Krilatica sa predavanja koje smo slušali glasi “možete da se ne bavite internetom, ali se internet bavi vama” i opisuje trenutno stanje u poslovanju. Hteli vi to ili ne, ne možete bez njega (interneta), a ne možete ni sa njim ako niste dovoljno upućeni.
E pr, online pr, ili na srpskom odnosi sa javnošću preko inetrneta. Da, svaki oblik komunikacije ima određena pravila, koja postoje sa razlogom. Mnogi tvrde da poslovanje preko interneta u Srbiji još ne može da donese zadovoljavajuće prihode, da nas je malo koji koristimo mrežu, a još manje onih koji je koriste za „prave stvari“. Da li nas je malo, i šta je to gubljenje vremena a šta su prave stvari? Na nedavno održanom McCann Erickson-ovom seminaru o e pr-u dobili smo neke odgovore. U uvodnom predavanju Miloja Sekulića (direktor Sektora za online PR u agenciji McCann Erickson) ilustrativno nam je objašnjeno da ako prolijemo trećinu vode iz čaše na tastaturu, dobićemo isti efekat kao da smo prolili celu čašu. Naravno, tastatura i voda nemaju mnogo veze sa internetom, ali ako ovo u svojoj glavi linkujete sa brojem domaćinstava koja koriste internet u Srbiji, a to je trećina njih, shvatićete poentu – neka domaćinstvo ima tri člana, neka jedna osoba iz porodice prenese drugoj šta je videla na netu i uticaj se širi. Dobro, ne treba preterivati sa hvaljenjem, internet i dalje nije baš toliko moćan kao medij, ali se pokazao više nego koristan u targetiranju ciljnih grupa, što nas dovodi do online pr-a. Po rečima našeg predavača, postoji više načina da se reklamirate na mreži, ali i da pretrpite kritike. Svi se sećamo poziva na bojkot mleka (www.bojkotujmonopol.com) koji se mahnito širio mejlovima po Srbiji. Miloje Sekulić je tada sa saradnicima sproveo istraživanje u nameri da otkrije ko stoji iza bojkota, konkurencija ili potrošači. Rezultat je bio veoma zanimljiv, to je bio student koji je ujutru otišao u prodavnicu i iznervirao se što su skočile cene mleka. Dakle, internet vam otvara mogućnost da se reklamirate, ali i svima drugima da kažu šta misle o vama, što može poprimiti masovne razmere. Ova činjenica jeste zabrinjavajuća, ali ako imate uz sebe stručnjake za e pr ovaj uticaj možete da ublažite, ili čak da ga okrenete u svoju korist. Bonus zaključak – ne kačite se sa studentima, oni su u ovoj sferi najangažovaniji.
Dok pijemo kinesko pivo
Recimo da imate firmu i da smatrate sebe informatički pismenim, pomislili bi da možete i sami da organizujete sajt. Zašto onda postoji online pr? Po rečima Sekulića, odnosno po rezultatima njegove ankete od pre dve godine, 98% novinara kada piše tekst o određenim firmama posećuje njihov sajt. Od tog broja njih 86% nije zadovoljno informacijama koje su im na na tim sajtovima dostupne. Zamislite koliko bi vaša firma publiciteta dobila kada bi novinari češće posećivali vašu prezentaciju. I za to imamo brojke, 92% novinara bi češće posećivalo sajtove koji su redovno ažurirani i pregledni. Drugim rečima, tada bi mediji dolazili kod vas, a ne vi stalno zivkali i organizovali novinarske ručkove i putovanja. Jeftinije je.
