Jevrejska dijaspora u Nemačkoj trenutno je treća po veličini u Evropi i beleži najbrži rast. Razlog tome je izuzetno pojednostavljena procedura dobijanja državljanstva i posebne povlastice: od besplatnog učenja jezika do socijalne pomoći i mogućnosti zadržavanja dvostrukog državljanstva. Napor da skine ljagu Holokausta doveo je Berlin do nesporazuma sa Izraelom, jer je ubrzao tamošnji odliv mozgova.
Kada je Ginter Gras, proslavljeni nemački književnik i lauerat za Nobelovu nagradu prošle godine objavio pesmu u kojoj je Izrael predstavio kao agresora na Bliskom istoku i realnu pretnju za mir u svetu, sigurno je mogao da pretpostavi da će izazvati brojne kontraverze u nemačkoj političkoj i intelektualnoj javnosti – ali ne i da zna da gotovo niko neće stati na njegovu stranu. Iako je odnos Izraela i Palestine jedna od gorućih tema današnjice, nemačka javnost i pojedinci jos uvek nisu spremni da tako otvoreno zauzmu stav kojim bi kritikovali Izrael, odnosno pripadnike jevrejskog življa, naročito ako se u istoj rečenici pominju krivica i rat. Više nego bilo gde drugde, u Nemačkoj je teret Drugog svetskog rata još uvek prisutan, kako na mikro tako i na makro planu. U tom smislu, odnos prema Jevrejima u Nemačkoj mora da ima pozitivan predznak.
Savezna vlada već decenijama unazad preduzima brojne korake kako bi’’skinula ljagu Holokausta’’ sa svojih leđa. Od 600.000 koliko ih je nekad bilo u Nemačkoj, polovina Jevreja je pred usponom nacizma emigrilala u druge zemlje sredinom i krajem tridesetih godina, dok su ostali završili u koncentracionim logorima. Samo 15.000 njih se nakon završetka rata vratilo u Nemačku.
Od spakovanih kofera do domaćina
Danas Jevreji dolaze ovamo kao u obećanu zemlju. Procenjuje se da ih ima oko 250.000, a od toga oko 220.000 njih stiglo je u poslednjih dvadesetak godina. Da paradoks bude veći, oni dolaze ne bi li izbegli siromaštvo, netrpeljivost i ratne sukobe koji se odvijaju u zemljama u koje su prebegli njihovi preci. Najveći broj njih dolazi iz bivših zemalja Sovjetskog saveza, ali poslednjih godina je sve više Izraelaca.
Presudni faktor koji je omogućio ovako masovni povratak je zakon koji je donet 1991. godine, a koji omogućava svim žrtvama Holokausta i njihovim potomcima da povrate svoje pravo na državljanstvo. Ovo pravo su prvi iskoristili Jevreji iz Rusije. ‘’Rušenjem Berlinskog zida i padom gvozdene zavese, nastupilo je novo raspoloženje i otvorene su nove mogućnosti. Donet je zakon koji je omogućio prognanim Jevrejima da se vrate u svoju postojbinu u uslovima koji bi im garantovali ravnopravan položaj sa ostalim članovima društva. S obzirom da je emigracija u Ameriku bila dosta komplikovana, a Izrael se nije činio kao najbolja opcija, većina Jevreja iz nekadašnjeg Sovjetskog saveza se odlučila za Nemačku. Dobra ekonomija i dobijanje nemačkog državljanstva, za mnoge je značila izlaz iz komplikovane političke situacije u kojoj se nalaze’’, kažu u Centralnom veću Jevreja iz Nemačke. Ovaj trend se nastavio i deceniju kasnije. Procenjuje se da Nemačka svake godine primi oko 20.000 emigranata jevrejskog porekla.
Jevrejska dijaspora u Nemačkoj trenutno je treća po veličini u Evropi i beleži najbrži rast. Put do ovog današnjeg položaja nije bio lak. Oni koji su odlučili da ostanu u Nemačkoj posle rata uglavnom su bili smatrani izdajnicima od strane Jevreja u Izraelu , ali i širom sveta. “Većina njih nije želela da ostane tu zauvek ili bar to sebi nisu hteli da priznaju. ‘Sedimo na spakovanim koferima’, često se moglo čuti u to doba. U emotivnom i egzistencijalnom smislu, to je značilo konstantnu neizvesnost. Oni svoj život svakako nisu uzimali zdravo za gotovo. Ponovni povratak njihovih sunarodnika za njih predstavlja veliku satisfakciju. Oni sada imaju ulogu domaćina i na neki način mogu da kompenzuju svoje probleme iz prošlosti”, navode u Centralnom veću Jevreja u Nemačkoj.
Nemačka je do sada isplatila preko 90 milijardi evra ratne odstete žrtvama. Antisemitski govor zvanično je zabranjen 1960. godine, a 1985. godine poricanje Holokausta postalo je i kažnjivo zakonom. Kancelar Šreder je 2003. doneo zakon po kojem Centralno veće Jevreja iz Nemačke ima ista prava kao i protestantska i katolička crkva. Od iste godine, ova organizacija prima tri miliona evra na godišnjem nivou kako bi unapredila svoj rad. Ovo su samo neki od podataka koji govore u prilog činjenici da Nemačka naporno radi na povratku raseljenih Jevreja pre i tokom Drugog svetskog rata.
