Close
/ B&F Plus / Koliko je država finansijski (ne)disciplinovana: Dobrostojeći dužnik
BiF Analize Čitajte B&F online

Koliko je država finansijski (ne)disciplinovana: Dobrostojeći dužnik

Sudeći po izveštajima međunarodnih finansijskih institucija koje hvale stanje javnih finansija Srbije, moglo bi se zaključiti da državnoj kasi pretiče toliko novca da nema razloga da kasni u izmirenju ni jedne isplate. Državni revizori, međutim, iz godine u godinu beleže brojne nepravilnosti u trošenju javnih sredstava među kojima je i neispunjavanje preuzetih obaveza. Novac opredeljen za određene namene odlazi na druge adrese, po nepisanom nalogu „odozgo“, uz prećutne garancije da će takvi prekršaji proći nekažnjeno. Onima koji zbog toga ostaju kratkih rukava ne preostaje ništa drugo nego da se žale, pišu dopise i čekaju da dođu na red za isplatu.
Redakcija BIF on 24/08/2018 - 12:04 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 375 times!

Sudeći po izveštajima međunarodnih finansijskih institucija koje hvale stanje javnih finansija Srbije, moglo bi se zaključiti da državnoj kasi pretiče toliko novca da nema razloga da kasni u izmirenju ni jedne isplate. Državni revizori, međutim, iz godine u godinu beleže brojne nepravilnosti u trošenju javnih sredstava među kojima je i neispunjavanje preuzetih obaveza. Novac opredeljen za određene namene odlazi na druge adrese, po nepisanom nalogu „odozgo“, uz prećutne garancije da će takvi prekršaji proći nekažnjeno. Onima koji zbog toga ostaju kratkih rukava ne preostaje ništa drugo nego da se žale, pišu dopise i čekaju da dođu na red za isplatu.

Recikleri opasnog otpada bili su prinuđeni da se oglašavaju u javnosti jer im je Ministarstvo zaštite životne sredine isplatilo samo 75 odsto podsticajnih sredstava za 2017. godinu, a duguje im i deo novca za 2016. godinu. „Za sav otpad, koji sada prerađujemo u skladu za zakonskom regulativom i za čiji izvoz avansno plaćamo, finansijsku nadoknadu ćemo ostvariti tek iz budžeta Srbije za 2019. godinu. Obrtna novčana sredstva radi dnevne likvidnosti tokom godine uzimamo od poslovnih banaka, tako da se ispostavilo da zbog plaćanja tih kamata korist od eko taksi imaju banke“, navelo je Udruženje reciklera Srbije.

Odgovor Ministarstva zaštite životne sredine bio je da su oni dobili iz republičkog budžeta samo polovinu novca naplaćenog od ekoloških taksi. A od ekoloških taksi u 2017. godini prikupljeno je u republički budžet 10,8 milijardi dinara, dok je za tretman opasnog otpada isplaćeno samo 2,19 milijardi dinara.

Polovični rezultat oštrije kontrole

To je samo jedan od primera finansijske nediscipline države, dok se predstavnici vlasti hvale suficitom u budžetu koji je toliko veliki da se najavljuje povećanje plata u javnom sektoru i penzija, samo je pitanje u kom će procentu biti. Logično bi bilo da se pre toga sagleda da li ima onih koji još čekaju novac iz budžeta koji im pripada na osnovu nekog propisa, pružene usluge i prodate robe. A takvih je popriličan broj, pokazuje registar po Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji vodi Ministarstvo finansija.

U tom registru je 17. maja bilo ukupno evidentirano kašnjenje u izmirenju obaveza na republičkom nivou u vrednosti 16,8 milijardi dinara, na lokalu 184,8 miliona dinara, a kašnjenje pokrajine Vojvodine je iznosilo oko 386.000 dinara.

„Zašto obaveze nisu izmirene i kako da za to niko ne odgovora je pitanje za predsednicu Vlade i ministra finansija, ali u slučaju reciklera i za ministra zaštite životne sredine. Država tvrdi da je smanjila budžetski deficit i javni dug, pa je logično pitanje zašto se ne isplaćuje novac prikupljen naplatom ekološke takse. Ali tu postoji mnogo otvorenih pitanja, jer nije tajna da mnogi akteri na tržištu ne uplaćuju tu taksu podjednako i da je država to mnogima i tolerisala, a opet oni koji je redovno plaćaju – njihovi proizvodi u maloprodaji su za tu taksu skuplji i te savesne kompanije trpe veliku štetu”, rekao je za „Biznis i finansije“ konsultanat Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

Komentarišući rokove plaćanja u kojima država izmiruje svoje obaveze, on je ocenio da je sada situacija nešto bolja od kako je uveden Jedinstven registar faktura i da je Ministarstvo finansija pooštrilo kontrolu plaćanja javnog sektora ka privatnom sektoru, ali je rezultat polovičan. „Od privatnih firmi širom Srbije dobijamo informaciju da i dalje mnoge lokalne samouprave i javno-komunalna preduzeća pri lokalnim samouprava kasne mesecima u plaćanju za isporučenu robu i usluge, a mnogi od njih informaciju o dospelim fakturama od privatnih firmi i ne dostavljaju Ministarstvu finansija, pa tako te fakture i nisu u tom Jedinstvenom registru. Dug prema građevinskim firmama i dalje zna da bude neisplaćen po šest do devet meseci, a oni nisu jedini kojima se duguje“, kazao je Rajić.

Šminkanje statistike

On smatra da su nepravilnosti u trošenju budžetskih sredstava, nažalost, postale uobičajena pojava u Srbiji u poslednoj deceniji i to očigledno pokazuje da ne postoji dovoljno sistematična kontrola na nivou Ministarstva finansija i Vlade i da se mora rigoroznije kažnjavati takvo postupanje visokim finansijskim kaznama i zabranom rada pojedincima koji na ovaj način utroše novac.

