Tokom Dana devojčica, učenice osmog razreda osnovnih škola imale su priliku da u preduzeću Inmold Plast vide kako izgleda rad u mašinskoj industriji. Ova poseta im je bila veoma interesantna, a neke od njih bi, da nisu tako samouverene u izboru svog budućeg zanimanja, pružile priliku radu u fabrici, koji se danas mnogo razlikuje od onoga kakvim ga zamišljamo – proizvodni pogoni su čisti, ne zahteva se mnogo fizičkog rada i uglavnom se rukuje kompjuterizovanim mašinama.
U cilju osnaživanja devojčica i mladih žena da prilikom odabira svojih profesija ne podležu stereotipima o muškim i ženskim zanimanjima, Udruženje poslovnih žena Srbije i Centar Inventiva, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, obeležili su šestu godinu zaredom međunarodni Dan devojčica. Tokom ovog 21. aprila devojčice/devojke su širom Srbije posećivale izabrane kompaanije, institucije ili srednje škole, gde su imale priliku da se obaveste o procesu i uslovima rada u njima, kako bi donele informisanu odluku prilikom izbora svoje buduće profesije.
U Požegi je tim povodom šezdesetak učenica osmog razreda dve lokale osnovne škole, Petar Leković i Emilija Ostojić, imalo uvid u poslovanje mašinske industrije, kroz obilazak porodičnog preduzeća Inmold Plast koje za potrebe domaće i strane industrije proizvodi alate za livenje plastike, industrijske robote koji ih opslužuju i vrši reparaciju oštećenih alata laserskim navarivanjem. U želji da privuče adekvatne mlade kadrove kompanija od 2011. godine finansijski pomaže učenike tehničkih srednjih škola i u njoj praksu stiče 34 stipendista. Među njima ima i onih koji su se odlučili za nastavak školovanja, posle čega će se verovatno vratiti u Inmold Plast, i njima kompanija finansijski pomaže da se pripreme za prijemni za željene fakultete. Mnogi od ovih mladih ljudi su pak odmah želeli da počnu da rade.
Zorana Vujović, stipendista ove kompanije, obrađuje razne materijale na erozimatu sa žicom i veoma je zadovoljna svojim poslom, ali i tretmanom u firmi. “Ovo je odličan posao za devojke koje vole mašinstvo i metalsku industriju”, kaže ona i ponosno objašnjava da sve što ne može da se uradi na strugu, glodalici ili pomoću bušilice, to može da se uradi na erozimatu.
Njena koleginica, Aleksandra Jevtović, takođe mlada stipendistkinja, kontroliše gotove proizvode i kroz smeh kaže da “nema protekcije – svi u firmi su jednaki i time se rukovodim kada vršim kontrolu”. Zavolela je svoj sadašnji posao ali ipak planira da nastavi školovanje. Na pitanje zašto u proizvodnim zanimanjima nema više žena Aleksandra nalazi razlog u stereotipu da su to muški poslovi, “ali kao što vidite, mi ih radimo bez ikakvih problema. I sama sam to doživela kada sam upisivala školu, tada su mi se mnogi čudili i pokušavali da me odgovore od rada u mašinskoj industriji. No, dokazala sam da mogu dobro da ga obavljam jer sam htela da izađem iz šablona, iz nametnutog okvira muških i ženskih zanimanja”.
Da su njihove koleginice kvalitetne radnice dokazuje i činjenica da 70-75% zaposlenih u pogonu gde se radi sa plastikom čine žene, kaže jedan od mentora iz ove kompanije Branko Pantelić, a sa njim je saglasan i Tomislav Miletić, glavni mentor praktične nastave u Inmoldu. Cilj ovog preduzeća je privlačenje dobrog i pre svega zainteresovanog kadra, i baš zato je učenicama prilikom Dana devojčica prikazivan način rada u Inmoldu, kako bi se ohrabrile one koje time žele da se bave. Radi efikasnijeg prenošenja znanja, učenici srednjih škola koji su stipendisti Inmolda pokazivali su devojčicama čime se bave u fabrici, što je naišlo na veoma pozitivan prijem.
Tako bar tvrde dve učenice osnovne škole Petar Leković kojima je tura kroz fabriku bila veoma interesantna. Valerija Momot je pre dolaska u Inmold znala da želi da upiše umetničku školu ali kaže da bi, da nije tako odlučna u izboru profesije, ovaj obilazak mogao imati uticaj na nju prilikom odlučivanja koju srednju školu da upiše. Istog mišljenja je i njena drugarica Anđela Kovačević koja dodaje da joj je drago što je videla kako se prave određeni predmeti, “na primer posude iz kojih svakodnevno jedemo sir a nikada nismo razmišljali o tome kako su proizvedene”.
Njihovim vršnjakinjama iz osnovne škole Emilija Ostojić je brzo proletelo sat i po vremena odvojenog za obilazak fabrike. Učenica Magdalena Anđelić kaže da nije očekivala da će biti toliko zabavno i dodaje: “Veoma mi se svidelo to što sam mogla vidim kako izgleda rad u fabrici, a najviše mi se dopao rad na mašini koja brizga plastiku”. Anja Đonović, još jedna od učenica koje su obišle pogone Inmolda, želi da upiše medicinu i mašinstvo je ne zanima, ali veoma joj je drago što su se stipendisti potrudili da joj objasne sve o njihovom poslu i što je kompanija odvojila svoje vreme za ovu akciju. Njihova vršnjakinja Kristina Terzić je bila oduševljena obilaskom fabrike, u kojoj joj je sve bilo zanimljivo ali ako bi morala da izdvoji neku profesiju koju je videla, to bi definitivno bio rad sa plastikom. “Iako sam se opredelila za potpuno drugačiju struku – želela bih da budem nastavnica – ova tura mi je bila jako zanimljiva i mislim da je ovo pravi način da se uputimo u buduće profesije”, objašnjava Kristina prednosti profesionalne orijentacije sprovedene na ovaj način.
Stipendista Aleksandar Erić (18), jedan od “predavača” koji je svoje znanje prenosio devojčicama, je operater na CNC mašini ali pošto je hteo da proširi svoja znanja naučio je da radi i lasersko navarivanje. O njemu je pričao okupljenim devojčicama ali primećuje da one nisu pokazivale preveliko interesovanje za ovu struku. “Devojke uglavnom žele da upišu gimnnaziju ili turističku školu. Pa ipak, nadam se da će im obilazak fabrike pomoći da promene mišljenje, jer ove poslove potpuno ravnopravno mogu da rade žene, i nema razloga da zaposleni u fabrikama budu uglavnom muškarci”.
Na neke od ovih devojčica su prikazana zanimanja ostavila veliki utisak, neke su bile oduševljene uslovima za rad, postojanjem kantine, plaćenih ekskurzija i stipendija, a nekima su bili interesantni i momci koji su im držali predavanja. I na jednu nastavnicu je obilazak fabrike ostavio veliki utisak. Naime, Ivana Babić, profesorka srpskog jezika i književnosti u o.š. Emilija Ostojić smatra da deca na kraju osmog razreda nemaju dovoljno saznanja na osnovu kojih bi trebalo da odaberu zanimanje i da su zato ovakve inicijative i više nego dobrodošle. “Ove devojčice ne moraju da se odluče za rad u mašinskoj industriji ali će bar znati kako on izgleda”, rekla je tom prilikom Babić.