Međutim, koliko god ovi napori pozitivno odjekivali u međunarodnim krugovima, za Izrael predstavljaju trenutno kamen spoticanja. Uzavrela situacija na Bliskom istoku i relativno lak način za sticanje državljanstva trenutno najjače ekonomske sile u Evropi prouzrokovali su veliki “odliv mozgova” iz Izraela, ocenjuje Jewish Voice. Preko 250.000 Izreelaca trenutno poseduje nemačko državljanstvo. Mnogi od njih su već emigrirali, ali su neki uzeli nemačke pasoše, “za svaki slučaj”. Pri tom je važno napomenuti da jedino jevrejski emigranti imaju pravo na dvojno državljanstvo, dok je drugim useljenicima ovo pravo uskraćeno. Svake godine duplo više Jevreja emigrira u Nemačku nego u Izrael. Samo u Berlinu živi preko 8,000 Izraelaca i ovaj trend beleži rast.
Zaborav i moda
“Mnogi mladi ljudi iz Izraela dolaze u Nemačku, pogotovo u Berlin. Može se reći da je to sada na neki način postalo i moderno. Cela procedura oko dobijanja državljanstva traje oko sedam meseci. Potrebno je priložiti dokumenta koja dokazuju poreklo. Ponekad dođe do problema jer su mnogim Jevrejima tridesetih i četrdesetih oduzimana dokumenta, ali se to sve na kraju premosti. Uslovi su ovde stvarno odlični, pogotovo što, po dobijanju državljanstva, imamo mogućnost da pohađamo školu jezika koju plaća država. Za to vreme primamo i izvesnu materijalnu pomoć. To zaista mnogo znači. Imamo dovoljno vremena i jednu zdravu osnovu da se integrišemo u društvo. Ja sam se preselio pre godinu dana u Berlin i moja iskustva su do sada bila samo pozitivna. Na početku je bilo malo čudno jer sam došao u zemlju iz koje su moji baba i deda proterani. Oni odavde nisu poneli lepe uspomene, ali mislim da mlađe generacije sada na to gledaju sasvim drugačije”, kaže Dov Hofman, 34-ogodišnji novinar iz Tel Aviva.
Ovo u svakom slučaju ide na ruku Nemcima koji na sve načine pokušavaju da se iskupe za svoju prošlost. Pored brojnih beneficija koje pružaju jevrejskoj emigraciji, nemački zvaničnici se i te kako trude da pokažu naklonost i poštovanje na svim poljima. Počevši od izjave Angele Merkel da je bezbednost Izraela nemačko pitanje, niza projekata razmene studenata i volontera koje finansira savezna vlada, ustupanja zgrade za formiranje jevrejskih koledža, organizovanja dana jevrejske kulture, pa do sponzorisanja projekata Jevrejske zajednice, može se oceniti da jevrejska dijaspora postaje značajan faktor u nemačkom drustvu. Kako navodi Deidre Berger, šefica berlinske kancelarije Američko – Jevrejskog komiteta: “Nemačka ovu stvar shvata lično”.
Moglo bi se reći da se sa ovom izjavom zvanično slažu i predstavnici Centralnog veća Jevreja iz Nemačke: “Finansijska sredstva koja je vlada usmerila ka nama nisu jedina stvar koju je Nemačka uradila po tom pitanju. Ima tu još mnogo toga. U svakom slučaju, podatak da je 1989. bilo oko 30.000 Jevreja u Nemačkoj, a sada ih ima preko 250.000 govori mnogo. “Jevrejski centri niču širom Nemačke, najviše u Istočnom delu. Otvorene su i dve nove škole za rabine, jer ih još uvek nema dovoljno. Jedan od osnovnih problema jevrejske zajednice u Nemačkoj ostaje integracija, ali ne u nemačko već upravo u jevrejsko društvo: “Veliki broj emigranata dolazi iz ateističkih sredina. Mi se suočavamo sa situacijom u kojoj upravo njih treba da učimo osnovama jevrejske kulture i religije. Mnogo njih do sada nije imalo priliku da praktikuje svoju veru, budući da većinom dolaze iz zemalja bivšeg SSSR-a. Pored toga, mnogi koji su dobili državljanstvo na osnovu jevrejskog porekla nisu Jevreji po našem religijskom zakonu. To znači da ih nije rodila Jevrejka, već im je, recimo, otac Jevrejin poreklom iz Nemačke. Oni po našem zakonu nisu Jevreji, ali nemački birokratski sistem to tako ne gleda. Bez obzira na sve može se zaključiti da jevrejska dijaspora u Nemačkoj ima svetlu budućnost” navode u Centralnom veću.
broj 100, septembar 2013.
Sanja Vasić, Berlin