Znatno manje stope trgovinske razmene jesu delimično posledica globalnih dešavanja, ali najviše nekonkurentnosti domaće privrede i nejasne državne politike. U situaciji kada se komplikuje izvoz na zapadna tržišta a za ona daleka nemamo dovoljno kvalitetne robe, potrebno je bolje iskoristiti prilike u regionu, saglasni su ekonomisti.
Podaci o rastu izvoza robe iz Srbije poslednjih meseci sve su dalje od spiska ekonomskih uspeha koje svakodnevno predočava vlast. Posledično, ni uvoz ne raste po stopama koje bi pokazivale da je u svrhu rasta proizvodnje, već se uglavnom uvozi roba koja podmiruje osnovne potrebe privrede i građana, poput energenata i lekova.
Manje stope rasta trgovinske razmene, slažu se ekonomisti, delom su posledica globalnih dešavanja, a najviše slabosti i nekonkurentnosti domaće privrede i nedostatka jasne ekonomske politike koja bi trasirala put privrednim granama za koje zemlja ima najbolje potencijale. Strategija Vlade Srbije da sklapa sporazume o slobodnoj trgovini sa što više dalekih zemalja može da da dobre rezultate samo ako iza nje stoji privreda koja može da isporuči dovoljno kvalitetne robe koju traže ta tržišta, a što se sada ne dešava.
U boljim vremenima, izvoz i uvoz su imali visoke dvocifrene stope rasta, a sada je uspeh kad mesečne stope premaše 10% na međugodišnjem nivou. Po zvaničnim podacima, izvoz robe iz Srbije u julu prošle godine bio je veći 5,3% nego u istom mesecu prethodne godine, dok je uvoz uvećan 1,7%. Sledećeg meseca izvoz je međugodišnje smanjen za 2,6%, a uvoz za 0,7%. U septembru je izvoz uvećan za 9,5%, uvoz za 8,4%, a u oktobru izvoz je bio veći 4,9% i uvoz 2,8%. Narednog meseca je izvoz uvećan 0,1% i uvoz za 4,6%, dok je u decembru izvoz bio veći 11,3% a uvoz 5,6%.
Kakva je struktura razmene, takva nam je privreda
Te stope bi bile i manje kada bi se vrednost izvoza i uvoza obračunavala po stalnim cenama, a ne po tekućim, nominalno, kaže za B&F ekonomista Božo Drašković.
„Kada se vrednost spoljne trgovine obračunava po tekućim cenama, tu je uračunata inflacija i pokazatelji ne odražavaju stvarno stanje“, objašnjava Drašković i dodaje da se smanjenjem uvoza u odnosu na raniji period povećavala njegova pokrivenost izvozom, na 79% na kraju prošle godine, ali da bi bilo mnogo bolje da se to postiže rastom izvoza.
U izvozu su poslednjih meseci prednjačili motorna vozila i gume, kompanija Stelantis i Linglong, a u uvozu tradicionalno energenti i lekovi, dok robni deficit stagnira na mesečnom nivou od približno 700 miliona evra.
Komentarišući spisak robe koju najviše izvozi i uvozi srpska privreda, Drašković napominje da se na osnovu uvoza velike količine lekova vidi da je uništena domaća farmaceutska industrija, a da je logično da su u uvozu na prvom mestu energenti, jer Srbija nema naftu i gas.
„Na strani izvoza prednjače automobili kad dobro radi fabrika u Kragujevcu, što je bio slučaj prošle godine, ali je slab neto efekat tog izvoza jer se uglavnom uvoze delovi za te automobile, a u Srbiji se samo sklapaju. Takođe, izvozimo dosta poluproizvoda, poput bakra koji izvozi kineska kompanija Ziđin, a dobri su rezultati i IT sektora, što je uspeh domaćih stručnjaka koji rade svuda po svetu gde su im bolji uslovi. Kineski Linglong je velika kompanija, čija filijala u Zrenjaninu je počela da ostvaruje dobre rezultate u izvozu guma, ali je pitanje šta će se dešavati nadalje jer joj je zabranjen izvoz u SAD, sa obrazloženjem da u proizvodnji koristi prinuda rad“, navodi Drašković.
U sukobu velikih sila ostaje nam region
Velika je šteta, kako ističe, što mala i srednja preduzeća u Srbiji, čiji izvoz je u padu, nemaju dovoljne proizvodne kapacitete i zbog toga treba da se više povezuju.
