Avanturistički turizam u svetu raste po godišnjoj stopi od 20 odsto, sa prognozama o daljem povećanju broja ove grupe putnika, kao i da će sume koje troše uskoro prevazići prosečan trošak „običnih” turista. Srbija u ovoj vrsti turizma zaostaje za zemljama u regionu, ali trendovi u poslednje tri godine ukazuju da polako hvata korak i na avanturističkoj mapi sveta.
U svetu sve više raste interes za nekonvencionalna putovanja, čiji pobornici žele da mimo uobičajenog komfora upoznaju različite kulture i dožive avanturu baveći se planinarenjem i alpinizmom, bandži skokovima, paraglajdinogom, speleologijom i sličnim aktivnostima. Prema podacima istraživanja iz 2013. godine američkog Univerziteta Džordž Vašington i Adventure Travel Trade Association (ATTA), koje je sprovedeno u Evropi, SAD i Južnoj Americi odakle dolazi oko 70 odsto svetskih putnika, u periodu od 2009. do 2012. godine broj ovakvih putovanja rastao je po stopi od oko 20 odsto godišnje. Ovi putnici su 2012. godine na putovanja i nabavku neophodne opreme trošili ukupno 345 milijardi dolara.
Procenjuje se da prosečni turista-avanturista danas potroši 947 dolara po putu, što je za 20 odsto više nego 2009. godine. Njihova prosečna godišnja primanja iznosila su oko 47.000 dolara. Prema proceni ATTA, ne samo da će broj ovakvih putnika nastaviti da raste, već će i sume koje troše, uskoro, prevazići prosečnu potrošnju „običnih” turista. Avanturisti u proseku imaju 36 godina, 43 odsto su žene, istovetan procenat putnika je u braku, nešto manje od trećine putuje porodično s decom, gotovo polovina ima završenu srednju školu ili fakultet, a više od polovine samo organizuje putovanja i ne traži profesionalne usluge lokalnih vodiča.
Države koje najviše profitiraju od ovakvih putnika, prema indeksu razvoja avanturističkog turizma (ATDI) iz 2015. godine, podeljene su prema kriterijumu UN na razvijene i u razvoju. Tako od razvijenih država najbolje ide Švajcarskoj, Islandu, Nemačkoj, Norveškoj, Novom Zelandu, Austriji, Kanadi, Finskoj, Švedskoj i Francuskoj, dok od zemalja u razvoju kajmak kupe Češka, Slovačka, Bugarska, Estonija, Čile, Poljska, Izrael, Slovenija, Južna Koreja i Kostarika.
Srbija na avanturističkoj mapi
Srbija je poznata po kajmaku, ali koliko ga može sakupiti od avanturizma? Podaci za našu zemlju su šturi i nepotpuni, a izveštaj World Travel and Tourism Council (WTTC) navodi da je u svrhu sporta i rekreacije tokom 2013. godine potrošnja stranih turista iznosila 15,74 milijardi dinara, a domaćih 4,12 milijardi dinara.
„U kontekstu avanturističkog turizma Srbija je trenutno lošije pozicionirana od zemalja okruženja Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Hrvatske čak i Albanije”, kaže Nemanja Nešković iz agencije „Wild Serbia” koja se bavi organizacijom avanturističkih putovanja. Međutim, napretka ima: „U poslednje tri godine primetan je trend rasta broja stranih gostiju, polako dolazimo u fokus stranih turoperatera i agencija”, ističe Nešković i dodaje da je veliko interesovanje za Balkan jer stranci povezuju više zemalja u jednom putovanju i retko dolaze samo u Srbiju. Srbija je po ATDI indeksu za 2015. godinu napredovala sa 65. mesta 2011. godine na 34. mesto. Kao najveći napredak ocenjena je bezbednost i „humani stub” što bi se moglo tumačiti kao postojanje osnovnih uslova – od kanalizacije, do gostoprimstva i volontiranja. Prema statistici TOS-a za 2014/2015. godinu odnos domaćih i stranih turista je 54 odsto prema 46 odsto, ali nema podataka o onima koji dolaze radi avanturističkog turizma.
