class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Na nedavno održanom skupu medijskih radnika razmenili smo iskustva sa kolegama iz susedstva, ali i uvideli koliko nas koče nasleđe bivših režima i neregulisanost medijske scene.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Krajem septembra u Rovinju je održan prvi regionalni festival medija, Weekend media festival. S’ obzirom na to da je Adris grupa debitovala sa organizacijom ovog festivala, prijatno iznenađenje bio je broj od 1300 učesnika iz Hrvatske, BiH, Slovenije, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Austrije, Mađarske i Češke. Cilj je ostvaren – imali smo priliku da uporedimo razvoj medija u regionu, ali i specifične probleme svojih društava.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Na ukupno 22 predavanja i panel diskusija slušali smo 58 govornika od kojih su najveću pažnju privukli Blejk Čendli (čelni čovek Facebooka u Evropi), diskusija o radu javnih televizija direktora RTS-a i HRT-a, ali i teme o skandalima i žutoj štampi. No, kako to obično biva, manje posećena predavanja bila su edukativnija. Tako nam je Ivan Stanković (Communis) pojasnio značaj i mogućnost eksploatacije Edvertisinga, uvodnim rečima da je samo “telepatija jeftinija od telekomunikacija”. Parafrazirajući, mogli bismo reći da je njegov savet oglašivačima koji žele da koriste ovaj relativno nov medij bio da potrošače sagledaju kroz prizmu njihovih emocija, a ne razuma.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Kada bismo pokušali da izvučemo univerzalnu poruku iz cele ove manifestacije, ona bi vreovatno sugerisala da se mediji nazaustavljivo razvijaju, te da iz istog razloga svako mora da unapređuje svoj sadržaj, ali i formu, da ne bi bio usisan u crnu rupu anonimnosti. Ono što nas na tom putu može koštati, posebno medije iz regiona, jeste česta povreda autorskih prava u svom radu, o kojoj smo imali priliku da slušamo Tomu Johannes In Der Mühlena (predsednika IDM Music-a). Svi znamo kako tradicionalni mediji to rade, ali i dalje nismo rešili situaciju sa internetom, gde imamo čestu upotrebu tuđih dela (osim u Sloveniji) bez dozvole. Međutim, ono što ne znamo je da balkanske zemlje i dalje drže nisku cenu autorskih dela, te osim što “razvijen svet” može jeftinije da ih kupi, samim tim im otvaramo vrata i da nas promovišu.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Valjda će neko sada dobiti ideju kako to da iskoristi. Osim toga, zakonodavstva naših zemalja se drugačije odnose prema ovom pitanju, te je u Hrvatskoj dozvoljena satirična prerada nečijeg dela, dok anglosaksonska legislativa na ovo gleda kao na jednu od najgorih povreda prava. Čini se da ove različitosti možemo da okrenemo u svoju korist.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>Javni servisi u jurišu na vetrenjače
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Nije lako preneti večernju parti atmosferu iz Rovinja, niti zaključke sa više od 20 predavanja, ali ono što vas sigurno sve kopka, a posebno zato što imate priliku da gledate obe televizije, jeste zašto RTS i HRT imaju sadržinski drugačiji pristup svome poslu. Kao što smo pomenuli, jedna od posećenijih diskusija bila je na temu “Javna televizija – sluga ili gospodar javnosti?”. Aleksandar Tijanić i Vanja Sutlić izneli su probleme sa kojima se susreću kao direktori javnih servisa, ali čini se, kao paravan za sopstveno opravdanje.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Na ovim prostorima, izgleda, institucije se i dalje vezuju za ličnosti, te i narod njihove čelnike ne razdvaja od njihovih funkcija. Publiku su u principu najviše interesovale dve stvari – zašto se RTS u toj meri komercijalizovao te podilazi ukusima mase, i koliko je HRT zaista nezavistan od države, odnosno od politike. Tijanić je poluduhovito objasnio kako je on zaslužan za porast gledanosti, koja naravno nije u korelaciji sa kvalitetom programa (doživeo je burne ovacije za izjavu da RTS-ov program ima dobre momente, samo ih on povremeno propusti, kad trepne), i da se u uslovima protekle turbo folk decenije ne može drugačije održati korak sa ostalim medijima. Po njemu, opasna bomba koju smo poslali u okruženje, turbo folk, je nerešiv problem, koji će uskoro zahvatiti celo hrvatsko medijsko tržište.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>U sučeljavanju mišljenja oko budžeta javnih servisa (gde hrvatska televizija prednjači u parama koje dobija od države), Tijanić je optužio Sutlića da sa tim novcem ne može a da ne pokazuje razumevanje prema vodećim strukturama vlasti. Podsetili bismo samo da je institucija javnog servisa ustanovljena kao brana komercijalizaciji, finansijskim i političkim uticajima, te je sistem pretplate ustanovljen baš iz razloga što građani plaćaju medij koji služi isključivo njima (poput BBC-a).
