Srbija je 26. marta položila poslednji ispit pred “belom šengenskom listom” kada je sa jednim glasom više od minimuma njena skupština usvojila Zakon o zabrani diskriminacije. To je mogla da uradi i 4. marta da jedan vladika SPC nije telefonirao u zgradu u kojoj radi predsednik Srbije. Iz te zgrade je neko telefonirao u zgradu vlade, pa je vlada povukla Predlog zakona. Za to vreme vlada je primila 400 amandmana, ali je kabinet vratio Skupštini zakonski predlog sa tri izmene koje ne nagrizaju suštinu zakona.
Time je država izvela crkve na pravi put. Državi su pokazali put misije UN i Saveta Evrope (SE) u Srbiji, komesar za ljudska prava SE Tomas Hamarberg i Human Rights Watch koji su u razmaku od četiri dana poručili Beogradu da ne okleva sa zakonom, jer on ne uvodi nova ljudska prava, već standardizuje domaće sa zakonodavstvom UN i Evropom. Zbog povlačenja zakona protestovalo je 86 nevladinih organizacija pa i one iz bivše Jugoslavije.
Zadovoljavajući “nebesku Srbiju”, novi član 18. glasi: „Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupa shodno svojim uverenjima”. Diskriminacija nije „postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica”.
Usvojeni član 21. glasi: „Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno”. Dodata je zabrana diskriminacije onih koji su promenili pol.
Iz ustavopraviteljskog poduhvata “tradicionalnih crkava i verskih zajednica”, koje je počelo telefoniranjem u zdanje gde je kancelarija Borisa Tadića sa zahtevom da se zakon povuče, isključene su tzv. male verske zajednice, koje velike ionako diskriminišu, diskvalifikuju i etiketiraju.
Sa verom u Alaha, Mešihat Islamske zajednice Srbije i mojsijevci su se ogradili od ustavne inicijative SPC, i pokazali da je SPC prekršila IX od X božjih zapovesti ”Ne svedoči lažno na bližnjega svoga”. SPC i ostali inicijatori su prekršili i član 44. Ustava koji kazuje da su crkve i verske zajednice odvojene od države.
Pogazili su i vlastito učenje.
“Knjiga postanja” poučava da su svi jednaki pred Bogom i da zbog drugačijeg roda, etniciteta, staleža, bogatstva i vere ne smemo druge potcenjivati. Uostalom, Svemogući je stvorio ljude po svojoj slici. Ovaj Mojsijev nauk je pretočen u sistem ljudskih prava.
Apostol Pavle je propovedao Galaćanima: “Nema ni Grka ni Jevreja, ni robova ni slobodnjaka, muškog i ženskog jer ste svi jedno u Hristu”.
Islamski bog deli ljude samo prema njihovim dobrim i lošim delima. Alah kaže u “Kuranu časnom”: “Stvorili smo čovečanstvo od jednog muškarca i jedne žene i podelili ga u narode i plemena. Robovi su jednaki gospodarima”.
U knjizi postanja SAD zapisano je 4. jula 1776. da su svi ljudi stvoreni jednaki i da ih je tvorac snabdeo neotuđivim pravima kao što su život, sloboda i potraga za srećom.
Prvi model zakona protiv diskriminacije formulisan je u Srbiji još 2001. godine, a ovaj je sačinila grupa nevladinih organizacija – Koalicija protiv diskriminacije sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava. Javna rasprava, u koju se crkve nisu uključivale, trajala je gotovo pola godine.
Hrvatski sabor je prošlog jula sa jednim glasom “protiv” i jednim “uzdržanim” usvojio Zakon o suzbijanju diskriminacije. Svetska zdravstvena organizacija je 1990. godine izbrisala homoseksualnost sa liste mentalnih poremećaja, Srpsko lekarsko društvo osam godina kasnije, a crkve ga bacile u večnu vatru.
Slučajno ili namerno, SE je onih dana dok je Predlog zakona mirovao u vladi, označio da je Srbija neprijateljsko okruženje za branitelje ljudskih prava. Uz to je SE ocenio da treba poboljšati uslove u kojima žive Romi, a da su invalidi i dalje izopšteni, iako od 2006. postoji zakon o sprečavanju diskriminacije invalida.