Prema Neškovićevim rečima, u Srbiji su posebno popularni kajak, rafting i kanjoning, a za avanturizam je veoma povoljna geomorfologija zapadne Srbije, koju odlikuje puno jezera, reka, pećina i kanjona. Sagovornici se slažu da su Zlatibor i Tara, Stara Planina, Suva planina i Jelašnička klisura, Fruška Gora, Kopaonik i kanjon reke Uvac najpopularnije destinacije. Planinarske šetnje i biciklizam su omiljene aktivnosti među strancima. Poslednjih godina dosta se promoviše Dunavska regija, razvijene su rute za bicikliste (Eurovelo 6), pešačke i kajak ture u Gornjem podunavlju i Đerdapu.
Značaj za lokalnu ekonomiju
Avanturisti, uglavnom, koriste privatni smeštaj u seoskim domaćinstvima, privatnim kućama i planinarskim domovima, a često i kampuju u prirodi. Za razliku od masovnog turizma, u kome neretko vladaju lanci hotela i restorana, uticaj ovih putnika na lokalnu ekonomiju je znatan. To potvrđuje i Ivan Vuković iz Turističke organizacije Srbije, koji kaže da ovi turisti, osim aktivnosti, žele da upoznaju i lokalnu kulturu i stanovništvo i da imaju kompletan doživljaj podneblja u kome borave.
Odgovoran odnos prema lokalnoj zajednici ističe i Nešković, koji navodi da se ture organizuju za optimalan broj gostiju prema aktivnosti i ostavljaju minimalan uticaj na prirodu. „Kupujemo i jedemo isključivo u lokalnim restoranima, u tom smislu pokušavamo da donesemo korist i lokalnoj zajednici. Sela danas izumiru, smatramo da je ovo skroman doprinos politici ostanka i razvoja na lokalu. Srbija nema more i visoke planine, selo je naš najjači potencijal koji treba razvijati”, predlaže Nešković. Prema njegovoj oceni nedovoljno su iskorišćeni veliki prirodni potencijali južne Srbije, kao i Pešterska visoravan, Kukavica, Besna Kobila, Greben planina, Ruj, i Vlasinsko jezero, na čijem razvoju treba raditi od lokalnog do državnog nivoa.
Vuković, pak, ističe da je potrebno unaprediti infrastrukturu za ovaj vid turizma, pre svega markiranjem većeg broja staza za pešačenje i planinski biciklizam, kao i osmišljavanjem tematskih ruta. Iako je Srbija ostvarila boljitak, postoji još mesta za napredak. „Potrebno je poboljšati legislativu, naročito u delu koji prepoznaje avanturistički turizam kao proizvod”, ističe Vuković i dodaje da se to posebno odnosi na vodiče i vodičku službu, te da je u Srbiji mali broj organizatora avanturističkih tura.
Nemanja Nešković se slaže, uz opasku da je neophodno i da država jasno identifikuje „incoming” i „outgoing” agencije, kako bi se mere podrške usmerile na one agencije koje dovode strane turiste u Srbiju. „Podsticaj vidim u smanjenju poreza, smanjenju obaveznog osiguranja i iznosa osigurane sume koja je trenutno ista za sve agencije, te u novčanom podsticaju za dovedene turiste”, objašnjava Nešković i podseća da je u decembru 2015. najavljeno da će država subvencionisati agencije sa 10 i 15 evra po dovedenom gostu, u zavisnosti od broja noćenja. „Uslovljavanjem da grupa mora imati minimum 15 gostiju sa 3 noćenja, zaobilaze se mali pružaoci usluga u turističkim nišama koje su predodređene uglavnom za manje grupe, kao i organizatori jednodnevnih izleta kojih u Srbiji ima najviše”.
Nešković navodi da je u poslednje dve godine primetno smanjenje broja domaćih turista u avanturističkim programima i kao razlog navodi pad standarda, budući da to nije slučaj samo sa 2014. koju su obeležile poplave, već i da je prošla godina bila lošija nego neke prethodne.
Uroš Nedeljković
februar 2016, broj 124.