Svet se otima za investitore, a oni za Afriku. Gužva je sve veća oko jeftinih sirovina i radne snage, čiju cenu dodatno obaraju Kinezi, kojih je u poslednjoj deceniji došlo više nego Evropljana u protekla četiri veka. Odnedavno u ofanzivi je i Brazil, koji ima više stanovnika afričkog porekla nego ijedna druga država van Afrike.
Afrika bi do 2014. mogla da zabeleži najveći rast direktnih stranih ulaganja u svetu – čak za 84%, prognozira UNCTAD. Do 2015. godine strane investicije na afričkom kontinentu dostići će 150 milijardi dolara, procenjuje konsultantska kuća Ernst &Young. „Afrika je danas veća i važnija nego što je Kina bila pre deset godina“, mišljenje je predsednika General Electrica, Jeffa Immelta. U idućih deset godina Afrika će postati najdinamičniji rastući region na svetu, ocena je svih vodećih svetskih konsultanskih kuća a prognoza MMF-a, da će se BDP zemalja podsaharske Afrike povećati u proseku za 6% u odnosu na prošlu godinu a u pojedinim zemljama poput Angole i dvostruko, pribavila je „Crnom kontinentu“ laskavu odrednicu „decenijske destinacije za ulagače“.
Novac svih boja i ideologija sliva se na površinu na koju bi se mogle smestiti Sjedinjene Države, zapadna Evropa, Indija, Kina i Argentina zajedno, bogatu naftom, mineralima i prirodnim resursima, i na koju otpada 27% svih plodnih površina na svetu. Samo u poslednjih pet godina, kako procenjuje FAO, u pet podsaharskih država strancima je prodato ili iznajmljeno gotovo 2,4 miliona hektara zemljišta. Iako od 1,2 milijarde Afrikanaca svega 60 miliona spada u srednju klasu, mlađi od 25 godina čine polovinu stanovništva čiji će potrošački izdaci već do 2020. dostići 1,4 biliona dolara. Među deset najbrže rastućih svetskih privreda nalazi se čak šest afričkih država (Angola, Nigerija, Etiopija, Čad, Mozambik i Ruanda), pri čemu je Angola u prvoj dekadi novog milenijuma izborila titulu najbrže rastuće svetske ekonomije (11,1%). Ruanda se, pak, probila među prvih 50 u svetu po brzini osnivanja preduzeća – za tu proceduru potrebno je osam dana za razliku od Luksemburga gde ona traje 81 dan, izveštava Svetska banka. Bocvana, Gana, Namibija i Zambija pretekle su Italiju i Kinu po dobroj klimi za male privrednike.
Afrika, međutim, ima i velikih nedostataka, poput nerazvijene infrastrukture, slabog obrazovnog sistema, političkih rizika koji lako eskaliraju u nasilje i veoma prisutne korupcije. Afričke zemlje se ipak menjaju i sprovode reforme koje pogoduju ekonomskom rastu, što govore i podaci da je od 2003. do 2011. broj projekata u koje su uložena strana sredstva narastao sa 339 na 857. Prema izveštaju konsultantske kuća Ernst &Young, u poslednjoj deceniji su ulaganja sa brzorastućih tržišta rasla jednakom brzinom kao ulaganja razvijenih, a ulagači su najzainteresovanjiji za rudne potencijale, turizam, građevinarstvo, telekomunikacije i finansijske usluge. Među brzorastućim privredama najagilniji su Indijci, koji od 2007. godine broj investicija u Africi povećavaju po godišnjoj stopi od 46%. Veliki investitori su takođe Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Južna Koreja, Saudijska Arabija i Turska. Velika Britanija predvodi najrazvijenije države – od 2007. do prošle godine broj investicija povećala je za 27%, a slede je SAD i Nemačka s rastom po 21%. Od 2003. porasla su i međusobna ulaganja afričkih država, i to sa 27% na 145% u prošloj godini, a njihov udeo u ukupnim projektima dostigao je lani 17%. Po broju direktnih stranih investicija predvodnici su Kenija s rastom od 78%, Nigerija sa 73% i Južnoafrička Republika sa 65%.
