Gotovo sva aktuelna istraživanja beleže pad piraterije, ali kako se tvrdi ne zbog gašenja najpopularnijih piratskih sajtova, već zbog sve dostupnijih sadržaja posredstvom legalnih servisa, koji u osnovi slede piratsku logiku. Istraživanje Evropske komisije ali i izjave pojedinih čelnika američke filmske industrije sugerišu promenu stava prema pirateriji, koja se sve više sagledava kao „zastupnik potrošačke potražnje“ i kao moguće reklamno sredstvo za povećanje legalne prodaje muzičkih, filmskih i drugih sadržaja.
Ova godina će definitivno ostati zapamćena po promeni trendova vezanih za autorska prava, barem u muzičkoj industriji. Piraterija je u padu, a muzička industrija u porastu na globalnom nivou – i to po prvi put posle 1999. godine, jedan je od zaključaka nedavno objavljenog istraživanja tržišta koje je sprovela kompanija NPD Group, a prema kojem je ilegalno skidanje muzike sa interneta opalo čak za 40% u odnosu na 2011. godinu. U istraživanju se napominje i da je u vreme uspona rada P2P mreža, 2005. godine, svaki peti korisnik interenta stariji od 13 godina na ovaj način kršio autorska prava.
Da se piraterija više ne isplati kao ranije ironično poručuje još jedna aktuelna studija, ovog puta iz Velike Britanije, u kojoj se iznose podaci da pirati troše mnogo više novca na razne sadržaje (muzika, filmovi, knjige…) od ostalih. Naime, kako pojašnjavaju autori istraživanja, britanski komunikacioni regulator Ofcom, za 88% svih povreda autorskih prava odgovorno je oko 20% pirata, koji potroše 300% više novca na razne sadržaje od onih koji ih legalno kupuju. U periodu od šest meseci, ova najagilnija petina piratskog „esnafa“ trošila je u proseku 168 funti, što je, uprkos maloj sumi, drastično više od prosečne potrošnje onih koji nikada nisu pribavljali filmove ili muziku na ilegalan način. Studija donosi i neke manje iznenađujuće zaključke: da bi piratstvo itekako izgubilo na popularnosti kada bi sadržaji bili ne samo cenovno pristupačniji već i jednostavniji za pribavljanje, kao i kada bi regulativa za zaštitu autorskih prava bila fleskibilnija, poput usvajanja zahteva da jednom plaćeni sadržaj dalje može besplatno da se koristi.
Svađa preko Atlantika
Organizacije za zaštitu autorskih prava, diskografi i filmaši godinama se bore protiv piraterije na internetu na brojne načine – od pronalaženja i kažnjavanja osoba koje skidaju piratski sadržaj, gašenja najpopularnijih stranica za razmenu sadržaja poput Megauploada ili blokadom pristupa sajtu Pirate Bay i sličnim servisima. Iako takva taktika u borbi protiv pirata nije davala naročite rezultate, istraživanje Initiative for Digital Entertainment Analytics-a objavljeno početkom ove godine pokazuje da se broj korsnika piratskih usluga smanjio nakon gašenja Megauploada i još nekih stranica za razmenu fajlova, a da je nakon hapšenja „najpoznatijeg svetskog pirata“ Kima Dotcoma, zarada sajtova za legalno preuzimanje muzičkih sadržaja porasla za šest do deset odsto.