„Mala i srednja preduzeća mogu da stignu do većeg izvoznog tržišta samo ako su povezana i oslonjena na veće kompanije, i to uz pomoć poslovnih udruženja. Takođe, i poljoprivreda, čiji je izvoz takođe u padu, imala bi bolje rezultate kad se ne bi izvozile tolike količine sirovina, već gotovi prehrambeni proizvodi“, ocenjuje Drašković i skreće pažnju da vlast ne sluša izvoznike koji stalno ukazuju da im smeta devizni kurs, odnosno precenjen dinar više od decenije.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da su geopolitička dešavanja jedan od najvažnijih razloga slabijeg izvoza srpske privrede.
„Kockice na inostranom tržištu su se loše složile po Srbiju i to je razlog manjeg izvoza. Najveće izvozno tržište srpske privrede je Evropska unija, koja trenutno najlošije ekonomski stoji u četvorouglu EU-Rusija-Kina-SAD. Nemačka ima svoje probleme, a naš je najznačajniji spoljnotrgovinski partner i u Srbiji ima dosta nemačkih kompanija koje su izvoznici. Rusija je u ratu, a SAD je uvela velike carine svima, pa i Srbiji u skladu sa zaštitom svojih ekonomskih interesa. U takvoj situaciji teško je naći druga tržišta koja će kompenzovati smanjeni izvoz u EU, kao i u SAD gde smo izvozili gume i oružje. Sa Kinom imamo dobar ugovor o spoljnoj trgovini, ali nemamo dovoljno robe za tako veliko tržište, niti za onu koju izvozimo možemo obezbediti velike serije isporuka. Ostaje nam region i tu bi mogli da budu bolji izvozni rezultati“, kaže Savić za B&F.
On dodaje da usled manjeg izvoza, slabije raste i uvoz, pre svega onih sirovina i repromaterijala za proizvodnju robe za koju je stavljena neka vrsta rampe u izvozu.
Nije važan samo broj ugovora, već kako se koriste
Srbiji su za izvoz, pored EU i potpisnica CEFTA i EFTA sporazuma, široko otvorena vrata ka zemljama sa kojima ima sporazume o slobodnoj trgovini – Evroazijskom ekonomskom unijom, Turskom, Kinom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Egiptom. U pripremi su još neki takvi sporazumi, ali, po oceni Dragoljuba Rajića, koordinatora Mreže za poslovnu podršku, nije cilj samo da ih je što više, već da se radi na tome da oni budu što bolje iskorišćeni. A to zavisi od konkurentnosti domaćih proizvoda, poznavanja tržišta i sposobnosti da se obezbedi kvalitet i kontinuitet isporuke.
„Konkurentnost domaće privrede je dodatno smanjena je su skuplji svi inputi proizvodnje. Struja i energenti su poskupeli, krediti su nepovoljni, inflacija je u jednom periodu bila dvostruko veća nego u evropskim zemljama, a istovremeno je poskupela i radna snaga jer poslodavci većim platama moraju da zadržavaju kvalifikovane radnike kojih je sve manje“, kaže Rajić za B&F.
Prema njegovim rečima, drugi razlog manjeg izvoza je pravna nesigurnost u zemlji, a primer je da radni sporovi traju i po deset godina, pa inostrane firme izbegavaju poslovanje sa Srbijom.
„Treći razlog je imidž zemlje. Strani partneri ne znaju na kom putu je Srbija, da li se sve više približava Rusiji, Kini ili nekoj drugoj zemlju a udaljava od EU. To nas pitaju na sajmovima. Nedavno smo imali i obustavljen transport robe zbog nerešenih pitanja o viznom režimu sa EU. Srbija mora da reši strateški gde želi da plasira svoju robu, da li će se opredeliti za tržište Kine, gde osim poljoprivrednih proizvoda i rude nemamo šta da izvezemo, ili Arabije gde možemo da plasiramo visoke tehnologije i neke poljoprivredne proizvode. Svakako je za Srbiju region najbliže i najbolje tržište. Na primer, Hrvatska uvozi iz Srbije više robe nego Rusija, zbog svojih potreba, posebno u letnjoj sezoni prehrambene i druge proizvode“, navodi Rajić.
Među privrednicima koji se ne žale na pad izvoza usled globalnih dešavanja i protekcionističkih mera je Rodoljub Drašković, vlasnik prehrambene kompanije Svislajon (Swisslion). Kompanija je, prema njegovim rečima, po svim kriterijuma konkurentna da stigne do zahtevnih tržišta i onih dalekih.
„Imamo dobre dugoročne ugovore sa trgovinskim partnerima, nikada nismo imali stimulativne uslove za izvoz i od države odavno ništa ne očekujemo, već se oslanjamo na svoje snage i sposobnosti. Naša roba najvećim delom ide u region, ali i na druga tržišta, od SAD do Australije, a godišnji izvoz je ustaljen na 250 do 300 miliona evra“, kaže Drašković za B&F.
Marica Vuković
Biznis i finansije 243, mart 2026.
Foto: Han Chenxu, Unsplash