Home TekstoviAnalizeBiznis Umetnička radionica „Ihtis“ Pančevo: Kako skućiti Liliputanca

Umetnička radionica „Ihtis“ Pančevo: Kako skućiti Liliputanca

by bifadmin

Zanet sasvim drugim poslom, Miodrag Savin je pre pet godina igrom slučaja shvatio da celog života želi da se bavi izradom minijaturnih cigli za maketarstvo. Danas je jedini proizvođač ovog materijala u Srbiji i planira izvoz.

Svakog dana Miodrag Savin u svojoj Umetničkoj radionici „Ihtis“ napravi i ispeče između 1.700 do 2.000  cigala. U odnosu na neku ciglanu to možda i nije značajna produkcija, ali u ovom slučaju važe „liliputanske“ mere jer Savinove cigle su ravno deset puta manje od klasičnih graditeljskih. Tako su one koje izađu iz njegove radionice veličine 25x11x6 milimetara. Dešava se, doduše, da ne budu visoke svih šest milimetara, jer se ponekad malo skupe, tokom perioda sušenja.

Za razliku od građevinske industrije velikog formata koja je u teškoj krizi, Savin nema na lageru svojih ciglica. Sve što napravi on odmah i proda, a njegovi glavni kupci su ljudi koji se iz hobija bave maketarstvom. Za sada je u Srbiji i jedini proizvođač cigala kao građevinskog materijala za maketare.

ciglice

Privatnu firmu otvorio je 2007. godine i tada mu ciglice – igračke nisu ni padale na um. Kao bivši nesvršeni student teologije shvatio je da je umetnost ono što ga zanima, pa je odlučio da se bavi pozlatom, ikonopisom i drugim kreativnim poslovima. „Odlučio sam da naslikam jednu ikonu na pozadini od cigala, i onda sam počeo da pripremam te male cigle, verno kopirajući redovnu opeku u deset puta manjem kalupu. Kada sam ispekao prve cigle, shvatio sam da je to ono čim želim da se bavim“, priča Savin za B&F.

Ciglice za maketarstvo prave se još u SAD, Kini i EU. Savin bez lažne skromnosti može da tvrdi da su njegove najbolje. Celokupan postupak njihove izrade, koji pre svega podrazumeva i izradu specijalnog kalupa, izradu smese i na kraju finalnu doradu, rezultat je njegovog truda.

„Zet mi je vajar i on me je naučio da izradim kalup. Cigle pravim od kaolina, sa dodatkom cementa, vode, ali svi sastojci i njihov odnos su moja poslovna tajna. Nakon što ih izradim u kalupu, onda ih sušim, nakon toga ih ručno dorađujem i tek tada stavljam u posebnu pećnicu koju sam napravio sam. Gotove cigle imaju posebnu čvrstinu koja odgovara modelarima jer mogu da je preseku i formiraju potrebne uglove“, objašnjava Savin.

cigle za liliputanceObično ih modelari pre korišćenja potapaju u vodu, što im daje dodatnu čvrstinu. Za jednu kuću od 25 kvadratnih metara, sa spoljnim i unutrašnjim zidovima modelar potroši oko 3.500 cigala, ili jednu i po dnevnu proizvodnju Miodraga Savina. Na jednom od sajtova posvećenih modelarstvu registrovano je preko hiljadu članova, međutim, teško je odvojiti koji od njih su orijentisani na izradu objekata. Činjenica da u Umetničkoj radionici „Ihtis“ nema cigala „na lageru“ govori da u Srbiji, i pored svega, još uvek ima dovoljno ljudi spremnih da se igraju. Međutim, Savin kaže da njegova ciljna grupa nisu samo kupci u Srbiji.

„Izvoz je ono ka čemu se orijentišem, i trenutno tražim opciju za slanje paketa, a da dostava za kupca ne bude skuplja od vrednosti same pošiljke. Javlja mi se dosta zainteresovanih iz zemalja u okruženju, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, i Mađarske“, kaže Savin.„Ovo jeste moj posao i način da isplatim obaveze prema državi i prehranim petočlanu porodicu, ali je i ostvarenje mog dečačkog sna u kome su važni bili slaganje kockica i graditeljstvo. Tako i za maketare, to jeste igra ali i velika veština na granici umetničkog zanata. Svako ko pokuša da sazida zid uveriće se da to nije jednostavno, a samo pravi, posvećeni maketar uživaće u izazovima koji su pred njim“.

Osim ciglica u varijanti žute i crvene boje, Savin izrađuje i mali biber crep i  drvene kocke različitih veličina, a trenutno proširuje proizvodnju. Priprema blok cigala u srazmeri 1:73. Reč je o materijalu koji se traži kod izrade maketa železnica a izrađivaće i staru rimsku opeku te blokove od krečnjaka i granita, naravno sve u minijaturnim veličinama.

Petar Ilijin

broj 91, oktobar 2012.

Pročitajte i ovo...