Sve materijalno značajne transakcije između povezanih lica se ove godine po prvi put u Srbiji stavljaju pod lupu tržišnosti, odnosno usklađenosti sa principom „van dohvata ruke“, a svako odstupanje od ovih principa, koje ide na štetu budžetskih prihoda po osnovu poreza na dobit, mora da bude anulirano. Zapravo, moralo je i godinama unazad.
Po prvi put ove godine, poreski obveznici u Srbiji su u obavezi da kroz dokumentaciju o transfernim cenama, primenom jedne ili više od pet opšteprihvaćenih metoda (uz bilo koju drugu metodu koja bi bila razumna), analiziraju transakcije među povezanim licima i dokažu da su cene po kojima su one zaključene, zasnovane na principu „van dohvata ruke“.
Nedostatak iskustva u ovoj oblasti je glavni neprijatelj poreskih obveznika, kao i nedovoljno razvijeno poresko planiranje tokom prethodnih godina, koje bi omogućilo optimizovanje obaveze za porez na dobit, odnosno utvđivanje raspona tržišnih cena i, spram toga, modeliranje cena po kojima se odvijaju transakcije među povezanim licima. Zahvaljujući tome, pravna lica mogu da se suoče sa potpuno neočekivanim i neplaniranim odlivima po osnovu dodatno obračunatog poreza na dobit, i bez njihove želje da kroz netržišne uslove poslovanja sa povezanim licima, utiču na poresku evaziju.
Poreski savetnici
U skladu sa narodnom poslovicom da dok jednom ne smrkne drugom ne osvane, veliku tržišnu šansu i veliki značaj dobili su poreski savetnici. Poreski savetnik je pojam koji nažalost, još uvek nije uveden u srpsko zakonodavstvo, uprkos svom sjaju i profesionalnim počastima koje doživljava u zemljama razvijene tržišne ekonomije. Ogroman korak u smislu organizacije i unapređenja zlata vrednog znanja iz oblasti poreza predstavlja osnivanje prvog Udruženja poreskih savetnika koje je inicirao, do sada, najefikasniji direktor Republičke poreske uprave – Ivan Simič.
Zajednički imenilac transfernih cena i revizije, svakako su rizici skopčani sa eventualnim prevarama i materijalno značajno pogrešnim obuhvatanjem obaveza za porez na dobit (u okviru kratkoročnih obaveza) kao i pratećih rashoda iskazanih u bilansu uspeha.
Transakcije sa povezanim licima su predmet posebne pažnje i razmatranja revizora. Ovo stoga što u oblikovanju odnosa među poveznim licima, ne dominiraju nužno tržišni faktori, posebno ne sa aspekta istinitosti i objektivnosti pojedinačnih finansijskih izveštaja pravnih lica – članica grupe. I upravo tu je suština problema – neophodno je da tokom obavljanja revizije finansijskih izveštaja revizor prvo utvrdi da li transakcija sa povezanim licem reflektuje ekonomske osnovane odnosno sistemske poslovne promene kojima se potkrepljuje njihovo evidentiranje. S obzirom na povezanost, moguće je da se transakcije koje su bile evidentirane između povezanih lica, nisu zaista i dogodile, ili potkrepljuća dokumenta ne prate ekonomsku suštinu transakcije, ili su se transakcije desile a nisu evidentirane. Ovi rizici nisu karakteristični za odnose među nezavisnim (nepovezanim) licima.
U praksi nisu retke situacije u kojima, iz raznoraznih razloga, povezana lica između sebe evidentiraju poslovne promene koje se nisu ni dogodile, oblikujući pritom, finansijske rezultate društava koje učestvuju u „transakciji“. A finansijski rezultat predstavlja polaznu tačku u obračunu obaveze za porez na dobit. Motiv za ovako nešto može da bude i ulepšavanje finansijske pozicije društva pred potencijalnim investitorima (banke, poslovni partneri i druga zaineteresovana lica), što će reći da poreska evazija nije uvek inherentni motiv, ali jeste posledica. Dakle, elementarni revizorski rizik je, u prvom redu, vezan za verifikovanje postojanja transakcije. Tek potom, pred revizorom se prostire okean dilema vezan za transferne cene.
Šta zanima revizora?
Za revizora je od najveće važnosti da sagleda i formira profesionalni sud o materijalnom značaju transakcija među povezanim licima u odnosu na finansijske izveštaje uzete u celini, a tek onda da proceni kolika bi korekcija obaveze za porez na dobit mogla da bude, u slučaju da se revizija vrši pre nego mu se raspoloživa dokumentacija stavi na uvid. Ukoliko ova procena revizora, kao jedna od nužnih u sklopu procesa revizije, ukaže da bi efekti po osnovu netržišnih transfernih cena bili materijalno značajni, revizor pokušava da pribavi od klijenta dokumentaciju, pre izdavanja izveštaja revizora. Ukoliko to nije moguće, razlog modifikovanog mišljenja revizora može da bude i nemogućnost da se uveri u istinitost i objektivnost iskazane obaveze za porez na dobit i pratećih rashoda.
Ovu situaciju, u životu prosečnog revizora, menja dokumentacija koja bi bila raspoloživa tokom obavljanja revizije. Iako nije poreski savetnik, a od revizora se to ni ne očekuje (u razvijenim tržišnim privredama), revizor mora da bude u stanju da razume poslovanje grupe, rizična područja, broj i načine na koje su umrežena povezana lica (a drugačiji je obuhvat povezanih lica u odnosu na definicije iz Međunarodnih računovodstvenih standarda), funkcionalnu analizu, kao i metode za utvrđivanje tržišnosti transfernih cena. Situacija u kojoj se nalazi revizor kad procenjuje validnost datih cena vrlo je slična onoj u kojoj on razmatra verodostojnost navedenih procenjenih vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme, na primer. Vrlo često, revizor mora da traži pomoć u razumevanju dokumentacije od poreskih specijalista, i u odnosu na pribavljene dokaze, formira mišljenje nezavisnog revizora.
U praksi, retke su situacije u kojima bi iznos neobračunate obaveze za porez na dobit bio od materijalnog značaja na finansijske izveštaje koji su predmet revizije, jer se materijalnost sagledava najčešće u odnosu na obim ukupnih prihoda subjekta revizije, a korekcija po osnovu dokumentacije se obračunava u iznosu stope poreza na dobit (15%) i to samo na deo prihoda/rashoda koji se odnosi na povezana lica. Potpuno je drugačija percepcija značaja pitanja transfernih cena, sa aspekta odgovornosti organa uprave i likvidnosti poreskog obveznika (i subjekta revizije). Iz ovog ugla gledano, značaj transfernih cena je ogroman.
Stoga se uticaj ovih promena u poreskom zakonodavstvu Republike Srbije na revizorsku struku više ogleda u šansi da se na tržištu ovih usluga, obezbede dodatni prihodi, koji bi bili preusmereni u dalju edukaciju kadrova, s obzirom da prihodi od usluga revizije opadaju.
Zvezdan Božinović, Managing Partner, LB-Rev d.o.o – članice Nexia International
Tekst je objavljen u godišnjoj ediciji „Finansije TOP 2013/14“ časopisa „Biznis & Finansije“