Brazilska ofanziva
Investitorsku gužvu podstiče i Brazil. On odnedavno značajno povećava svoju prisutnost na tom kontinentu, kao zemlja koja ima više stanovnika afričkog porekla od ijedne druge države van Afrike. Trgovinska razmena između Brazila i Afrike je sa 4,3 milijarde dolara u 2002. porasla na 27,6 milijardi u 2011. godini, a na Afriku danas otpada 55% pomoći brazilske agencije za saradnju koja nadzire humanitarne projekte u inostranstvu, odnosno taj iznos premašuje milijardu dolara. Brazilska vlada je odobrila Keniji pozajmicu od 150 miliona dolara za izgradnju saobraćajnica, otvara pogon za proizvodnju antiretrovirusnih lekova za borbu protiv AIDS-a u Mozambiku, gde je istovremeno rudarski div Vale započeo projekt iskopavanja uglja vredan 6 milijardi dolara, dok je u Angoli brazilska građevinska kompanija Oderbrecht jedan od najvećih poslodavaca. Brazilske firme su prisutne i u Gvineji Bisao i Nigeriji, a vodeća brazilska investiciona banka BTG Pactual je početkom godine osnovala fond vredan milijardu dolara za ulaganja u Africi. Tu su i poljoprivredni projekti u Sudanu, direktni letovi iz glavnog grada Etiopije Adis Abebe do São Paula i optički komunikacioni kabl koji spaja severoistok Brazila sa Zapadnom Afrikom. Osim što odobrava stipendije afričkim studentima na svojim univerzitetima, Brazil obučava i vojnike iz Angole, uz istovremeni izvoz oružja afričkim zemljama. Potonji poslovi se sklapaju i sa vladarima sumnjivog kredibiliteta, navodi se u kritikama brazilskih medija, koji su nedavno obelodanili i skandalozane podatke o izvozu kasetnih bombi u Zambiju.
Stari afrički znanac u poslu sa oružjem je Rusija, još iz doba Sovjetskog Saveza, koja se danas vraća u Afriku sa novim tehnologijama i novim bogatašima iz rudarskih, transportnih, građevinskih i finanijskih kompanija. Na afričkom tržištu su prisutne ruske korporacije kao što su Gasprom, Rosatom, LUKOIL, Rusal, Severstalj, koje ulažu u razvoj metalurgije i rudarsku industriju, kompjuterske tehnologije i satelitsku vezu. Ruska preduzeća, pogotovo ona sa državnim učešćem, gledaju na Afriku kao na sirovinsku bazu i to posebno retkih elemenata kao što je uranijum, čija nalazišta u Nigeriji od ove godine pretražuje Gasprombanka. Ruska državna kompanija Rostehnologija je tokom leta u Zimbabveu pregovarala o preuzimanju jednog od najvećih nalazišta platine na svetu. Premda je Zimbabve doslovno među nekoliko najsiromašnijih zemalja na planeti, dve strane pregovaraju da se pravo na eksploatisanje nalazišta Zimbabveu plati – vojnim helikopterima. Nije poznato koja se vrsta helikoptera nudi zemlji u kojoj se nezaposlenost procenjuje na 80-90%. Rostehnologija je zainteresovana za nalazište Darwendale koje se sa oko 19 tona platine procenjuje kao drugo najveće na svetu, s tim da su njegovi ukupni resursi – sa zlatom, niklom i drugim metalima – teški bar 755 tona. U igri za eksploataciju navodno su i kompanije poznatih ruskih oligarha Ališera Usmanova i Viktora Vekselberga. Ruska strana je zainteresovana i za učešće u nekoliko velikih infrastrukturnih projekata, naročito u izgradnji železničke mreže po Africi, poput „transkalahirijske železnice”, koja treba da poveže nalazišta prirodnih ruda u Bocvani i namibijsku luku. Drugi sličan projekat je izgradnja centralnoafričke železnice kojom se planira povezivanje Konga, Čada, Nigera, Centralnoafričke republike i niza drugih zemalja, kako bi im se obezbedio prilaz morskim lukama.
Ipak, poslednju deceniju je kao investitor svakako obeležila Indija – pre deset godina ukupna bilateralna trgovinska razmena Indije i Afrike iznosila je tri miljarde dolara, a prošle godine čak 62 milijarde dolara. Indija je u „Crnom kontinentu“ pre svega videla šansu da smanji svoju energetsku zavisnost od zemalja Bliskog Istoka, odakle dobavlja dve trećine energije za svoje potrebe. Indija, takođe, želi da unapredi trgovinske i diplomatske veze s državama Afrike, kako bi parirala Kini koja je već postigla značajne sporazume, uključujući infrastrukturne projekte i plasman mekih kredita. Dok Kina prednost daje poslovima sa državom, indijske investicije u Africi su uglavnom vezane za privatni sektor u oblastima telekomunikacija, farmaceutske industrije i trgovine. Indija najavljuje nova ulaganja od preko 30 milijardi dolara u više od 200 razvojnih projekata, najviše u sektor energetike, a potom u infrastrukturu, rudarstvo i poljoprivredu. Razmatraju se i nove investicije u zdravstvo i telekomunikacije, nakon što je indijski mobilni operater Bharti Airtel 2010. godine investicijom od 10,7 milijardi dolara preuzeo više mobilnih operatera, čime je ojačao svoju prisutnost u petnaest afričkih zemalja, među kojima su Gabon i Burkina Faso. Indija ima u planu da spoljnotrgovinsku razmenu sa afričkim zemljama u naredne tri godine poveća na 90 milijardi dolara.