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Javni servis bi teoretski trebalo da nezavisno izveštava, da ima pokriće u novcu obveznika da se svaki put suprotstavi političarima, ali i da emituje informativni i edukativni program koji nije isplativ komercijalnim medijima. Tako, pošto produkcija tv Pinka pravi sate paradiranja golišavih lepotica, i za to niko ne može da ih krivi, javni servis bi trebalo da se pozabavi edukacijom dece, obrazovnim programima, emisijama za manjine i sl. Koliko to ova dva javna servisa rade na panel diskusiji je nemoguće utvrditi, ali je ona ipak bila dobar pokušaj razmene iskustava i interakcije sa konzumentima njihovih proizvoda. Opšti zaključak je prilično obeshrabrujući – naš direktor javnog servisa smatra da u bližoj budućnosti ove institucije nemaju baš svetlu perspektivu.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>Targetiranje
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Osim PR-ova, novinara i predstavnika produkcijske industrije festival je besplatno ugostio 100 najboljih studenata različitih fakulteta iz regiona, kojima je ovo bila prilika “da zavire iza zavese” i shvate kako sistem funkcioniše. Nekima od njih sada je jasnije kako rade marketinške agencije i zašto je potreban posrednik između oglašivača i samog medija. U sukobu mišljenja između onih koji reprezentuju oglašivače i onih koji naplaćuju reklame shvatili smo kako se dolazi do kompromisa ali i kako je tolika podela rada u određenim situacijama neefikasna, jer ako se poruka prenosi preko više posrednika ponekad usput zagubi svoju suštinu.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>S’ druge strane, marketinške agencije su poput vođe sindikalaca, one se bore za olakšice za svoje klijente, koji se sami ne razumeju dovoljno u ceo ovaj proces, te pomažu u targetiranju ciljnih grupa ali i u nagodbama sa medijima. U diskusiji o ovom pitanju učestvovalo je 6 govornika, od kojih su neki bili oglašivači, a drugi predstavnici agencija i medija. Sam festival okupio je veliki broj predavača, o čemu svedoči i izjava direktorke programa, Mie Pećine, da se “čak 90 odsto predavača iz regije i sveta odazvalo pozivu, većina njih želi da se vrati i sledeće godine, a svi su ponudili svoju pomoć pri organizaciji budućeg programa. Zadovoljni smo i odzivom i reakcijom učesnika na program i predavanja, a sama činjenica da su sva predavanja bila puna i da se tražila stolica više dovoljna je da već sada sa zadovoljstvom počnemo da planiramo Weekend 2009″.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Možda će nam sledeće godine osim pronalaženja stolica, fokus brige biti više kozmetičke prirode a ne usmeren na suštinske odrednice o nezavisnosti medija i njihovom zaostatku za razvijenim zemljama. Neka sila bude sa nama.
Marija Dukić
broj 48, oktobar 2008.