Evropski ministri spoljnih poslova trebalo je da u petak 28. juna daju Srbiji zeleno svetlo za pregovore sa EU. Rumunija je, međutim, blokirala konačnu odluku. Sada je sve u rukama lidera članica EU.
Danski ministar za evropska pitanja Nikolaj Vamen oglasio se u utorak saopštenjem koje je na prvi pogled zvučalo kao dobra vest za Srbiju. „Sve države članice mogu preporučiti Srbiju za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, slažemo se da je Srbija ispunila neophodne kriterijume…“ Ključna reč je bila „preporučiti.“
Međutim, ova preporuka nije i konačna odluka, jer je Rumunija “u pet do dvanaest” blokirala konačnu odluku. Sada EU šefovi moraju doneti odluku i to krajem sedmice, na samitu u Briselu.
Bez slavljeničke atmosfere
Rumunski veto bio je grom iz vedra neba za sve njene evropske partnere. Rumunska vlada od Beograda traži priznanje vlaškog jezika, kojeg rumunske manjine govore Srbiji, baš kao i rumunski. Ipak, još je veoma nejasno da li i sami Vlasi žele to isto.
Predsednik Srbije Boris Tadić u petak je otputovao u Brisel gde je trebalo da proslavi zvanično dobijanje statusa kandidata. „Srbija je prihvatila sve kriterijume iz Kopenhagena“, hladno je prokomentarisao, misleći na EU uslove za sticanje statusa kandidata. „Međutim, Srbija neće prihvatiti ono što nije u skladu sa ovim kriterijumima.“ On je dodao da Srbija štiti prava manjina po najvišim standardima.
Mnogi posmatrači smatraju da zahtevi Rumunije predstavljaju nepotrebnu opstrukciju, ukazujući na to da predsednik Trajan Basesku pokušava da osvoji poene na domaćem terenu – osvetom, zbog činjenice da Rumuniji nije dozvoljen pristup u šengensku zonu. Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele rekao je da ovaj gest „nije u evropskom duhu“
Značajan trenutak za Kosovo
Po dolasku u Brisel, Vestervele je rekao da je Srbija ispunila sve uslove Evropske unije, a sada je na EU da „održi svoje obećanje.“ On je dodao da ceo region treba da se stabilizuje. „Ne treba zaboraviti da je Balkan bilo ratno žarište dugi niz godina „, rekao je on. Na EU samitu u decembru 2012, Nemačka je bila među onima koji su odbili da Srbija dobije status kandidata. Ipak, odlučujući proboj došao je pre desetak dana, kada je Srbija postigla sporazum sa Kosovom oko zajedničkog administriranja svoje granice.
Srbija, prema tom sporazumu, i dalje ne priznaje svoju bivšu pokrajinu kao nezavisnu državu, mada prihvata da Kosovo može, kao entitet, prisustvovati regionalnim konferencijama.
Švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt izjavio da se (dosadašnjim napretkom u srpsko – kosovskim pregovorima) otvaraju nove perspektive. „Time se otvara put za ugovorne odnose između Kosova i Evropske unije, što je, naravno, veoma značajno za Kosovo.“
Ako Srbija dobije status kandidata, onda bi članice EU mogle da od Evropske komisije traže da sa Kosovom naprave sporazum o sprovođenju studije izvodljivosti i stabilizacije. Takav sporazum bi bio preliminarni korak ka budućem članstvu. To je sasvim neobično, jer mnoge zemlje EU takođe, kao i Srbija, ne priznaju Kosovo kao državu – Španija, Rumunija, Grčka i Kipar.
Od važnosti je dalje proširenje EU
Ali, bilo da je u pitanju Srbija ili Kosovo, EU trenutno nije raspoložena za dalje proširenje. Ruku punih posla oko suzbijanja krize evra, EU je u ovom trenutku uglavnom zaokupljena sama sobom. Međutim, finski ministar za evropska pitanja Aleksandar Stub smatra da Evropa mora da nastavi (da sprovodi) svoj plan integracije balkanskog regiona. „Zapadni Balkan je jedno od najvažnijih strateških područja i stoga je proširenje značajno za Evropsku uniju“, rekao je on. „Lako je zaboraviti značaj širenja EU u jeku finansijske krize.“
Odluku o statusu kandidaurea Srbije sada se očekuje na sastanku u četvrtak ili petak. Ali, to ne znači da će pregovori o članstvu početi odmah. Nema nikakvih najava preciznih datuma za početak pregovora, a kamoli reči eventualnom članstvu Srbije u EU. Za Srbe je, u međuvremenu, najvažnije da učine odlučan korak ka Evropi.
Nikol Gebel i Krištof Haselbah, Brisel, DW