„Mi smo do sada uložili više od 50 miliona evra u projekte koji imaju za cilj zaštitu i unapređenje životne sredine, u poslednjoj deceniji smanjili smo emisiju ugljen dioksida za 20% po toni cementa. Ulagaćemo i dalje, ali je za ovakve projekte potrebna i pomoć države. Ključna reč je naplata deponovanja bilo kakvog otpada, kako za kompanije tako i za pojedince. U mnogim zemljama je upravo ta mera pomogla da se organizovano krene u borbu za očuvanje prirodnih resursa“, kaže između ostalog Dimitrije Knjeginjić u razgovoru o situaciji u građevinskoj industriji i rešenjima koje je moguće primeniti u Srbiji.
Dimitrije Knjeginjić, novi generalni direktor Lafarža u Srbiji, koji je svoju karijeru u ovoj kompaniji započeo kao menadžer proizvodnje u Beočinskoj fabrici cementa, a potom radio za Lafarž u Severnoj Americi i Francuskoj, nije ima mnogo vremena za ponovno prilagođavanje ovdašnjim oklonostima. Nedugo nakon što je preuzeo novu funkciju 1. septembra, usledilo je sklapanje ugovora sa novim investitorom u Lafaržovom Biznis parku u Beočinu. Lokacija sa kompletnom infrastrukturom prostire se na 18 hektara na obali Dunava, a sa realizacijom novog ugovora u Biznis parku će biti obezbeđeno ukupno 350 novih radnih mesta.
BiF: Po kojim kriterijumima birate kompanije sa kojima sklapate ugovore u Biznis parku? Da li određene industrije imaju prednost?
Dimitrije Knjeginjić: Naš je cilj otvaranje što većeg broja novih radnih mesta, pa stoga prednost imaju delatnosti koje zapošljavaju veći broj ljudi. Na osnovu analize koju smo izvršili u početnoj fazi projekta, sačinjena je lista industrija koje bi najbolje iskoristile konkurentske prednosti ove lokacije. To su građevinska, zatim industrije koje se fokusiraju na pogonsku proizvodnju u različitim granama i traže dobro organizovanu logistiku, kao i petrohemijska, hemijska, prehrambena, elektronska i elektro industrija. Na listi su i industrija stakla i kože, skladištenje roba poput goriva, rude, ili žitarica, kompanije za lučko upravljanje i automobilska industrija. Ovakva raznolikost u delatnostima će obezbediti i otpornost celokupnog biznis parka na većinu ekonomskih izazova.
BiF: Koliki je interes kompanija za ovu vrstu saradnje i šta mogu biti prednosti za njih?
D. Knjeginjić: S obzirom da Srbija trenutno ima 92 industrijske zone, konkurencija je velika. Mi pored povoljne cene zemljišta nudimo i znanje koje će doprineti snižavanju troškova i povećanju efikasnosti investicija. Međunarodna luka na Dunavu je integrisana u Biznis park, što je bilo od ključnog značaja za većinu kompanija da nam se pridruže ili razmotre svoj dolazak. U našoj luci posluje kompanija CFND koja ima veliko međunarodno iskustvo u upravljanju rečnim lukama. Kroz naš Centar zajedničkih usluga investitorima omogućavamo inicijalnu podršku za pomoć kod dobijanja dozvola i druge administrativne, poslovne i tehničke usluge.
BiF: S obzirom na izuzetno tešku situaciju u građevinskoj industriji i otpuštanja radnika, koje su to tržišne niše koje ste prepoznali kao šanse za porast proizvodnje i nova zapošljavanja koja najavljujete?
D. Knjeginjić: Lafarž u Srbiji posluje od 2002.godine i jedan smo od prvih stranih investitora. Nameru da trajno poslujemo u Srbiji potvrdili smo 2010. godine kada smo osnovali Lafarž Beton, a od prošle godine poslujemo u sve tri poslovne linije: cement, agregati i beton. Dakle, bez obzira na tešku situaciju u građevinskoj industriji i do sada smo se trudili da razvijamo i širimo poslovanje, i to je osnova i za naše buduće planove.
BiF: Tržište u Srbiji je daleko manje i ekonomski slabije nego na primer u SAD i Francuskoj, gde ste takođe radili u okviru kompanije. Da li, ipak, nešto od tamošnjih iskustava može da se primeni na domaćem tržištu radi povećanja prodaje? Kako u tom kontekstu sagledavate poslovne rezultate u Srbiji?
