Inicijativa preduzeća da se uključe u obrazovne reforme usmerene na modernizaciju trogodišnjih zanimanja i profesionalnu orijentaciju mladih, bila je među odlučujućim činiocima za njihov uspeh. Konkretan primer uspešne saradnje je način na koji je u domaći obrazovni sistem uveden novi trogodišnji profil – industrijski mehaničar.
Svaka fabrika ima potrebu za radnicima koji će se baviti preventivnim održavanjem i popravkama proizvodnih linija, a što zahteva poznavanje i praćenje najnovijih tehnologija. Shodno takvim potrebama, u domaći obrazovni sistem uveden je novi trogodišnji profil, industrijski mehaničar, za koji se od septembra ove godine školuje 27 učenika u Tehničkoj školi „Milenko Verkić Neša“ u Pećincima. Od ukupnog broja upisanih, 17 su učenici prve godine, koji će obavljati praktičnu nastavu u školskoj radionici koja je u potpunosti renovirana uz podršku lokalne samoprave, uključujući i nabavku jednog broja novih mašina. Preostalih 10 su učenici druge godine, koji su iskoristili svoje pravo da uz saglasnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prethodno upisani profil zamene novim. Oni su praktičnu obuku za industrijskog mehaničara već započeli u kompaniji Robert Bosch d.o.o. Srbija, u kojoj će provesti naredna tri meseca.
Uvođenje novog profila u domaći obrazovni sistem nije novost, ali način na koji je to učinjeno u ovom slučaju, kao i budući planovi ukoliko se taj model pokaže uspešnim, veoma su značajni po reformu srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji i njegovo bolje usaglašavanje sa potrebama na tržištu. Naime, profil industrijski mehaničar je uveden u obrazovni sistem kroz javno-privatno partnerstvo Opštine Pećinci, lokalne škole „Milenko Verkić Neša“ i kompanije Robert Bosch d.o.o. Ovakva saradnja je konkretan primer kooperativnog modela obrazovanja, glavnog cilja projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“, koji u ime nemačke vlade realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Fokus projekta je na modernizaciji trogodišnjih zanimanja i daleko većem učešću kompanija u edukaciji učenika, kako bi obezbedile kvalitetne a deficitarne kadrove, i to uz značajno manja ulaganja nego prilikom prekvalifikacije nezaposlenih sa tržišta rada.
Drugačija organizacija praktične nastave
U primeni kooperativnog modela obrazovanja u Srbiji korišćeni su neki od elemenata dualnog obrazovanja, koje je u Nemačkoj izuzetno doprinelo visokoj stopi zapošljavanja mladih, objašnjava Ivan Stojanović, menadžer ovog projekta u GIZ-u. Stoga su već u samom koncipiranju nastavnog programa za ovaj obrazovni profil, pored nastavnika koji se bave praktičnom nastavom, stručnjaka beogradskog Mašinskog fakulteta i stručnjaka u proizvodnji, učestvovali i eksperti iz Bosch trening centra u Nemačkoj. Ovakav sastav radne grupe obezbedio je da se novi profil kvalitetno osmisli i prilagodi uslovima na domaćem tržištu i važećoj regulativi, a najveća novost je drugačija organizacija praktične nastave. U prvoj godini, učenici će praktična znanja sticati u osavremenjenoj školskoj radionici, u drugoj je predviđena praksa u kontinuitetu od tri meseca u kompaniji Robert Bosch d.o.o, a u istom preduzeću učenici treće godine će obavljati praksu u trajanju od dva puta po tri meseca u bloku. „To je veoma značajno“, ocenjuje Stojanović, „jer kada razgovarate sa predstavnicima privatnog sektora svi ističu da je za postepeno i kvalitetno uvođenje učenika u posao neophodno da oni svakodnevno borave u fabrici u dužem vremenskom preriodu“.
