Međunarodna federacija za robotiku (IFR – International Federation of ROBOTICS) na sistematski način prati razvoj robotike, uključujući i industrijske robote i njihovu primenu u praksi. Prema IFR totalna akumulirana prodaja, mereno od prve industrijske primene robota početkom šezdesetih godina, pa do kraja 2010. godine, procenjuje se na 2.142.000 robotskih jedinica (u ovaj broj su uključene i specijalne industrijske robotske jedinice koje su instalisane u Japanu do 2000. godine). Značajan broj najstarijih robota je van upotrebe, tako da IFR procenjuje da je krajem 2010. godine u operativnom stanju bilo oko 1.035.000 univerzalnih industrijskih robota i oko 1.300.000 robotskih jedinica. Ovi podaci su izvedeni indirektnim pristupom, na bazi procene srednjeg radnog veka robota od 12 godina (UNECE / IFR pilot studija je pokazala da prosečni operativni radni vek robota možda prelazi i 15 godina, što značajno povećava broj operativnih robota u svetu), pišu autori studije „Robotika u industrijalizaciji ekonomskog sistema Srbije“, domaći stručnjaci Petar B. Petrović, Aleksandar Rodić i Vladimir R. Milačić koju B&F online prenosi u četiri nastavka.
U studiji se razmatra širi kontekst potencijalne uloge robotike u industrijalizaciji ekonomskog sistema Srbije, daje se pregled stanja u svetu, sa posebnim fokusom na robotiku u Evropi i strateškim opredeljenjima za njen razvoj kao jedne od generičkih tehnologija za jačanje konkurentnosti evropske ekonomije na globalizovanom tržištu, i predstavljaju i obrazlažu varijantni scenariji revitalizacije i jačanja robotike kao inženjerske discipline sa ciljem šire primene ove tehnologije u industriji Srbije.
Paralelno, analiziraju se i odgovarajući aspekti vezani za sistem obrazovanja i naučno-istraživačku zajednicu. Takođe, navode se i odgovarajuća razmišljanja u smislu profilisanja robotike kao specifične tehnološke platforme unutar programa Nacionalnih tehnoloških platformi Srbije – NTPS Program, koji je inicirala i razvija Akademija inženjerskih nauka Srbije.
Globalni trendovi – armija robotskih radnika
U 2010. godini prodato je ukupno 118.337 robota, što predstavlja rast od 47% u odnosu na kriznu 2009. godinu. Obim tržišta industrijskih robota u 2010. godini iznosio je 17.5 milijardi US$, pri čemu u ovu vrednost nisu uključeni cena softvera, robotskih periferija i aktivnosti inženjeringa robotskih sistema. Enormni rast od 37% je ostvaren i u 2011. godini, a u narednim godinama se očekuje stabilan godišnji rast od oko 5%. Ovi podaci su vrlo indikativni, jer pokazuju čvrstu povezanost robotske tehnologije sa industrijskim i generalno, ekonomskim razvojem. Uočava se da je u odnosu na predkriznu 2008. godinu prisutan respektivan rast, odnosno da se tržište robota oporavilo mnogo brže od oporavka ekonomskog sistema, koji je i dalje suočen sa kriznim stanjem pod dejstvom takozvanog efekta duplog dna. Nameće se zaključak da robotska tehnologija čini industriju imunom na krizne situacije!
Sl. 3. Pregled kumulativne prodaje industrijskih robota prema IFR statistici za period 2005 do 2015, [6]. Visoke tehnologije povećavaju imunitet ekonomskog sistema na krizna stanja. Krizno stanje enormnih razmera koje je zahvatio globalnu ekonomiju 2008. godine izazvalo je samo tranutni poremećaj na tržištu industrijske robotike. Oporavak je usledio vrlo brzo
Kada se pogleda distribucija prodaje industrijskih robota po regionima za period 2008. do 2011. godine vidi se da je Azija i dalje dominantno najveće tržište, a to će i ostati u budućnosti zbog naglog rasta tržišta Kine, čija industrijska proizvodnja ulazi stadijum intenzivne robotizacije. Uvid u distribuciju robota po nacionalnim ekonomijama pokazuje da Japan i dalje ima dominantnu poziciju, USA na američkom kontinentu, a Nemačka u Evropi.