„Dodatni problem predstavlja i to što umesto da se ove pojave strogo kažnjavaju, sve smo češće svedoci da se one ’zamazuju’ kroz kasnije šminkanje statistike i bučno medijsko opravdavanje takvih poteza od strane političara. Srbija po načinu utroška budžetskih sredstava sve više liči na zemlje poput Belorusije i Ukrajine, gde je lokalnim i drugim moćnicima dozvoljeno da nemilice troše novac poreskih obveznika, bez prave kontrole, ali i bez prethodno kvalitetno utvrđenih prioriteta za raspodelu i ulaganje toga novca. Ovo je pogotovo moguće zato što iz godine u godinu rastu diskreciona prava funkcionera na republičkim i lokalnim pozicijama za odluke o utrošku novca, koje nisu dovoljno transparentne i udaljavaju nas od razvijenih zemalja EU koje na mnoge načine kontrolišu raspodelu budžetskog novca i tokove korupcije“, ukazuje Rajić.

Svesno kršenje obaveza

Državna revizorska institucija (DRI) je utvrdila nepravilnosti u trošenju javnih sredstava u 2017. godini u iznosu od 743 milijarde dinara, a zbog nepravilnosti utvrđenih u 2016. i 2017. podnela je ukupno 512 prijava protiv 738 odgovornih lica. Među njima su 52 krivične prijave protiv 54 odgovorna lica.

Revizori su kontrolom finansijskih izveštaja i poslovanja budžetskih korisnika u prošloj godini proveravali ukupne prihode od 2.472 milijarde dinara i rashode od 3.400 milijardi dinara i utvrdili 997 nepravilnosti koje ukazuju na nefunkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Utvrđene su nepravilnosti u iznosu od 73,1 milijarde dinara na centralnom nivou vlasti koje se ogledaju u tome da nisu planirana primanja po osnovu programskih i projektnih zajmova, kao ni sredstva za preuzete i izvršene obaveze, što znači da su budžetski korisnici svesno pravili prekršaje i odlagali isplate za nešto što su dobili.

Između ostalog je utvrđeno da su neizmirene i potencijalne obaveze (nepoštovanja zaključenih ugovora sa dobavljačima i nepoštovanja Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama) u iznosu od 400 miliona dinara, i to samo kod šest korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a pitanje je koliki bi iznos bio da su državni revizori imali mogućnost da proveraju veći broj korisnika budžeta. Takođe, u izvešaju DRI piše da je preusmeravanje opredeljenih sredstava između izvršne i sudske vlasti, koje nije u skladu sa propisima bilo u iznosu od 1,7 milijardi dinara, što je veliki prekršaj.

Nepravilnosti u isplati budžetskih subvencija u 2017. godini iznosile su 2,3 milijarde dinara, od čega je 80 odsto na centralnom novou vlasti i odnosile su se na sredstava koja nisu planirana za ranije preuzete obaveze.
Na pitanje kako je moguće da se budžetski novac ne troši prema planu i preuzetim obavezama u DRI su za „Biznis i finansije“ kazali da se to u mnogo većoj meri dešavalo pre nego je osnovana DRI i počela da radi kontrolu finansijski izveštaja i poslovanja budžetskih korisnika i da je upravo svrha revizija da se spreče takve nepravilnosti.

„Dobro je što se veliki broj nepravilnosti otkloni u toku same revizije, kao i posle naših preporuka“, ističu u DRI i dodaju da državni revizori zbog toga što oni koji raspolažu državnim novcem ne izmiruju svoje obaveze na vreme podnosu veliki broj krivični prijava protiv odgovornih lica. Problem je što sudovi sporo rade i što su blage kazne za one koji krše propise. Kao primere primerenih kazni za utvrđene nepravilnosti državni revizori su naveli da je predsednik opštine Sopot kažnjen sa 600.000 dinara za razne nepravilnosti, a gradonačelnik Kikinde sa 400.000 dinara.

Obaveze premašile lokalne budžete

I Fiskalni savet je upozorio da je loše upravljanje finansijama na lokalu jedan je od najvećih problema javnih finansija Srbije. Zajedno sa svojim preduzećima, gradovi i opštine imali su prošle godine dug od gotovo milijardu evra, a kasnili su u plaćanju dospelih obaveza prema dobavljačima u iznosu od preko 300 miliona evra. Utvrđeno je da jedan broj gradova i opština sistematski kasni u plaćanju svojih obaveza i da su se ta kašnjenja u nekim lokalnim samoupravama toliko nagomilala da premašuju njihove godišnje budžete.

Rupe u budžetima lokalnih samouprava svake godine Vlada Srbije puni transferom novca iz budžetskih rezervi, a ta sredstva lokalne samouprave mogu da troše bez saglasnosti gradske skupštine i informisanja javnosti, što posebno dobro dođe u vreme izbora. Prema podacima Fiskalnog saveta u 2016. godini, kada su održani redovni lokalni izbori u Srbiji, iz tekuće budžetske rezerve, kao pomoć za održavanje tekuće likvidnosti, pojedinim lokalnim samoupravama je uplaćeno više od dve milijarde dinara. Prema zakonu, sredstva tekuće rezerve budžeta Republike Srbije za izvršavanje obaveza budžeta lokalne vlasti, mogu se koristiti isključivo usled smanjenog obima njihovih prihoda.

Marica Vuković

Članak je prvobitno objavljen u godišnjoj ediciji časopisa “biznis & Finansije” – Finansije TOP 2017/18

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *