Kad pored već otvorenog slovenačkog i hrvatskog tržišta, početkom godine u potpunosti budu liberalizovana i tržišta u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji, možda će se pojaviti i više trgovaca strujom. EPS za sada od konkurencije štiti niska cena kilovata
Nešto više od dva meseca ostalo je do početka treće, poslednje faze otvaranja tržišta električne energije u Srbiji. Od 1. januara 2015. i domaćinstva će, naime, moći da biraju da li će struju i dalje kupovati od javnog snabdevača, preduzeća „EPS Snabdevanje“ ili krenuti da kupuju po tržišnim cenama od najpovoljnijeg snabdevača.
Tehnički, procedura za promenu snabdevača građanima neće biti komplikovana, jer će biti dovoljno da sa novim, nekim od izabranih licenciranih snabdevača potpišu ugovor, s tim da prethodno moraju da regulišu dugovanja prema dosadašnjem. Ona domaćinstva, kao i mali kupci – koji imaju manje od 50 zaposlenih, godišnji promet manji od 10 miliona evra i troše manje od 30.000 kilovat-sati godišnje – ako ne izaberu novog partnera na tržištu, i dalje će snabdevati EPS i to po regulisanim cenama. Poznavaoci prilika na tržištu električne energije kažu da je malo verovatno da će drugi trgovci ponuditi nižu cenu struje od javnog snabdevača, koja se u proseku i bez PDV-a kreće oko pet evrocenti po kilovat-satu, pa stoga ne očekuju ni veliki odliv kupaca od EPS-a. Bar ne odmah po otvaranju tržišta. Interes da pređu kod drugih snabdevača eventualno bi mogla da vide ona domaćinstva koja se greju na struju i tokom zimskih meseci su u „crvenoj tarifi“.
Licencirani trgovci strujom za sada još ne otkrivaju strategiju tržišnog nastupa u borbi za domaćinstva. U Elektroprivredi Srbije za B&F kažu pak da je ta kompanija spremna za 1. januar 2015. i otvaranje tržišta za domaćinstva i male kupce.
“EPS se uspešno izborio sa dva talasa otvaranja tržišta električne energije i uspeo je da zadrži čak 97 odsto tržišta i time dokaže da je pouzdan partner privredi Srbije. Aktivno se prate sva dešavanja na tržištu i obavljaju se pripreme za narednu fazu liberalizacije”, objašnjavaju u EPS ističući da se prava tržišna utakmica može očekivati tek kada regulisana cena za javno snabdevanje dostigne nivo kakav je na ostalim tržištima električne energije. Do tada, prema iskustvima drugih zemalja, iako će imati pravo da električnu energiju nabave i od drugog snabdevača, građani se neće odlučivati za to jer je cena za javno snabdevanje i dalje najpovoljnija, ocenjuju u EPS-u.
“Liberalizacija tržišta na niskom naponu sa aspekta teorije i razmatranja izgleda vrlo obećavajuće, jer je svaka konkurencija na bilo kom nivou pozitivna. Za sad, međutim, na ovom našem tržištu, koje je limitirano, nema dubinu niti realne ekonomske cene, to ostaje ipak za dalju budućnost. Liberalizacija mora ići postupno”, kaže Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Tehnička okolnost koja će, prema njegovim rečima, ići u prilog liberalizaciji je razvoj i šira primena pametnih, inteligentnih mreža, pre svega na niskom naponu. „Pametne mreže omogućavaju da tržište postaje tehnička realnost, a liberalizacija dobija puni smisao. Zahvaljujući njima kupci relativno lako, između ostalog mogu da dobijaju informacije od snabdevača i tako ostvaruju benefite. Razvijeni svet je, paralelno sa energetskom efikasnošću, dosta odmakao po tom pitanju“, objašnjava Rajaković za B&F.
Pored „EPS Snabdevanja“, kupci na visokom i srednjem naponu u Srbiji struju danas kupuju kod još nekoliko licenciranih snabdevača: GEN-I, „Vuković 1967“, Rudnap i Nova Komoditis. Od početka prve faze kod njih je iz EPS-a prešlo oko 140 kupaca. Licencu za snabdevanje električnom energijom u Srbiji trenutno imaju 82 preduzeća. Predsednik Saveta Agencije za energetiku Ljubo Maćić kaže za B&F da uslovi za dobijanje licence nisu teški, pa u taj posao mogu ući i oni koji nemaju iskustva. „Među licenciranim snabdevačima ima onih koji su vezani za inostrane kompanije koje imaju iskustva u ovoj oblasti, ali drugi nemaju takvu podlogu“, objašnjava Maćić, podsećajući da je prema važećim propisima za trgovinu i na veliko i na malo trenutno dovoljna jedna licenca za snabdevanje električnom energijom. Novim zakonom o energetici koji bi uskoro trebalo da uđe u proceduru usvajanja, možda će se ići na posebne licence za trgovinu na veliko i malo, a da uslovi za ove druge budu oštriji, a time i kupci zaštićeniji, najavio je Ljubo Maćić.
Tržište električne energije od početka naredne godine trebalo bi da bude potpuno otvoreno i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji. Svi slovenački i hrvatski potrošači pravo da biraju od koga će kupovati struju imaju već nekoliko godina. Javnosti je prošle godine naročito zanimljiv bio slučaj Hrvatske elektroprivrede koja je, pod pritiskom konkurencije, samo u prvih nekoliko nedelja nakon otvaranja tržišta za domaćinstva izgubila oko 2.000 kupaca, nakon čega je morala da spusti cene struje (koje su, inače, gotovo dva puta više od ovdašnjih) za šest do sedam odsto.
Fazna liberalizacija
Prva faza liberalizacije tržišta električne energije u Srbiji praktično je počela 1. januara 2013, kada je ukinuto pravo na javno snabdevanje za 23 kupca koji imaju pristup prenosnom sistemu, odnosno visokom naponu.
Od 1. januara 2014. krenula je druga faza, kojom je pravo na javno snabdevanje ostavljeno samo malim kupcima i domaćinstvima, dok su sva pravna lica i preduzetnici koji imaju više od 50 zaposlenih, godišnji prihod veći od 10 miliona evra i priključeni su na srednji napon obavezni da izaberu snabdevača.
Gubitak prava na javno snabdevanje značio je i veće račune za kupce u proseku za oko 18 odsto u segmentu komercijalnog snabdevanja.
Biljana Vuković
broj 111, oktobar 2014.