No, gašenja piratskih servisa i hapšenja pirata nisu jedini a verovatno ni ključni razlog smanjenja piraterije, pokazuju norveški rezultati istraživanja prema kojima je u toj zemlji 2008. ilegalno skinuto skoro 1,2 milijarde pesama, dok je ta brojka u 2012. pala na 210 miliona, što iznosi samo 17,5 posto u odnosu na broj iz 2008, a broj ilegalno skinutih filmova i televizijskih emisija ili serija skoro je prepolovljen. U Norveškoj su sprovedene brojne kampanje protiv piraterije (a od nedavno je na snazi i pooštreni zakon za borbu protiv pirata), ali glavni razlog za promenu trenda je sve veći broj legalnih servisa koji su omogućili brzo i jednostavno pretraživanje i preslušavanje sadržaja koji korisnike zanima. U istraživanju se navodi da gotovo 50% anketiranih koristi jedan od servisa za slušanje muzike (poput Spotifyja), pri čemu je veliki deo korisnika pretplaćen na premium verzije servisa. Kako je krajem prošle godine u Norvešku stigao popularni servis Netflix, očekuje se da će se dodatno smanjiti broj korisnika koji skidaju piratske filmove. Iako je sigurno da se piraterija nikad neće u potpunosti iskoreniti, ovi primeri pokazuju da, ukoliko se korisnicima omogući legalan pristup kvalitetnom sadržaju koji će im jednostavno i brzo biti dostupan, veliki deo njih je spreman da ih plati, zaključuje se u istraživanju.
Da toga počinju da bivaju svesni i zakonodavci potvrđuje i odluka Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz februara ove godine, da su monopoli na autorska prava u suprotnosti sa osnovnim ljudskim pravima. Naravno, odmah je usledila i napomena da ovo ne znači kako niko neće moći da bude osuđen za kršenje monopolskih autorskih prava, već da ne može da mu se sudi samo po toj osnovi. Sa druge strane Atlantika, Udruženje američke filmske industrije (MPAA) ne deli mišljenje Evropskog suda. Udruženje već duže vreme, kroz niz kampanja ističe da je gotovo jedna četvrtina Internet prometa ilegalna sa stanovišta autorskih prava, odnosno da je 99% filmova koji se mogu pronaći na specijalizovanim internet sajtovima piratski sadržaj, zbog čega se šteta samo u Sjedinjenim Državama procenjuje na najmanje 58 milijardi dolara godišnje.
Piraterija je najbolja reklama
Druga evropska institicija, Zajednički istraživački centar (JRC) Evropske Komisije nedavno je zaključio da ilegalno skidanje muzike na internetu ne škodi njenoj legalnoj prodaji. Posle detaljne analize online navika 16.000 građana EU tokom godinu dana, istraživači su došli do pokazatelja da 10% korišćenja piratskih sajtova uvećava legalnu kupovinu muzičkih sadražaja za 0,7%. Međunarodno udruženje fonografske industrije (IFPI) odmah je negiralo ove rezultate, uz ocenu da ovo istraživanje „zavarava i ima mnogo metodoloških grešaka“.
Međutim, izvršni direktor TV mreže HBO Džef Bjuks je po svojim stavovima mnogo bliži istraživačima Evropske komisije, sa tvrdnjom da piraterija nije nužno zlo i da čak može da bude korisna. Uprkos činjenici da je serija Game of Thrones u produkciji ove TV mreže tokom 2012. bila najpiratizovanija na internetu, sa velikim šansama da se ista situacija ponovi i ove godine, Bjuks je išao toliko daleko u svojim izjavama da je ocenio da je takva vrsta reklame bolja od osvajanja nagrade Emmy, naprestižnijeg priznanja za kvalitet u serijskoj produkciji. A rezultat toga je povećanje broja onih koji legalno plaćaju za gledanje serije, baš kao što je navedeno u pomenutoj evropskoj studiji, izjavio je čelnik HBO, i to ne bilo kome već – investitorima, što izjavu čini još spektakularnijom. U isti mah, čelnici kompanije Warner Bros su počeli da sagledavaju pirate kao svojevrsne zastupnike potrošačke potražnje, a što može biti od koristi za razvijanje potpuno novih i uravnoteženijih poslovnih modela, daleko bliskijih navikama novih generacija ljubitelja filmske umetnosti.
Kad se sve sabere i oduzme, od ove godine piratstvo polako ali sigurno, barem u pojednim segmentima, sve manje biva kvalifikovano isključivo kao pretnja i počinje da se sagledava kao još jedan distributivni kanal kojim bi filmska i ostale srodne industrije mogle da namaknu veće prihode.
Vladimir Adonov
broj 101, oktobar 2013.