U Bosni i Hercegovini vodi se policijska istraga povodom milionskih „penala“ koje ova država plaća zbog odobrenih a neiskorišćenih kredita. Prema navodima banjalučkih „Nezavisnih novina“, državno tužilaštvo je pokrenulo istragu na osnovu podataka Ministarstva finansija i trezora BiH, da u ovom trenutku država ima odobrena a neangažovana sredstva u iznosu koji premašuje 1,7 milijardi konvertibilnih maraka (oko 905 miliona evra). „Nezavisne novine“ podsećaju i na konstataciju guvernera Centralne banke BiH Kemala Kozarića, da je u proteklih deset godina zbog neangažovanih sredstava plaćeno više od 15 miliona evra zateznih kamata.
Istraga koju sprovodi Državna agencija za istragu i zaštitu (SIPA) ima za cilj da utvrdi odgovornost pojedinaca i institucija za dosadašnje upravljanje infrastrukturnim projektima, koje je ocenjeno „katastrofalnim“, navodi list. Među neiskorišćenim sredstvima je 117 miliona evra kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), namenjenih gradnji autoputa na koridoru Vc. Zbog činjenice da taj novac leži neiskorišćen, država je na ime zateznih kamata samo u 2012. godini platila 767 hiljada evra zateznih kamata. Protekle godine je plaćeno 178 hiljada evra zateznih kamata na ime neiskorišćenog kredita za gradnju jednog vetroparka u Hercegovini, oko 150 hiljada evra plaćeno je bankama jer železnice ne koriste kredit namenjen obnovi infrastrukture, a oko 70 hiljada evra otišlo je „u vetar“ jer nije započeta najavaljena gasifikacija u županiji Centralna Bosna.
Izvor „Nezavisnih novina“ iz Tužilaštva BiH ističe kako je fokus istrage na sporoj gradnji koridora Vc, odnosno autoputa u dužini od 330 kilometara koji treba da spoji Ploče i Budimpeštu. Do sada je izgrađeno tek pedesetak kilometara, iako je reč o projektu od ključnog značaja za državu, ističe sagovornik „Nezavisnih“. SIPA je zato u proteklim mesecima proveravala dokumentaciju preduzeća Autoceste Federacije BiH, ali njegov direktor Ensad Karić odbija svaku odgovornost za zastoje, tvrdeći da je krivica na ranijim vladama i upravama preduzeća zaduženih za realizaciju tog projekta. U Ministarstvu finansija BiH takođe negiraju odgovornost za štetu koja nastaje zbog plaćanja zateznih kamata. Nadležni u tom ministarstvu tvrde da je njihov posao samo da potpišu ugovore o jemstvu za kredite čiji su korisnici javna preduzeća, odnosno lokalne zajednice ili entiteti, koji ne razmišljaju pravovremeno o štetnim posledicama kada nisu u stanju da odobrena sredstva iskoriste u zadatom roku.