Kineski radnici, koji su u uzletu ove azijske privrede pohrlili u gradove kako bi radili u fabrikama, sada se vraćaju u sela, i traže posao na plantažama. Trenutno je u najmnogoljudnijoj državi sveta 23 miliona nezaposlenih migranata.
Kada je još prošle godine proozvodnja doživela osetni pad, radnici su počeli da napuštaju svoje poslove, ali i život u gradu. Razlog nije bio samo smanjena plata, već gubitak jedne cele, jer mnogi od njih su radili dodatne poslove.
Kinesku krizu i fluktuacije zaposlenosti Gardijan predstavlja kroz priču Liu Xiao, devojke koja je radila dva posla, od kojih je na kraju digla ruke i vratila se u svoje selo. Međutim, ona nije zadovoljna razvojem situacije – selo joj je dosadno. Kao i Srbima, većini kineske omladine koja živi u provinciji nedostajala je zabava, te su se odlučivali da po svaku cenu odu u velike gradove. Kriza sada menja prioritete.
Prosečna zarada u kineskim selima pre nekoliko godina bila je mnogo manja nego u gradovima, i to je nateralo 140 miliona ljudi da potraže sreću u urbanim industrijskim sredinama. Obično su zapošljavani u fabrikama, radeći po ceo dan samo da bi slali novac roditeljima ili deci. Skorije statistike pokazuju da je 23 miliona osoba koje migriraju zbog posla ostalo nezaposleno, a 14 miliona onih koji su se vratili kući za Novu godinu, odlučili su da se ne vraćaju u gradove. Osim krize, razlog može biti i činjenica da „došljaci“ nemaju isti tretman, kao i regulisan socijalni i zdravstveni položaj, poput stanovnika rođenih u tim gradovima.