Home Posle 5 Urbani džepovi Beograda: Dobro jutro, ovo iznad vas je nebo

Urbani džepovi Beograda: Dobro jutro, ovo iznad vas je nebo

by bifadmin

Male urbane površine, nekada ruglo za izbegavanje, danas su oplemenjeni prostori od kojih neki asociraju na dnevnu sobu ili koncertnu dvoranu na otvorenom. Beograđani su sa oduševljenjem prihvatili realizaciju “urbanih džepova” za odmor i druženje, ali je praksa ukazala i na probleme – nemar prema održavanju i nespremnost da se takav prostor podeli sa drugima.

Beograđani koji žive u Baba Višnjinoj ulici na Vračaru, pored svojih stanova, imaju i neobičnu dnevnu sobu na otvorenom. Na nekadašnjem zapuštenom prostoru između uličnih brojeva 17 i 19, pre dve godine zasađen je novi sadni materijal, zamenjene klupe, postavljeno dodatno osvetljenje, a sedenju je namenjena i skulptura u centralnom delu zelene zone. Tu su i tri sprave za vežbanje. Nekadašnje ruglo koje su stanari zaobilazili revitalizovano je zahvaljujući projektu dve mlade pejzažne arhitektice Vesne Gvozdenov i Jovane Kovačević. „Skulptura koja je postavljena kao centralna tačka u prostoru treba da asocira na sobu gde može da se i sedi i leži, dakle ponaša kao u sopstvenoj kući. Glavna poruka je da se kultura ponašanja koju svako neguje u svom domu prenese i na okolinu“, objašnjava jedna od autorki projekta Vesna Gvozdenov.

Oplemenjen prostor u Baba Višnjinoj ulici je među 17 uređenih gradskih kutaka, od 22 koliko ih je planirano projektom „Urbani džepovi Beograda“, koji se realizuje uz stručnu i finansijsku podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda. Ideja je da se rehabilituju i oplemene zapušteni gradski prostori, koje građani izbegavaju ili se na njima kratko zadržavaju. To mogu biti neiskorišćeni prostori između zgrada, krovovi javnih garaža, prostor između dve popločane površine, pa i drvo ili zid. Cilj je uspostavljanje uređenih, ekoloških i socijalno funkcionalnijih prostora u okviru javnih zelenih prostora, podsticanje odgovornijeg odnosa građana prema vlastitom okruženju, kao i afirmacija mladih profesionalaca u oblasti pejzažne arhitekture. Pored urbanog džepa u Baba Višnjinoj ulici, na teritoriji opštine Vračar uređena su još tri, a završena je i prva faza uređenja Cvetnog trga. Realizovani su i urbani džepovi na Zvezdari, Paliluli, Savskom vencu, Čukarici, Rakovici, Surčinu, Mladenovcu i Obrenovcu , a trenutno se radi i u Ivana Ribara 120 na Novom Beogradu.

DSC03729

Svetu se ne može ugoditi

Autori projekata su pejzažne arhitekte, kojih je petnaest u timu, a žitelji ovih opština imali su prethodno priliku da na javnim prezentacijama predlože lokacije za uređenje. Odluku o konačnom izboru lokacije donosi interna komisija, sačinjena od predstavnika opštine, gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Udruženja pejzažnih arhitekata i Udruženja građana „Beogradski festival cveća”. Po rečima Zorane Smiljanić Milojević, zamenice predsednice Skupštine opštine Vračar, svaka lokacija je specifična jer stanari okolnih zgrada imaju različite potrebe i želje. „Negde su stanari inicirali da se postave klupe za odmor i druženje, negde su akcenat stavili na osvetljenje ili postavljanje fitnes sprava, ali je svim projektima zajedničko da zadovoljavaju princip održivog razvoja“.

DSC03588Vesna Gvozdenov i Nada Jadžić ističu da takav koncept objedinjuje ekologiju, ekonomiju i socijalni apekt koje međusobno treba uskladiti, a da ovaj potonji često predstavlja najveći problem. To ilustruje i primer nekada zapuštenog, zabačenog i neosvetljenog mesta, u Ulici Ivana Đaje, nadomak Kalenić pijace, koje je danas ne samo zelena oaza za građane već i kreativan prostor pored kojega se zaustavljaju prolaznici. Tu su nekada živele sestre Mihailović, profesorke na Muzičkoj akademiji, koje su često priređivale književne i muzičke večeri za beogradsku kulturnu scenu tog vremena. To je inspirisalo pejzažne arhitektice Jelenu Radojković, Mirjanu Jovanović i Nadu Jadžić da mestu vrate malo starog beogradskog duha. Prostor je pokriven popločavanjem u obliku klavirskih dirki, a plan je da se trejažima za puzavice formiraju oblici muzičkih instrumenata poput violine i klavira.