D. Knjeginjić: Građevinska industrija je među onima koje su najviše pogođene svetskom krizom. U Aziji, Brazilu, Indiji i Africi vidljiv je izvestan oporavak, dok kod nas još uvek nema pomaka i pored mera koje je republička vlada preduzela u tom pravcu. No, sudeći po projektima koje je Vlada najavila, očekujemo da će naredna godina biti godina oporavka i razvoja. Svakako da unutar Grupe razmenjujemo iskustva i pokušavamo da primenimo ona najbolja. Na primer, sve zemlje su u ovom periodu radile na primeni pristupa jedinstvene organizacije („One Lafarge“), kako bi se na najbolji način iskoristila komplementarnost naših delatnosti; takođe, radili smo i na povećanju efikasnosti prodaje. Što se tiče prošlogodišnjih poslovnih rezultata, imajući u vidu objektivne okolnosti nismo nezadovoljni, međutim, ne možemo ni da budemo zadovoljni ako su nam kapaciteti tek polovično iskorišćeni. Mnogo smo radili na razvoju našeg tima, na razvoju novih proizvoda, i iz tog ugla, zaista smo veoma zadovoljni.
BiF: Koji su vaši proizvodi najprodavaniji u Srbiji i zašto? Da li kompanija za neke proizvode unapred porocenjuje da ne mogu imati prođu na domaćem tržištu?
D. Knjeginjić: Što se tiče cementa, najprodavaniji je „Standard“ cement zbog univerzalne primene a najviše se koristi za stambenu izgradnju, posebno za individualnu stambenu gradnju. Njegova cena je prihvatljiva i za nju se dobija sve što je potrebno za ovu namenu. Što se tiče specifičnosti lokalnih tržišta, za svako pravimo detaljnu analizu potreba i i ekonomskog potencijala, i, ukoliko za neki proizvod procenimo da neće imati prođu, nema razloga da ga na tom tržištu dalje razvijamo.
BiF: Građevinska industrija u Srbiji je jedna od onih u kojoj ima najviše problema zbog neprijavljenih radnika i drugih nelegalnih radnji u poslovanju, uključujući i slabu zaštitu na radu. U kojoj meri to predstavlja objektivnu teškoću za poslovanje Vaše kompanije i gde su najveći rizici u sklapanju poslova?
D. Knjeginjić: Ono što građevinarstvo naročito muči je siva ekonomija – procenjuje se da na gradilištima najmanje trećina radnika nije prijavljena. S obzirom da poslujemo sa velikim brojem kompanija, zahtevamo od svih da se zakoni striktno poštuju, uključujuči i uredno plaćanje zarada i doprinosa. Za nas su bezbednost i zdravlje na radu prioritet, oko koga nema kompromisa. Rezultat takvog pristupa je da smo od 2008. svrstani u grupu najbezbednijih fabrika na nivou cele kompanije, a prošle godine Ministarstvo rada nam je dodelilo priznanje za najbezbedniju kompaniju u Srbiji, na šta smo izuzetno ponosni.
BiF: Kakav je interes građana za „Lafarge FINALE“ kredite koje ste pokrenuli sa bankom Sosiete Ženeral i koliko su uticali na rast prodaje?
D. Knjeginjić: Kredite smo lansirali sa ciljem da olakšamo krajnjim kupcima završetak započetih građevinskih objekata. Do danas je odobreno 100 kredita, najviše u Beogradu i Ćupriji. Zahvaljujući sufinansiranim kreditima, porastao je ukupan obim prodaje na stovarištima jer smo građanima omogućili da pod istim uslovima, pored građevinskih kupuju i druge materijale i proizvode, na primer elektromaterijale, PVC i dekorativne materijale… Očekujemo da će interesovanje i dalje biti veliko, jer se ovakva praksa pokazala veoma uspešnom i na drugim tržištima.
BiF: Šta konkretno znači integrisana dozvola koju ste dobili za rad fabrike cementa u Beočinu za kompaniju i za kupce?
D. Knjeginjić: Dobijanje Integrisane dozvole ima veliki značaj za našu kompaniju jer je to potvrda da sprovodimo sve mere neophodne za rad u okviru postavljenih limita emisija zagađujućih materija, a za građane Beočina da su svi naši procesi pod potpunom kontrolom i da je zagađenje svedeno na najmanju meru. Reč je o najvišem aktu u oblasti zaštite životne sredine koji neko može da ishoduje, a odnosi se na racionalno upravljanje resursima, integrisan pristup kontroli zagađivanja u pogledu smanjivanja emisija u vazduh, vodu, podzemne vode, zemljište, na upravljane otpadom i primenu najbolje dostupne tehnike ( BAT). Dozvolu smo dobili nakon detaljne i veoma obuhvatne procedure koja je trajala dve godine, što je zahtevalo značajna ulaganja kako bi se sve mere usaglasile sa standardima Evropske unije.
BiF: Od 2010. godine, Lafarž je uključen u Dow Jones Sustainability World Index, prvi globalni pokazatelj održivosti, u znak priznanja za aktivnosti u oblasti održivog razvoja. Ipak, kompaniju su neke ekološke organizacije optuživale za ekološku štetu i zdravstvene posledice po zaposlene i stanovništvo zbog korišćenja alternativnih goriva u fabrici u Beočinu. Kako objašnjavate te optužbe?
