Gojaznost se može smatrati oblikom invaliditeta ako zbog toga osoba ne može da u potpunosti izvršava radne obaveze i, ako se to utvrdi, gojazna osoba može tražiti zaštitu od diskriminacije na radu, mišljenje je Evropskog suda pravde. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na osnovu procena iz 2008, u Evropi je oko 23% žena i 20% muškaraca gojazno. Sličan procenat od oko 20% gojaznih u opštoj populaciji beleži se i u Srbiji.
Mišljenje Evropskog suda pravde tražilo je dansko pravosuđe u vezi sa slučajem vaspitača Karstena Kaltofa koji je otpušten jer je gojazan. Kaltoft je bio težak 160 kilograma a indeks telesne mase mu je bio 54.
Kaltoft se obratio sudu zahtevajući odštetu od opštinskih vlasti kao poslodavca. On je naveo da je žvrta diskriminacije po osnovu debljine, što su opštinske vlasti demantovale.
Danski sud je zatražio mišljenje Evropskog suda pravde o tome da li evropski zakoni brane diskriminaciju po osnovu gojaznosti i da li se gojaznost može smatrati invaliditetom.
Evropski sud pravde je naveo da evropski propisi ne predviđaju zabranu diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja na osnovu gojaznosti same po sebi, ali zabranjuje diskriminaciju po osnovu invalidtiteta.
Background
Indeksom telesne mase označava se stepen uhranjenosti osobe uzimajući u obzir odnos težine i visine.
Kada je indeks od 18,5 do 25 osoba je normalno uhranjena.
Preterana uhranjenost je od 25 do 30, od 30 do 35 gojaznost prvog stepena, a od 35 do 40 gojaznost drugog stepena.
Iznad 40 je gojaznost trećeg stepena, što podrazumeva i ekstremno veliki rizik od bolesti.
Sud je, takođe, utvrdio da se gojaznost može smatrati invaliditetom ako otežava izvršavanje radnih obaveza, odnosno „potpuno učešće osobe u profesionalnom životu ravnopravno sa drugim zaposlenima“, i ako je to na duže vreme.
To bi, na primer, podrazumevalo da težina otežava kretanje radnika ili da uzrokuje zdravstvene smetnje koje mu otežavaju rad, precizirao je sud.
Evropski sud pravde je naveo da pravosuđe članica EU treba da odlučuje da li prekomerna težina neke osobe predstavlja invaliditet.
U Srbiji se u poslednjih sedam godina povećao broj gojaznih medu odraslima i decom.
Po preliminarnim rezultatima istraživanja Ministarstva zdravlja Srbije za 2013. godinu, objavljenih u julu, procenat gojaznih starijih od 15 godina je 22,1% što je oko pet procentnih poena više nego 2006. godine kada rađeno prethodno istraživanje.
U odnosu na 2006. godinu povećan je i procenat gojazne dece sa 8,5 na 13,7%.
Na osnovu procena u EU, između 30-70% odraslih je preterano uhranjeno, a između 10 i 30% je gojazno.
Izvor: AFP, EurActiv.rs