnologije za poboljšanje kvaliteta života, jeste da se reforme obavljaju kontinuirano“, ističe Milan Ćirković, profesor-istraživač Astronomske opservatorije u Beogradu, međunarodno priznati naučni autor i predavač.

Sve u svemu, 75 miliona ljudi u svetu je „prinudno raseljeno“ (izbeglice, interno raseljena lica, ljudi raseljeni usled prirodnih katastrofa). Znatan deo njih, između petnaest i dvadeset miliona 2014. godine, kraće ili duže boravi na izdvojenim mestima – u logorima, privremenim logorima, pritvorskim centrima, zonama čekanja ili privremenog prihvata.

Iako se već godinama na masovni turizam gleda sa neodobravanjem, a brojni turistički centri iznalaze različite načine da ograniče broj posetilaca, jeftinih avionskih letova ili kruzera koji dovoze „prekobrojne“, njegov …