D. Knjeginjić: To se može objasniti samo nedovoljnim poznavanjem ove teme. U celom svetu se već odavno, u cilju uštede fosilnih goriva, koriste alternativna goriva koja predstavljaju otpad iz pojedinih proizvodnih procesa kao što su otpadna ulja, otpadne gume, biomasa… U razvijenim zemljama u proizvodnji se koristi čak i do 80 odsto električne energije iz alternativnih goriva, a naša kompanija ima puno takvih primera u Austriji, Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Sjedinjenim Državama… Kvalitetno korišćenje altrenativnih goriva doprinosi zaštiti životne okoline i konkurentnosti kompanije, a optimizacija korišćenja prirodnih resursa je od strateškog značaja za industriju cementa.
Danas u Srbiji kao dodatak cementu koristimo granulisanu trosku i leteći pepeo, a u perspektivi razmatramo mogućnost komponovanja sirovinskog brašna gde bi laporac bio zamenjen letećim pepelom. Takođe, otpadni građevinski materijali ponovnom upotrebom predstavljaju značajnu supstituciju prirodnih resursa. Tehnologije postoje, rešenja jesu skupa ali su moguća. Mi smo do sada uložili više od 50 miliona evra u projekte koji imaju za cilj zaštitu i unapređenje životne sredine, u poslednjoj deceniji smanjili smo emisiju ugljen dioksida za 20% po toni cementa. Ulagaćemo i dalje, ali je za ovakve projekte potrebna i pomoć države. Ključna reč je naplata deponovanja bilo kakvog otpada, kako za kompanije tako i za pojedince. U mnogim zemljama je upravo ta mera pomogla da se organizovano krene u borbu za očuvanje prirodnih resursa.
BiF: Kompanija ima sopstveni istraživački centar u Lionu i sarađuje sa najprestižnijim naučnim institucijama u svetu. Sa kim sarađujete u Srbiji i u kojim segmentima?
D. Knjeginjić: Sa Fakultetom Tehničkih Nauka iz Novog Sada radimo na istraživačkim projektima u oblasti održive gradnje, što uključuje i testiranje novih proizvoda, stručnu praksu za studente i podršku projektima ovog fakulteta, organizovanje stručnih predavanja i posete svetski poznatih arhitekata. Prošle godine smo započeli saradnju sa beogradskim Arhitektonskim fakultetom koju ćemo, nadamo se, ojačati i razviti.
BiF: Navedite neki ilustrativan primer takve saradnje.
D. Knjeginjić: Jedan od najaktuelnijih je Muzej evropske i mediteranske civilizacije (MuCEM) koji je otvoren u junu ove godine u Marseju i rezultat je saradnje sa čuvenim arhitektom Rudi Ričotijem, velikim zagovornikom upotrebe betona. Ova avangardna kreacija predstavlja demonstraciju tehničkih podviga i radova izvedenih po prvi put u svetu, zahvaljujući izuzetnim karakteristikama betona marke Ductal®. To je naš doprinos Marseju, koji je, bogatiji za novu građevinu, postavši još lepši grad!
BiF: Šta je korist za domaća preduzeća koja se plasiraju među finaliste na Lafaržovom konkusu za inovacije?
D. Knjeginjić: Na Konkurs za inovacije u oblasti održive gradnje pod nazivom „Lafarge Invention Award 2010” stiglo je više od sto projekata iz osamnaest evropskih zemalja, a među deset finalista našla su se i tri preduzeća iz Srbije. Saglasno propozicijama konkursa, desetočlani žiri bira tri najbolja projekta, čiji autori se nagrađuju sa po 20.000 evra i imaju mogućnost da uz našu podršku dalje razvijaju projekat. Sa druge strane, za Lafarž je to prilika da razmeni iskustva i nauči nešto novo.
BiF: Koje nove tehnologije se najviše koriste u proizvodnji novih građevinskih materijala?
D. Knjeginjić: U sve većoj meri se koriste nova saznanja u oblasti kontrole hidratacije cementa, kao i u pravljenju tehnološki naprednijih vrsta betona koji su, za razliku od nekada, prilagođeni krajnjoj upotrebi. Danas vodimo računa o specifičnim svojstvima koje i cement i beton moraju da zadovolje, kao što su otpornost na različite vremenske i hemijske uslove, o tome da različite primene zahtevaju i različite karakteristike, poput izuzetno brzog vezivanja ili pak odloženog vezivanja, ako se radi o masivnim betonima… Naravno, važne su i karaktersitike koje će omogućiti da dobijemo estetski veoma atraktivne površine i oblike.
BiF: Šta je po Vašem mišljenju razlog da šira javnost daleko manje zna o otkrićima u oblasti građevinskih materijala nego kada su u pitanju IT tehnologije?
D. Knjeginjić: Cement, beton i generalno materijali u građevinskoj industriji su uvek smatrani poluproizvodom ili delom nekog gotovog rešenja. Danas pokušavamo da proširimo saznanja o našim materijalima, da zidarske tajne približimo krajnjem korisniku, kako bi svoj izbor na najbolji način uskladio sa svojim potrebama.
Biznis & Finansije broj 101, oktobar 2013.