Predbožićni skok cena sirove nafte je naglo zaustavljen sa odbrojavanjem do Nove godine. Iran se sprema da preplavi tržište sa 500,000 barela nafte dnevno u nedeljama kada će sankcije biti ukinute, a takođe se pojavljuje mogućnost da Libija doprinese sa dodatnim barelima, ističe u svojoj analizi direktor sektora strategije trgovine berzanskim robama u Sakso Banci, Ole Hansen.
Premija za sirovu naftu tipa Brent je isparila u odnosu na WTI tip sa ukidanjem zabrane izvoza u SAD, prebacujući fokus prezasićenosti naftom na svetsko tržište.
WTI tip sirove nafte se oporavio za 6,4% pre božićne pauze dok je Brent uspeo da se vrati za 5%. Ovaj učinak WTI nafte izazvan je najvećim nedeljnim padom zaliha u SAD-u od juna i kontinuiranim fokusom na dodatne sirovine iz Irana koje će doprineti globalnoj prevelikoj ponudi nafte.
Kako ističe stručnjak Sakso banke, sirova nafta tipa Brent je dugo držala premiju, u odnosu na WTI tip, koja je nestala na početku krive grafikona sa terminskim ugovorima. Sa dodatnim barelima iz Irana koji će se pojaviti na svetskom tržištu u narednim nedeljama, fokus na prezasićenost u snabdevanju se sa Amerike pomerio na svetsko tržište.
Zalihe sirove nafte u Americi su se smanjile za 6 miliona barela za vreme nedelje oko 18. decembra, ali je to u skladu sa očekivanim ponašanjem u ovo doba godine. Zalihe nafte SAD su trenutno za oko 125 miliona barela više nego što je petogodišnji prosek i mogu da dostignu novi rekord za vreme prvog kvartala, kada zalihe inače rastu.
Rast zaliha nafte u SAD tokom revolucije naftnih škriljaca, od 2010. godine vršio je s vremena na vreme pritisak na WTI sirovu naftu u odnosu na druge naftne odrednice, kao što je Brent sirova nafta. Ali ukidanje zabrane izvoza u SAD, koja je bila na snazi od 1970-tih, je stvorilo sigurnosni ventil za proizvođače iz SAD i WTI cena je usaglašena sa međunarodnim cenama, navodi Hansen.
Dok se očekuje da će proizvodnja sirove nafte u zemljama članicama OPEK-a, posebno u Iranu, porasti tokom narednih meseci, nedavni medijski izveštaji ukazuju na rastući stres među američkim proizvođačima koji će verovatno dovesti do niže proizvodnje.
Međutim, pre nego što se oseti taj uticaj, potencijal rasta cene nafte i dalje ostaje ograničen na one koji proističu iz kupovine vrednosnih hartija kako bi se zatvorile kratke pozicije hedž fondova i portfolio menadžera koji upravljaju novcem koji drže velike količine spekulativnih kratkih pozicija na nafti, kako Brent tako i WTI sirovoj nafti.
Brent sirova nafta je trenutno u padu za više od trećine ove godine. Naročito nakon veoma izazovnog poslednjeg kvartala koji je doveo do cene koja je dosta ispod godišnjeg proseka, od 54 dolara po barelu.
Prvi kvartal 2016. godine će biti takođe izazovan period sa rastom zaliha nafte u SAD a u isto vreme pojačanim isporukama iz Irana i potencijalnim količinama iz Libije koje će uticati na tržište nafte. Isporuke će se na kraju prilagoditi nižim cenama i nižoj profitabilnosti, ali do sada su proizvođači, naročito oni iz SAD, pokazali veliku otpornost, zaključio je Ole Hansen.