Od 1990. do danas holandska domaćinstva su povećala energetsku efikasnost za više od 25%, a najveći napredak je ostvaren u grejanju, gde je efikasnost povećana za više od 30%. Glavne mere su se odnosile na spoljnu termičku izolaciju zgrada i unapređenje efikasnosti bojlera na gas.
Srbija je maja 2008. usvojila Nacionalnu strategiju održivog razvoja. Njena izrada predstavljala je pionirski posao, pošto nijedan od prethodno usvojenih strateških dokumenata nije zahtevao tako visok stepen integrisanja svih sektorskih politika. U Nacionalnoj stretegiji održivi razvoj se definiše kao ciljno orijentisan, dugoročni, kontinuirani, celoviti i sinergijski proces, koji utiče na sve aspekte života (ekonomski, socijalni, ekološki i institiucionalni) i to na svim nivoima. Nedavno usvojeni Akcioni plan predstavlja neophodan instrument operacionalizacije i primene Strategije.
Holandija je 2003. godine usvojila Akcioni program održivog razvoja. Međutim, on se ne može smatrati strategijom, jer je prevashodno usmeren na probleme životne sredine i ne obuhvata socijalnu i ekonomsku dimenziju, kao ni odgovornost za sprovođenje u društvenom i poslovnom sektoru i neophodne koordinacije između državnih institucija. Sadašnja holandska vlada je početkom 2007. postavila održivi razvoj kao ključni cilj, i mada su usvojene sektorske strategije, njegova uspešna realizacija zahteva kreiranje sveobuhvatnih i konkretnih programa, sa jasnim zadacima u raznim oblastima.
Iako se Holandija duže bavi pitanjima održivog razvoja, u obe države mogu se identifikovati zajedničke preporuke za primenu nacionalnih strategija, koje trebaju da se razvijaju pre kao proces, nego kao dokument. Naglasak je na uspostavljanju komunikacije između svih učesnika i zaniteresovanih strana u njihovom donošenju i pirmeni, kao i na koordinaciji zainteresovanih strana i partnera putem foruma, među kojima su podjednako zastupljeni i nevladin i poslovni sekor. Koordinacija nikako ne sme biti inicirana i kontrolisana odozgo, već treba da predstavlja organizovani proces razmene iskutva i uzajamnog podsticanja na inovacije.
Dobrovoljni aranžmani
U tom kontekstu Srbiji mogu biti korisini neki od primera dobre prakse u Holandiji, pre svega u primeni politike podsticanja energetske efikasnosti stambenih zgrada. Naime, Holandija je sačinila ambiciozan program zaštite klime i unapređenja energetike, sa ciljem da se do 2020. godine gasovi sa efektom staklene bašte smanje za 30% u odnosu na nivo iz 1990. godine, da učešće obnovljivih izvora u ukupnoj energetskoj struktri bude 20%, te da se energetska efikasnost povećava po stopi od 2% godišnje. Od 1990. do danas holandska domaćinstva su povećala energetsku efikasnost za više od 25%. Najveći napredak je ostvaren u grejanju, sa povećanjem efikasnosti za više od 30%. Glavne mere su se odnosile na spoljnu termičku izolaciju zgrada i unapređenje efikasnosti bojlera na gas.
Energetska politka u stambenom sektoru u Holandiji sadrži niz instrumenata pomoću kojih se utiče na svest građana o neophodnosti štednje energije, pruža uvid u rezultate samoregulacije, podstiču vlasnici kuća da preduzmu korake na povećanju efikasnosti upotrebe energije, kao i da primene propise u izgradnji novih kuća. Najvažnije mere su regulatorne, uključujući standarde upotrebe energije i obeležavanje, potom informativne kampanje, kao i subvencije i poreski podsticaji poput smanjenja PDV-a na troškove renoviranja zgrada.
| Serija priloga Ovim napisom započinje serija priloga holandskih i srpskih eksperata posvećenih problemima energetske efikasnosti u stambenim zgradama. Prilozi su nastali kao rezultat projekta međudržavne saradnje između Republike Srbije i Kraljevine Holandije posvećenog održivom razvoju u sektoru energetike. U tekstovima koji slede čitaoci će moći da se upoznaju sa primerima dobre prakse iz Holandije i detaljnije informišu o značaju sprovođenja Nacionalne strategije održivog razvoja Srbije. Holandski Nacionalni institut za javno zdravlje i životnu sredinu, RVIM, je koordinator programa sa holandske strane (www.rivm.nl) a sa srpske Kancelarija za održivi razvoj u okviru kabineta Potpredsednika Vlade Republike Srbije, zaduženog za evropske integracije. Za više informacija možete se obratiti Ani Nedeljković, koordinatoru projekata izrade Nacionalne strategije održivog razvoja Srbije. Dodatne informacije o ovoj temi možete potražiti i na:
|
Ključni instrument holandske politike povećanja energetske efikasnosti od samog početka su dobrovoljni aranžmani i sporazumi sa svim učesnicima na tržištu u sektoru stanogradnje. U okviru programa pod nazivom “Više uz manje” 2008. Vlada je potpisala sporazum sa svim učesnicima u stambenom sektoru. Spisak učesnika je uključio javna stambena preduzeća, distributere energije i građevinska preduzeća. Zajednički cilj je bio da se smanji potrošnja energije u postojećim zgradama, a program predviđa i korišćenje nedavno uvedenih energetskih sertifikata za zgrade (rezultat EPBD direktive). Pokrenute su i informativne kampanje kako bi se pozitivno uticalo na vlasnike stanova, stanare, građevinare i insatalatere.
Dve decenije iskustva
Dvadesetogodišnje holandsko iskustvo u domenu energetske efikasnosti u zgradama može se svesti na nekoliko ključnih poruka. Da bi se podstakle kvalitetne inicijative neophodno je da se cene energije formiraju na osnovu punih troškova, kao i da se uvede pravilno raspoređivanje troškova grejanja, transparentno formirajne i naplaćivanje računa za grejanje. Uporedo sa uvođenjem nove pravne regulative treba obezbediti uslove za njenu primenu, za šta je neophodno dobro informisanje i podrška ciljnih grupa u društvu. Obavezna je saradnja sa svim učesnicima na tržištu stanova, pre svega sa javnim stambenim preduzećima, korisnicima stanova i posrednicima, a iskustvo pokazuje da su vlasnici stanova najvažnija ciljna grupa. U akcijama podizanja javne svesti ne treba zaobići građevinska preduzeća, uslužne kompanije, ugovarače i investitore, kao ni preduzeća za upravljanje stambenim fondom.
Neophodno je meriti i nadgledati proces unapređenja energetske efikasnosti i izbeći po svaku cenu politiku “kreni-stani” i sporadične šeme podsticja. Takođe, mora da se obezbedi objektivno preispitivanje efikasnosti mera politike unapređejna energetske efikasnosti, u čemu posebnu ulogu imaju istraživčke institucije i mediji, kao i integrisanje energetske efikasnosti u ostale sektorske politike.
Mark van Wees, CAP SD Energy & Climate Consultants
broj 57/58, jul/avgust 2009.