Međutim, uređeni prostor između zgrada je na zahtev stanara ograđen kapijom koja se zaključava, pa nije dostupan svima. „Kako se projekat vremenom širio, uvideli smo velike razlike među opštinama. Ljudi iz centra grada su bili znatno zatvoreniji u komunikaciji u poređenju sa stanarima drugih opština. Mada su želeli da se prostor u njihovoj okolini sredi, odbili su mnoge intervencije u njihovim dvorištima. Zahtevali su da se prostor ogradi i da se ne postavljaju klupe, kako bi se sprečilo okupljanje, naročito mladih koji bi pravili buku”, prepričava Vesna Gvozdenov probleme sa kojima su se sretali. „Takođe, primetila sam da veliki broj naših sugrađana ne želi decu u svojoj blizini“, dodaje Nada Jadžić. „Nažalost, ne shvataju da što deci date bolje okruženje i ona će odrastati kvalitetnije i koristiti prostor na pametniji način. Ovaj projekat je zamišljen i kao obnavljanje komšijskih veza i druženja, i zato je mnogo više od samog ozelenjavanja. Ali, tokom realizacije smo shvatili da je stepen otuđenja naših građana, zbog svega što smo preživeli u poslednje dve decenije, znatno veći nego što smo mislili kada se kretalo sa ovim projektom”.

Gde god nađeš dobro mesto, ti smeće posadi

Ona ističe da posebno obeshrabruje činjenica da građani još uvek taj prostor ne doživljavaju kao svoj i ne održavaju ga u meri koja je potrebna, pa oplemenjene površine nanovo počinju da propadaju. “Zbunjujuće je što isti ljudi koji su želeli da se “urbani džep” ogradi, sa obrazloženjem da se onemogući drugima da ga uništavaju, danas o njemu malo vode računa. Mislim da je problem i u tome što nisu učestvovali u finansiranju, jer su celokupna sredstva za realizaciju obezbedili opština Vračar i Sekretarijat za zaštitu životne sredine”. Vesna Gvozdenov smatra da deo objašnjenja za nemar u vidu razbacanog smeća i uništavanje mobilijara leži i u nepromenjenim navikama. S druge strane, Živojin Manojlović, predsednik skupštine stanara u ulici Ivana Đaje tvrdi da stanari vode računa o prostoru oko svoje zgrade, ali da veliki problem prave vlasnici pasa koji ne čiste za sobom. „Najviše primedbi komšija dolazi zbog galame prolaznika koji ovde zastaju”, kaže Manojlović, ali ističe da uprkos tome, stanari su veoma zadovoljni kako ovaj prostor danas izgleda.

Urbani dzep-Branicevska-2010_1027_115414

Projekat ima veliku važnost i za podizanje svesti građana koliko je oplemenjivanje zelenilom visokourbanizovanih sredina važno za kvalitetniji svakodnevni život, a zahvaljujući dr Vladimiru Jankoviću, profesoru Univerziteta Mančester, koji je projekat predstavio u Tokiju, Njujorku i Atini, za njegovu realizaciju zainteresovale su se i institucije u svetu. Projekat je u septembru 2009.godine na 3. Salonu pejzažne arhitekture dobio Veliku nagradu Salona, jedno od najvećih profesionalnih priznanja u oblasti pejzažne arhitekture u Srbiji. Rad je nominovan i za nagradu Evropske Unije za savremenu arhitekturu – Mies van der Rohe Award 2013. i izložen na prestižnom Bijenalu evropskih škola pejzažne arhitekture u Barseloni kao i na Bijenalu u Veneciji. Iako do sada još nije uspostavljena saradnja sa inostranim institucijama, Vesna Gvozdenov i Nada Jadžić se nadaju da će biti zainteresovanih za finansijsku podršku daljem razvoju projekta. Za realizaciju jednog “urbanog džepa” manjih dimenzija potrebno je minimum između 100.000 i 300.000 dinara, a naše sagovornice smatraju da je za privlačenje sponzora važno i da se donese dodatna regulativa koja bi obezbedila očuvanje revitalizovanih površina.

Mada su “urbani džepovi” naizgled mali koraci u oplemenjavanju gradskog prostora, Zorana Smiljanić Milojević ističe da su efekti itekako vidljivi kada se uporede fotografije tih površina pre i nakon njihovog uređenja. Prema njenim rečima, aktuelni projekat na prostoru Cvetnog trga je veoma ambiciozan i zato će se realizovati u nekoliko faza, a opština Vračar nastaviće da podržava širenje “urbanih džepova”. Činjenicu da oni direktno utiču na kvalitetniju svakodnevnicu potvrđuju pohvale sugrađana, “a mnogi izražavaju zahvalnost što su dobili prostor za odmor i druženje”, zadovoljno ističe naša sagovornica.

Katarina Marinković

broj 97, maj 2013.

Pročitajte i ovo...