Aluzije na seks i hranu su trikovi rado slušanih govornika koji privlače pažnju širokih narodnih masa. Vremenom su one postale čarobni štapići u rukama marketinških magova, koji od bundeve mogu da naprave kraljevska kolica, kojima će vas odvesti na bal u prodavnicu i naterati da ponovo habate karticu, dok ne izgubite plusić ispred brojki…
Istraživanje koje su izveli Eli Parker i Adriana Furnhem podstaklo je mnoge advertajzing stručnjake na polemiku, te se ovih dana u medijima na zapadu često govori o upotrebi nagonskih podsticaja u reklamne svrhe. Naime, istraživači sa Londonskog univerziteta eksperimentisali su uzorkom od šezdesetak mladih ljudi, podeljenih u 4 grupe, kojima su u pauzama između tv serija puštali raznovrsne reklame. Prve dve grupe su bombardovane reklamama obojenim erotskim sadržajima, dok je drugim dvema grupama emitovan propagandni program za istu grupu proizvoda, samo bez ikakvih seksualnih aluzija. Rezultati objavljeni u March issue of Applied Cognitive Psychology potvrđuju mišljenja marketinških stručnjaka da ovi reklamni trikovi deluju više na muškarce nego na žene. Verovatno se pitate čemu onda 4 grupe. Osim delovanja reklama, oni su proučavali i uticaj sadržaja tv programa na recipijente. Tako je prvoj i trećoj grupi emitovana jedna epizoda “Seksa i grada” u kojoj junakinje serije pokušavaju da saznaju da li su dobre u krevetu, koja obiluje scenama ljubljenja, predigre, seksa i razgovora o istom. Drugoj i četvrtoj grupi prikazivana je serija “Malkom u sredini”, o dečaku koji je odrastao u disfunkcionalnoj porodici, epizoda bez ikakvih erotskih scena, što bi mi Srbi rado krstili “emisijom za decu”. Ispostavilo se da oni koji su gledali “Seks i grad” nisu baš bili u mogućnosti da imenuju brendove koji su reklamirani u pauzama, za razliku od gledalaca druge serije.
Targetiranje
Marketinški stručnjaci se često služe kako psihološkim, tako i antropološkim i biološkim teorijama u trci za kreiranjem što efikasnijeg proizvoda, reklame koja će vas direktno iz fotelje poslati u prodavnicu. Mnogi od njih se drže gore pomenutog recepta za uspeh – biološki dokazanih čovekovih težnji. Tu se ljudsko biće često gleda kroz fiziolišku prizmu, a njegov reprodukcijski nagon je ključ uspeha u borbi za potrošače. Međutim, po ovoj teoriji muškarac i žena imaju drugačije reproduktivne strategije, a samim tim se gledaju i kao različite ciljne grupe. Muški biološki kriterijumi su zdrava, mlada i reproduktivno sposobna žena. Ovo pravilo potvrđuje i stereotip seks bombe – devojka širih kukova, velikih grudi, lepog tena…Dakle, zdrava i sposobna da bude inkubator. No, žene osim pokretnog i zdravog muškarca, pažnju posvećuju i njegovom umu. To ne znači da će ova priča preći u feminističku kritiku muške površnosti, već samo da većina žena traži malo više od dobrog izgleda. Razlozi su opet biološki. One reprodukciju gledaju vremenski malo dalje od samog čina. Žene očekuju izvesnu sigurnost, kako finansijsku, tako i mentalnu. A kako je svrha reklamiranja zapravo ubeđivanje ljudi da su im predstavljeni proizvodi korisni, ove polne karakteristike su pametno iskorišćene, da ih poštrošači ni ne primećuju. Tako, proizvode namenjene muškoj populaciji često reklamiraju zgodne devojke, pa i nerealne kreacije fotošopa, čija je uloga navođenje muškarca da naivno, gotovo dečački, poveruje da će kupovinom proizvoda pazariti i zadovoljstvo kakvo bi mu pružila jedna takva lepotica. Ono što ženama prodaje proizvod je emocionalno obećanje. Marketing često poteže za davno zaboravljenom, a tako bliskom ženama – romantikom. Akcenat često stavljaju na proces udvaranja. Primera radi, navešćemo strane reklame, na kojima je ova tvrdnja najbanalnije prikazana.
