Dok stalno govorimo o finansijskoj krizi, svi drugi aspekti života nam proleću pred očima, a mi se neretko čak ni ne osvrnemo na njih. Vašington post je pre nekoliko meseci objavio zanimljiv tekst o krizi vrednovanja lepote i umetnosti, kroz priču o poznatom svetskom violinisti koji je potpuno neprimećen svirao u metrou.
Bilo je rano janurasko jutro, a Joshua Bell je 43 minuta svirao klasičnu muziku u metrou. Skoro dve hiljade ljudi je prošlo pored njega, a retko ko se okrenuo. Svi su žurili na posao, pa čak i oni koji su prepoznali kvalitet muzičara, nisu imali vremena da zastanu. Deca su, neopterećena brigama odraslih, zastajala, međutim roditelji su ih uspešno odvlačili.
Predstavniči muzičke elite bili su zapanjeni činjenicom da niko nije prepoznao slavnog violinistu, ili bar zastao pred njegovim talentom. Mnogi tvrde da bi u Evropi Joshua naišao na veći odziv, a posebno s obzirom na činjenicu da ljudi plaćaju po 100 dolara za dobra sedišta na njegovim koncertima. Međutim, to se nije desilo.