Učenici koji već pohađaju praksu u Bosch-u prolaziće različite faze obuke sa nadležnim specijalistima i mentorom, koji koordinira ceo proces i komunicira sa školom. „On je veoma prisutan u školi, prati šta su učenici do sada naučili u nastavi, i šta od gradiva eventualno treba dodatno da utvrde“. To je, napominje naš sagovornik, „izuzetno ozbiljan pristup, koji je formalizovan kroz ugovor o tehničko poslovnoj saradnji koji je kompanija potpisala sa školom, a potom sa svakim učenikom, odnosno njihovim roditeljima, s obzirom da je reč o maloletnim licima. Taj ugovor precizno definiše obaveze učenika na praksi, u skladu sa poslovnom politikom preduzeća, ali i obaveze kompanije u pogledu nadoknada za njihov rad u vidu stipendija i pokrivenih troškova za topli obrok. Bosch je učenicima organizovao i prevoz do fabrike u Šimanovcima. Takve pogodnosti za učenike, uz mogućnost da steknu zaista kvalitetno praktično znanje, mogu da ih dodatno motivišu da ovu šansu iskoriste na najbolji način. Niko ne može da im obeća siguran posao, ali je cilj da se poveća njihova upošljivost, jer, pored stručnih veština, učenici su u prilici da steknu i socijalne kompetencije – odgovoran odnos prema kolektivu, sopstvenom radu i profesionalnom razvoju, što je podjednako važno kao i osposobljavanje u samoj struci“. Takođe, učenici koji su iskazali interesovanje za profil industrijskog mehaničara, bili su u prilici da zajedno sa svojim roditeljima, pre donošenja odluke o upisu, posete Bosch i detaljnije se upoznaju i sa ovim zanimanjem i sa uslovima rada u fabrici.
Interes kompanija
S obzirom da je veliki broj proizvodnih kompanija u Srbiji iskazao potrebu za industrijskim mehaničarem, model koji funkcioniše u Bosch-u je dobar putokaz i za ostale na koji način mogu da sarađuju sa školama u cilju da obezbede ne samo ovaj, već i druge trogodišnje profile koji su među najdeficitarnijima na tržištu. „Industrijski mehaničar je dobar primer i zato što je demantovao stereotip o našem obrazovnom sistemu da je veoma krut i da svaka promena zahteva izuzetno mnogo vremena. Znam da je za poslodavce i godinu dana puno jer kod njih se stvari jako brzo menjaju, ali u ovom konkretnom slučaju se pokazalo da Ministarstvo prosvete može, uz našu podršku, da iznese ovakav posao u relativno kratkom roku“, ocenjuje Jelena Stojanović Đumić, viša menadžerka GIZ projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“. Ona dodaje da je za prednosti dualnog obrazovanja u cilju bržeg zapošljavanju mladih zainteresovano i Ministarstvo privrede, „i mada ne možemo da prekopiramo nemački, austrijski ili švajcarski model, možemo da primenjujemo određene elemente koji su realni u postojećim ekonomskim i zakonodavnim uslovima. Sa ovim primerom napravili smo veliki iskorak, a sve šira institucionalna podrška kooperativnom modelu obrazovanja ohrabruju nas da nadograđujemo taj model i da, eventualno, razmotrimo šta je neophodno promeniti i u regulativi kako bi se olakšalo školama i kompanijama da masovnije uđu u takav oblik saradnje“.
Uspostavljanje dijaloga između škola i preduzeća i inicijativa firmi da se više angažuju u obrazovnom procesu bila je izuzetno značajna i za uspeh GIZ-ovog projekta za uvođenje programa profesionalne orijentacije i karijernog vođenja u sve osnovne škole i kancelarije za mlade u Srbiji, koji se u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvom omladine i sporta realizuje od 2011. godine. U stručnoj podršci mladima da prepoznaju svoje talente i interesovanja i samostalno donesu odluku o budućem zanimanju i školovanju na osnovu relevantnih informacija i ne podležući pritiscima i predrasudama okoline, otrežnjujući korak su bili upravo realni susreti sa svetom rada u preduzećima.
„Saradnju su, sa podjednakim entuzijazmom, prihvatile velike kompanije i mnoga mala i srednja preduzeća, kojima je još teže da privuku i zadrže kvalitetne kadrove“, ističe Marija Radovanović, viša menadžerka ovog projekta u GIZ-u. „Svaki talenat koji izgubimo jer na vreme nije prepoznat i podržan, nije gubitak samo za pojedinca, već za celo društvo. Zato je za decu bilo veoma značajno da se upoznaju kako izgleda željeno zanimanje u praksi i da uvide da za uspeh nije presudan ni pol ni trenutna popularnost ili nepopularnost nekog zanimanja, već da talenat koji su prepoznali u sebi doživotno razvijaju i da nauče kako da njime upravljaju u promenljivim okolnostima. Upravo to je ono što poslodavci priželjkuju od zaposlenih, bez obzira o kom zanimanju je reč, i zbog čega kompanije iskazuju interes da mnogo čvršće sarađuju sa školama i lokalnom zajednicom“.
broj 112/13, decembar 2014/januar 2015