Prema planu o budžetskoj potrošnji u 2013. godini treba platiti 90 milijardi dinara na kamate, što je za 23 milijarde dinara više nego u 2012. i za 48 milijardi dinara više nego u 2011 godini. U skladu sa neodgovornom politikom prekomernog povećavanja deficita u 2014. godini možemo očekivati da će troškovi kamata premašiti 120 milijardi dinara, u 2015. 160 a u 2016. godini 210-220 milijardi dinara. Ove apstraktne brojke možemo predstaviti i drugačije – da je javni dug potrošen na subvencionisanje zapošljavanja sa po 10.000 evra po radnom mestu imali bi smo još 1.659 hiljada zaposlenih. To bi značilo punu zaposlenost odraslog stanovništva, bez nezaposlenosti. Ili prasetinu za svakog građanina Srbije za narednih 10 godina, po proračunima ekonomiste Miroslava Zdravkovića.
Šta prosečnom građaninu znači javni dug od 16,6 milijardi evra, njegovo povećanje za 740 miliona evra u oktobru, kao i plaćena kamata od 72 miliona evra u istom mesecu? Malo, ili baš ništa. Ali značilo bi mu da zna da je tim novcem mogao biti zaposlen.
Ili da, radi otplate javnog duga, bez troškova kamate, moramo da proizvedemo, bez računanja troškova proizvodnje, 67 miliona tona kukuruza, što znači da bi 11 godina trebalo da se sav kukuruz iz Srbije izvozi, po tekućoj ceni, kako bi se otplatio javni dug.
Za taj novac mogli bismo da pojedemo četiri milijarde kilograma prasetine, ili 586 kilograma po stanovniku. Dakle svaki stanovnik Srbije mogao bi da „besplatno“ da jede 10 godina.
Ili, još bolje – za istu svotu mogli bismo da kupimo 800 miliona prasića, ili 113 prasića po stanovniku, pa da ih izvozimo, kao pre više od 200 godina, kada smo očigledno imali neku preduzetničku crtu.
Za 740 miliona evra, za koliko je u oktobru povećan javni dug, mogli smo da kupimo 260 kilograma krompira, za svakog stanovnika, ili po 70 pljeskavica, 26 kilograma prasetine, 422 kilograma kukuruza, 377 kilograma pšenice, 0,15 kvadratnih metara stana, 91 litar suncokretovog ulja, sve po stanovniku. Moglo je da se subvencioniše 74.000 radnih mesta, ili da se kupi 49 hiljada novih Fiata iz Kragujevca. Moglo je za iste pare da se izgradi 370 kilometara autoputa, ili da se napravi desetak mostova preko Save i Dunava.
U ovih 740 miliona evra ušla je i pomoć poljoprivredi. Međutim, za ovu svotu novca je moglo da se kupi 3 miliona tona kukuruza, dok je rod u ovoj godini 3,5 miliona, ili 2,7 miliona tona pšenice, a rod je 1,9 miliona tona.
Svašta se moglo sa ovolikom količinom novca.
U oktobru je plaćena kamata na javni dug u iznosu od 72,2 miliona evra, što je 2,4 miliona evra dnevno. Za ove pare mogao je da se podeli po džak krompira od 25 kilograma svakom stanovniku Srbije, da se časti sa po 7 pljeskavica ili 2,6 kilograma nacionalno omiljene životinje, da se kupi 291 hiljada tona kukuruza ili 261 hiljada tona pšenice, da se izgradi 103 hiljade kvadrata stambenog prostora, ili subvencioniše 7.223 radnih mesta. Moglo je i da se za ove pare napravi 36 kilometara autoputa.
Ali to se neće desiti. Svaka vlada zbog zaduživanja kritikuje prethodnu a kada dođe na njeno mesto nastavi da se zadužuje. Prošla vlada se zaduživala brzinom od 53,9 evra u sekundi a ova čak 130 evra u sekundi. I jedino u toj oblasti naša zemlja beleži rast.