Tamna strana investicija
To je i dalje značajno manja cifra u odnosu na 166 milijardi dolara trgovinske razmene u prošloj godini između Afrike i Kine, koja je lane u afričke zemlje uložila 14,7 milijardi dolara – za 60% više nego dve godine ranije. Posebno su jake veze s Angolom, Sudanom, Južnom Afrikom i Nigerijom. Gana je 2010. sklopila ugovor o zajmu od gotovo 13 milijardi dolara s kineskim investitorima za finansiranje sektora energetike, poljoprivrede i saobraćaja. Taj dogovor predstavlja jedan od najvećih finansijskih angažmana Kine u Africi. Kineski lider Hu Jintao se obavezao da će Kina zemljama Afrike osigurati nove kredite u iznosu od 20 milijardi dolara u sledeće tri godine, a posebno u Čadu, Maliju, Nigeru, Mauritaniji, Burkini Faso i delovima Nigerije i Kameruna, što je duplo više od visine kredita koji su dati 2009. godine. Kineski vođa je pozvao i na bolju saradnju sa afričkim zemlja na polju međunarodnih odnosa, obećavši da će, pored već doniranih više miljardi dolara za puteve i razvoj energetskog sektora, pružiti i veću pomoć za izgradnju poljoprivrednih tehnoloških centara, obuku medicinskog i drugog osoblja, ali i kopanje bunara, kako bi se povećao pristup čistoj vodi.
Ovakve najave se tumače kao pokušaj Pekinga da ublaži kritike da se kineski pristup „ne razlikuje mnogo od ponašanja zapadnih sila koje već dugi niz godina eksploatišu Afriku i njeno stanovništvo kako bi se jeftino domogle sirovina“. Sanou Mbaye, bivši službenik Afričke razvojne banke, kaže da je u poslednjoj deceniji u Afriku došlo više Kineza nego Evropljana u prethodna četiri veka. U Nigeriji se žale da je zbog neverovatno jeftinih kineskih materijala u poslednjih nekoliko godina propalo na stotine lokalnih tekstilnih radionica, dok su na pijacama Lusake kineski trgovci prepolovili cenu piletine, a cenu kupusa snizili za 65%, što izaziva pobune lokalnih prodavaca. U Dar es Salaamu, glavnom gradu Tanzanije, stvari su stigle dotle da je Kinezima zabranjena prodaja robe na pijaci. Kineski zvaničnici negiraju optužbe da Afriku osvajaju korupcijom, navodeći kao primer da donacije ne daju u novcu već u vidu izgrađenih bolnica, škola ili puteva. Početkom godine, kineska delegacija je došla u Ugandu da simbolično uruči ključeve dve devetospratne kule bliznakinje u kojima će biti sedište predsednika i premijera zemlje. Donacija vredi 27 miliona dolara, a ceo projekat su realizovali kineski radnici.
Njihovo prisustvo u Africi je dodatno oborilo cenu lokalne radne snage, koja se zato sve manje raduje najavama kineskih funkcionera da, u novoj državnoj strategiji iseljavanja radno intenzivnih industrija u druge zemlje, Afrika dobija značajnu proizvodnu šansu da krene kineskim stopama. Kritičari kao primer navode Zambiju, gde je Kina najveći investitor sa dve milijarde dolara u poslednjoj deceniji. Zemlja u poslednjih pet godina beleži stabilan rast od 6%, a samo industrija bakra je od 2008. do 2010. prihodovala šest milijardi dolara. Ali, u zambijsku ekonomiju se vratilo svega 900 miliona dolara, a 60% stanovništva i dalje živi u ogromnoj bedi. Lokalni radnici u kineskim fabrikama su ekstremno malo plaćeni, što je često dovodilo do sukoba sa kineskom upravom koja je u više navrata pucala na štrajkače a nekolicinu i usmrtila. Za te zločine niko nikada nije odgovarao. Prošlog novembra je kineska kompanija Nonferrous Metals Corp otpustila 1.000 radnika koji su štrajkovali. S obzirom da je zbog takve situacije u Zambiji došlo do promene političke vlasti na izborima, nova vlada je odmah intervenisala u korist otpuštenih radnika koji su vraćeni u fabriku i to uz – povišicu.
Pre ugovora spremi ručak
Strane kompanije u Africi često sarađuju s lokalnim poslovnim stručnjacima, kako bi se bolje upoznale sa tamošnjim prilikama i običajima pre dolaska na afričko tržište. Tako su menadžeri SABMillera, jedne od najvećih kompanija za proizvodnju pića, tokom vođenja poslovnih pregovora u južnom Sudanu kupili traktor za lokalnu zajednicu i stanovnicima obećali plaćanje poreza i taksi kao i da će osigurati pijaću vodu. Zatim su, u skladu sa lokalnim običajem, zaklali kravu i priredili ručak. Mark Bowman, izvršni direktor ove kompanije za Afriku je postupak menadžmenta kratko prokomentarisao: „U Africi ne možete da sklopite posao samo tako što ćete poslati hrpu uštogljenih tipova sa kravatama i laptopovima“.