Sl. 4. Distribucija prodaje robota po regionima za period 2008. do 2011, [6].
Sl. 5. Distribucija prodaje robota po nacionalnim ekonomijama za period 2008. do 2011, [6].
Robotika i globalna kriza
U 2010. godini, 14 hiljada novih industrijskih robota je isporučeno nemačkoj industriji. Ova rekordna prodaja (treći po veličini broj prodatih robota na tržištu Nemačke ikada zabeležen) je usko povezana sa naglim oporavkom nemačke industrije posle krizne 2009. godine. Oporavak industrije automobila je bio najznačajniji pokretač ovakvog rasta, gde je ostvaren skok od oko 172% u odnosu na kriznu 2009. godinu. U 2011. godini ukupna prodaja robota u Nemačkoj dalje raste u dostiže 43%. U 2010. godini u Italiji je prodato oko 4.500 robota, u Francuskoj oko 2.000, u Španiji oko 1.900, a u Engleskoj oko 900 robota.
Ipak, ukupan broj instaliranih i operativnih industrijskih robota može u određenim okolnostima da dovede i do pogrešnih zaključaka. Umesto apsolutnog broja operativnih robota, mnogo reprezentativniji indikator je gustina primenjenih robota. Gustina robota se definiše kao ukupni broj industrijskih robota univerzalne namene na 10 hiljada industrijskih radnika, posmatrano u odnosu na odredjene industrijske grane (često se automobilska industrija posmatra odvojeno), ili na sveukupnu preradjivačku industriju.
U tabelama 1 i 2 dati su brojni podaci koji ilustruju globalnu distribuciju godišnje prodaje i broj operativnih industrijskih robota (ukupan broj instaliranih i funkcionalnih jedinica). Takođe, navedene su i procene budućeg stanja za 2011. i 2014. godinu.
TABELA 1
GLOBALNA DISTRIBUCIJA GODIŠNJE PRODAJE INDUSTRIJSKIH ROBOTA, [5]
TABELA 2
GLOBALNA DISTRIBUCIJA OPERATIVNIH INDUSTRIJSKIH ROBOTA, [5]
U 2011. godini prosečna gustina robota u globalnoj prerađivačkoj industriji je oko 55 robota na 10.000 radnika. Vodeće nacionalne prerađivačke industrije su Republika Koreja, Japan (izgubio je lidersku poziciju!), i Nemačka sa gustinom robota preko 250 (2.5%). Interesantno je da rast gustine robota postoji u Nemačkoj i Republici Koreji, dok je u Japanu prisutna stagnacija. Inače, 19 nacionalnih ekonomija od 45 analiziranih ima gustinu robota iznad proseka, a 13 nacionalnih ekonomija ima gustinu robota iznad 100 robota na 10 hiljada radnika. 10 ekonomija ima između 20 i 55 robota na 10 hiljada radnika. Sve ostale ekononomije, njih 16, imaju manje od 20 operativnih robota na 10 hiljada radnika zaposlenih u prerađivačkoj industriji.
Nausprot prerađivačkoj industriji, automobilska industrija ima značajno veću gustinu robota. Na osnovu podataka iz 2010. godine, Japan je vodeći sa 1.436 operativnih industrijskih robota opšte namene na 10 hiljada radnika. Slede Italija sa 1.229 i Nemačka sa gustinom od 1.130 robota na 10 hiljada radnika. Dakle, u Japanu, Italiji i Nemačkoj na 10 ljudskih radnika radi više od jednog robotskog radnika. To je preko 10%. Ne treba zaboraviti da robot može da radi u 3 smene, neprekidno!
a)
b)
Sl. 6. Gustina robota: a)nacionalne ekonomije iznad svetskog prosteka, b)nacionalne ekonomije ispod svetskog proseka, [6]. Nažalost, Srbija se i ne spominje u ovoj statistici!
Srbija i industrijski razvoj: Od jeftine radne snage do robota (Prvi deo)
Srbija i industrijski razvoj: Domaća jeftina radna snaga i evropski roboti (Treći deo)