Srbija ove godine predsedava “Dekadom inkluzije Roma”, međunarodnom inicijativom da se promeni položaj Roma. Trećina Roma Srbije nije obrazovana, 27,2 odsto Roma radi, a ih nema ih ni u ministarstvima iz kojih im se obećava bolji život. SPC, koja se aktivno uključila u društveni život je u “Dekadi Roma”, a u mestu zvanom Jadranska Lešnica grupno u pravoslavce prevela 86 Roma, a pre toga njihovu nevinu dečicu. Inače, Romi iz Lešnice žive u mahali. Godine 2006. su u zemlji koja predsedava “Dekadom Roma” maloletnog Roma Branka Nikolića iz Boljevaca ubila četvorica skinheadsa. Šipkama su ga tukli po glavi, oblepili mu noge selotejp trakom i živog bacili u kanal. U oktobru 1997. godine, gvozdenim šipkama u centru Beograda je ubijen 12-godišnji Rom Dušan Jovanović. Od SPC ni glasa.
Ipak, SPC se može optužiti za “pozitivnu diskriminaciju”, jer je u Miloševcu vladika Ignjatije krstio 120 siročića, Zemku Fidahić i njeno dvoje dece u pravoslavlje, jer bi kao nepravoslavci, bili diskriminisani. U Dečjem selu u Sremskoj Kamenici je odraslo više od 800 ubogih mališana. Prvi put su nevina dečica kolektivno pokrštena 2001. da ne bi bila diskriminisana kao siročad bez igde ikoga. U Beogradu je na Blagovesti 2007. vladika Atanasije pokrstio 15 siročića. Nema u SPC ni trunke diskriminacije. Iz ustanove za mentalno retardirane u Velikom Popovcu je kolektivno odvedeno da krsti u pravoslavce 245 štićenika.
Diskriminacija je ugrađena u član 1. Ustava kojim se Srbija definiše kao država srpskog naroda i drugih živućih u njoj građana: samo srpski narod kao kolektivitet polaže pravo na Srbiju, dok pripadnici ostalih naroda imaju pravo na Srbiju kao pojedinci.
Pravoslavni Božić i Uskrs su državni praznici. Nametanje svetosavske slave svim maloletnicima u Srbiji je hladnokrvna diskriminacija.
Iz budžeta se, za razliku od fakulteta drugih verskih zajednica, potpuno finansira Bogoslovski fakultet. Vlada je SPC poklonila hotel “Sopoćani”, a ne sluša kad Islamska zajednica traži da ne privatizuje vakuf – Novopazarsku banju.
Potpredsednik Vlade je zadovoljan što u Novom Pazaru, gradu u kome Bošnjaci čine 85 odsto stanovnika, u policiji ima 30 odsto Bošnjaka. Ivica Dačić je sa žandarmima kraj Novog Pazara čekao Novu godinu po julijanskom kalendaru.
U Srbiji 81 odsto građanki kaže da su diskriminisane na poslu, ali više od polovine ne zna da poslodavac nema pravo da kandidata za posao pita da li je u braku i koliko dece ima. Srbija je jedina zemlja u regionu (eufemizam za bivšu Jugoslaviju) koja nema zakon o ravnopravnosti polova, a u njenoj vlasti nema ni pet odsto žena.
Sa licemerno iskeženim karanfilima u rukama onih koji sede u busu dok putnice stoje, Srbija je slavila Međunarodni dan žena. Godine 1932. sovjetski poster povodom 8. marta objavljuje: “Ovo je dan pobune radnih žena protiv kuhinjskog ropstva”. Na srpskom to znači: “Kuvarice, manje zbori da ti ručak ne zagori”.
Zakon kažnjava globama do 500.000 dinara fizičke i pravne diskriminatore. Ako članovi i rukovodstvo SPC izbegnu ovozemaljske kazne, svi stižu pred sudiju svemoćnog i svevišnjeg.
Tamara Kaliterna
broj 54, april 2009.