Da nije bilo najave kredita jedne banke, reč „keš“ baš kao i stvarni keš, bili bi u totalnom manjku i u medijima, a naročito u životu.
Zapravo nije da mi ne keširamo: za godinu dana, prosečna zarada opala je za 5,9 odsto u odnosu na prošlogodišnju,a za troškove života sada „keširamo“ skoro 10 odsto više nego prethodne godine, pa je ove godine za podmirivanje troškova potrošačke korpe potrebno skoro 7.000 dinara više nego prethodne. Da bi prosečan građanin Srbije platio sve račune i kupio sve namirnice iz potrošačke korpe, potrebno mu je 22.000 dinara više od prosečne zarade, koja iznosi 42.000 dinara, odnosno jedna i po plata.
Tu počinje priča o onom drugom kešu, na kredit. Građani Srbije su na kraju jula po osnovu kredita dugovali bankama 609,87 milijardi dinara, odnosno za 1,7 odsto više nego na kraju prošle godine.
U prvih sedam meseci ove godine pad je zabeležen kod potrošačkih, stambenih i kredita za refinansiranje, a rast kod gotovinskih i poljoprivrednih kredita.
Kod gotovinskih kredita zabeležen je rast od 10,4 odsto, ( dakle keš na sunce) na 183 milijarde dinara, potrošački krediti smanjeni su za 11,5 odsto, na 28,46 milijardi, a krediti za refinansiranje za 5,3 odsto, na 26,95 milijardi.
I na širem planu teče keširanje, ili bolje rasitnjavanje budućnosti. Na primer, prema obračunu ekonomiste Miroslava Zdravkovića ukupan dug privrede, države i stanovništva po radnom mestu u junu ove godine bio je 24.126 evra, i povećan je za 2.253 evra, u odnosu na jun 2012. U junu 2013. godine bilo je potrebno 62 mesečna fonda zarada kako bi se otplatila glavnica duga, ne računajući troškove kamate koji su se već skoro izjednačili sa mesečnim fondom zarada. U odnosu na jun 2012. potreban broj mesečnih fondova zarada povećan je za 2,2 meseca.
Javni dug Srbije je za pet godina, od 2008. do danas, dupliran sa 30 na 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Srbiji je godišnje potrebno pet milijardi evra svežeg novca â od toga oko 1,5 milijardi evra za finansiranje deficita i oko 3,5 milijardi evra za otplatu glavnice i dospelih kredita.
S povećanjem javnog duga, a to se u Srbiji upravo dešava, povećava se i iznos novca koji treba prikupiti za finansiranje deficita i otplatu zajmova koji dospevaju, što je znak da imamo opasnu spiralu zaduživanja, upozorio je ovih dana član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov.
Ako imate osećaj da vam je novčanik postao još lakši, u pravu ste. Keša, ni za lek, a računi stižu li stižu.
Inače, Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.