Ni treći mesec u ovoj godini, u globalu gledano, nije doneo kakvih novosti. Indeks najlikvidnijih akcija Belex 15 zabeležio je gubitak od 9,5 procenata dok je trgovanje, mereno obimom prometa, bilo još skromnije nego u februaru.
Ipak, sredinom meseca, usled globalnog berzanskog oporavka, i Beogradska berza je nedelju dana ličila na rastuće tržište, podsećajući na vremena kada nije bilo tako lako stići do željenih akcija. Kraj meseca je istopio ovu kratkoročnu euforiju dok su prometi opali još većom brzinom. Ukupna realizacija tokom marta iznosila je svega 1,7 milijardi dinara i bila je za trećinu manja u odnosu na prethodni mesec.
Obveznice i štedni zapisi
Prinosi na obveznice stare devizne štednje zadržali su se na nivou nešto preko 6 procenata, osim poslednje serije koja je u pojedinim, većim transakcijama nosila zaradu i ispod 6 odsto. Promet obveznica je bio nešto slabiji u odnosu na februar, ali su, zahvaljujući malom trgovanju akcijama, činile čak 30 procenata od ukupnog prometa.
Od marta, aukcije zapisima Trezora održavaju se svake sedmice što nije doprinelo pojačanom interesovanju ulagača. Tokom meseca realizovano je ukupno 436.499 državnih zapisa u vrednosti od 4,36 milijardi dinara, a prinosna stopa zadržala se na nivou referente kamatne stope NBS – 16,5 procenata.
Akcije
Uprkos kratkoročnom optimizmu ulagača koji je zapljusnuo tržište sredinom meseca, domaće tržište nastavilo je silazni trend, te je od početka godine, mereno indeksom Belex 15, tržišna kapitalizacija vodećih kompanija pala preko 30 procenata. U odsustvu netržišnih transakcija u kojima su dominantni akcionari prepakivali pozicije, ili pak same kompanije kupovale sopstvene akcije, promet akcija je pao prilično nisko na 1,2 milijarde dinara ili 57,2 miliona dinara na dnevnom nivou.
Najprometnija hartija bila je niška AIK banka koja se spustila dodatnih 5 procenata uz mesečni promet od 347,7 miliona dinara. Ova bankarska hartija zabeležila je velike oscilacije tokom meseca te je zabeležila istorijski minimum na 1.150 dinara da bi u trenucima optimizma ulagača išla nadomak nivoa od 1.700 dinara. Beogradska Agrobanka spustila se još više izgubivši na vrednosti 10 procenata uprkos činjenici da je i menadžment same kompanije sticao akcije oko nivoa od 2.500 dinara. Solidan promet od 69,4 miliona dinara zabeležila je beogradska Privredna banka u kojoj je nastavljen intezivni proces konsolidovanja vlasništva. Tako su kompanije okupljene u Alco grupu stekle preko 7 procenata akcija ove banke. Istovremeno, Privredna banka je objavila poslovne rezultate za proteklu godinu u kojoj je nastavljen trend rasta ove finansijske ustanove. Prihodi od kamata i naknada iznosili su 1,6 milijardi dinara i bili su veći 68 procenata dok neto dobit iznosi nepunih 119 miliona dinara (pad od 32 odsto).
Od akcija iz realnog sektora najprometnija je bila vranjska Alfa u kojoj je nastavljen trend konsolidacije vlasništva započet u januaru tekuće godine. Kompanije okupljene u i oko Alco grupe stekle su preko 34 odsto vlasništva u ovom poznatnom proizvođaču štednjaka i peći što je i glavni razlog da je ova akcija od početka godine zabeležila minimalan pad vrednosti. Veliki promet od 103 miliona dinara registrovao je holding Energoprojekt u kojem je najveći rival beogradski Napred stigao do udela od 3,5 odsto dok je na strani prodaje uglavnom stajao hrvatski fond ZB Invest. Bečejska Soja spustila se na kraju meseca nadomak nivoa od 600 dinara ali sa nevelikim prometima koji su karkaterisali ovu hartiju tokom celog meseca. Ova kompanija podnela je Komisiji za hartije od vrednosti zahtev za odobrenje ranije izglasane dokapitalizacije čiji početak se očekuje tokom aprila, odmah nakon prijema rešenja.
Tokom marta, davno zaboravljena hartija – Banini iz Kikinde, ponovo je bila u centru pažnje ulagača. Većinski vlasnik ove kompanije – Banini Trade, objavio je nameru za preuzimanje svih preostalih akcija što je momentalno pokrenulo trgovanje ovom hartijom. Ipak, u predviđenom roku nije objavljena i sama ponuda za preuzimanje čime su se obistinile špekulacije o nameri preuzimaoca da izvrda zakonsku obavezu otkupa svih akcija. Usledila je mera Komisije za hartije od vrednosti – oduzimanje dominantnom akcionaru svih glasova do kote od 25 odsto što će verovatno bili mala uteha pojedinačnim akcionarima u odsustvu rigoroznijih mera koje bi suzbile ovakvo ponašanje najjačkih učesnika na tržištu.