Osim ove prednosti, inernet vam omogućuje viralni pr. Zvuči kao bolest, i zaista, najbolje ga može objasniti grana medicine koja se zove epidemologija. Kako su nam Istok Pavlović i Dragana Vukajlović objasnili, u svakodnevnom, ali i u virtuelnom životu virusi se prenose tako što jedna osoba zarazi npr dve, koje opet zaraze dve i tako dalje, dok ne pređe možda i u epidemiju. Međutim, ovde ne govorimo o virusima, već o tendenciji da na internetu pomoću nečega što je besplatno promovišete nešto što se plaća. Kako ćete zaraziti ljude? Vrlo lako, nečim što je zanimljivo. Uglavnom su to smešne stvari, koje ljudi prosleđuju svojim kontaktima koji ih šalju dalje, da bi na kraju te zanimljivosti poprimile masovne razmere, poput klipa “Kako ’te, ‘ću d’izađem na televizor”. Taj snimak doduše nije bio marketinški potez, ali šta vas koči u tome da angažujete nekoga ko može da napravi sličnan materijal, koji bi pospešio prodaju vašeg proizvoda? Koliko uticaja ima viralni marketing, objasnićemo vam na primeru “Valter piva” (na slici). Ova fotomontaža nastala je kada je jedan dečko hteo da razveseli svog druga. Umetnuo je Valtera u etiketu i poslao na mejl samo tom jednom prijatelju. Njemu je ovo bilo simpatično te je prosledio dalje. Vrlo brzo, počele su da kolaju priče o tome kako Kinezi obožavaju Batu Živojinovića i kako piju pivo sa njegovim likom. Nikome nije bilo čudno čak ni to što na flaši stoji mililitraža od 0.7 l. Priču o pivu su objavile i jedne hrvatske novine. No, tu se nije zaustavila lavina interesovanja. Po mnogim blogovima i forumima se raspravljalo o kineskom pivu, čak je jedan momak napisao kako je video Kineza u Bloku 70 dok cirka to pivo. Ovo piće naravno ne postoji, ali nadamo se da će neko ispasti pametan i početi da ga proizvodi, verovatno bi se rasprodalo u rekordnom roku. Ma kakvog da je ukusa. Doduše, postoji tu jedna začkoljica. Ofline i online svet se veoma razlikuje. Kada su Istok i Dragana pred prošlogodišnje izbore radili viralnu kampanju pod nazivom “Ja najbolje znam” (korisnik može da napravi npr bilbord sa svojim imenom i sloganom, tako da svi možemo biti predsednički kandidati), za samo dva dana ovaj virtuelni prostor posetilo je 60 000 ljudi. I mediji su se zainteresovali. Posle objavljivanja na, veoma gledanoj, televiziji B92 logično bi bilo očekivati veliku posetu, međutim, broj posetilaca se uvećao samo za 5%. Dakle, konzumenti tradicionalnih medija i inetrneta nemaju mnogo dodirnih tačaka. To ne znači da ne treba da se trudite da ih privučete, jer oni ipak informišu ljude o vašem postojanju, te će i onaj ko se nije kandidovao za predsednika bar znati o čemu se radi, ili ako ovako više volite indirektno radite na brand awareness-u.
Osvajanje publiciteta
Na internetu najviše publiciteta donose nove ideje. Ovo je brz medij, uvek živ i svakim minutom drugačiji, da biste održali korak sa konkurencijom potrebna vam je mašta i kreativnost. Inovacije su ključ uspeha. Tako sajt kompanije Tigar koji broji oko 30 000 poseta mesečno kao jedan od svojih sadržaja nudi sveže vesti sa berze. Na ovaj način akcionari Tigra ne moraju da traže informacije po sajtu berze, što se ispostavilo kao dobitna kombinacija.
Osim sajtova, postoje i drugi vidovi komunikacije, poput fejsbuka, majspejsa, blogova itd. Jedan od najboljih načina da pošaljete poruku svim prijateljima na fejsbuku je da okačite link u mesto za “status” na vašoj home strani. To će videti veliki broj ljudi. Takođe, možete da dodajete i osobe koje ne poznajete, i to na osnovu nekih vaših zajedničkih interesovanja, odnosno na osnovu vaše procene da će taj neko biti vaš konzument ili klijent. Mreže poput fejsbuka vam daju mogućnost targetiranja, ali i uvida u to kada ko koliko koristi internet, što nas dovodi u situaciju da uviđamo kako postoji određeni deo dana kada poslovni ljudi “vise” na netu (to je obično jutro, kada tek stignu na posao i piju svoju prvu kafu). Mi, pojedinci, možemo koristiti fejsbuk za reklamiranje. To je mreža horizontalne organizacije, obuhvata neodređenu populaciju. Međutim, postoje i vertiaklne grupe, poput mreže golfera, i reklamiranje na njima je još isplativije jer na najjednostavniji način izdvajate svoje potrošače (npr ako ste proizvođač golf opreme). Naravno, tu je još mnogo mogućnosti, ali niti mi imamo strana, niti želimo da uzimamo posao online pr-ovima. Jedino što želimo je da vas upoznamo sa mogućnostima unapređivanja položaja vaših kompanija, ali i sa potrebom da pratite tehološke trendove, imperiju koja će nezaustavljivo pokoriti ceo svet.
Marija Dukić
broj 49, novembar 2008.