Žena ide ulicom. Prolazi pored tipa koga zapahne miris njenog parfema. U istom trenutku on menja smer i kreće za njom, a ponaša se, kako bi to prosečan Balkanac nazvao – papučarski. Dakle, udvara joj se sa buketom cveća. Gleda u nju kao u boginju. Upečatljivo je njeno zadovoljstvo situacijom i činjenicom da je u njegovim očima nešto posebno (pa makar to bilo i samo zato što je odabrala prijatnu mirisnu notu). Ovo je reklama za ženski parfem.
Nasuprot tome, na primeru reklame za pivo vidimo na koji način se prilazi muškoj potrošačkoj populaciji. Scena je sledeća: četiri muškarca sede na plaži i “merkaju” tri zgodne devojke u bikinijima, koje ih ignorišu. Stižu tri flaše piva, i ulov je na stolu. Sledeća scena: tri zgodne devojke im sede u krilima i grle ih.
Naravno, ovo ne mora biti pravilo, ali je iskarikiran pokazatelj pristupa segmentiranju potrošačke populacije.
Lutke sa naslovne strane
U današnje vreme reklame su kreirane tako precizno i sistematski da nijedan segment nije slučajan. Na njima rade timovi psihologa, marketinških i grafičkih stručnjaka. Oni su u stanju da potrebu za proizvodima u očima kupaca poistovete sa egzistencijalnim nagonima čoveka. Reklama je dignuta na nivo majstorstva. Često se dešava da slika odnosi pobedu nad izgovorenom porukom. Zato se mnogo vremena posvećuje vizuelnom doživljaju emitovanog sadržaja. Stručnjaci znaju na koje detaje treba obratiti pažnju. Primer za to su lepe devojke, obično manekenke, koje su brižljivo upakovane i nameštene u “prave”poze, koje bude maštu publike (postoje čak i određeni položaji ruku i nogu koji su najefikasniji). I ne samo to. Vodi se računa o erogenim zonama, tako da se umetnici često bave oblikovanjem i senčenjem tela kako bi naglasili ove vrednosti. Takođe se vodi računa o zenicama, koje moraju biti u orgazmičnom “raspoloženju”, kao i izbeljivanju beonjača. U 65% štampanih reklama žene su prikazane sa otovrenim ustima, što se smatra seksiplinim instrumentom za zavođenje. Nije li to možda previše posla oko jedne fotografije?
Prema Ričardu F. Taflingeru (predavaču na Edward R. Murrow School of Communication / Washington State University) seks je često korišćen u marketingu zato što je jedan od najjačih ljudskih nagona, odmah posle potrebe za samozaštitom. On se slaže sa teorijom o delotvornisti seksualnih reklama na muškarce, i dodaje: “Međutim, kada prikazujete muško telo kao seksualni objekat, toje kontraproduktivno. Razlog je taj što žena to vidi kao agresivan, preteći gest.“ Ipak, moramo naglasiti da je ova teza diskutabilna, da se i ženska svest o ovim pitanjima vremenom promenila. Jer, ako se prisetite razgovora vaših prijateljica koje ste krišom čuli (ako ste muško, a ako ste žensko, onda znate o čemu se ovde radi), shvatićete da žene mogu da imaju veoma nesputane poglede na “ljušturu duše”. Ako ništa drugo, gore pomenuta tv serija o seksu u urbanim uslovima formirala je novu generaciju samosvesnih tinejdžerki, koje na muško telo gledaju kao na aparat za kućnu upotrebu, poput miksera. One ne traže ljubav i romansu, već ponekad samo fizički užitak. Možda će se baš zbog ovakvih medijskih uticaja teorija o nagonima i reklamama okrenuti naopačke. U svakom slučaju, marketinškim magovima ostaje da smisle nešto novo, jer kako stvari stoje, mnogo toga će ubuduće evoluirati.
Marija Dukić
broj 35, septembar 2007.