A trend is your friend (Trend je tvoj prijatelj)“, berzanska izreka
Ciklično kretanje tržišta kapitala teza je poznata i onim ne previše involviranim berzanskim igračima. No, prepoznavanje promene sentimenta ulagača je privilegija nevelikog broja investitora i svakako nešto što može znatno doprineti njihovom pozitivnom rezultatu. Da li je skorašnji uzlazni trend početak novog talasa rasta? Ili tek sporadično davanje oduška investitora nakon prošlogodišnjeg sloma tržišta?
Trend se generalno može definisati kao smer tržišta ili, pravac kretanja cene neke imovine, pre svega hartije od vrednosti. Trendovi mogu biti različite dužine ali zajedničko svima njima jeste prosta karakteristika: rano otkrivanje trenda ulagačima donosi natprosečne zarade.
Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi, na način koji liči razvijenim tržištima kapitala, ima istoriju dugu tek četiri-pet godina te se i ne mogu sprovesti dublje trendovske analize. Oskudna istorijskom građom i siromašna potrebnom likvidnošću, Beogradska berza nudi mogućnosti tek za površnu tehničku analizu i grubo posmatranje promena sentimenta ulagača. Ipak, čak i u ovom kratkom periodu moguće je sagledati izvesne faze u kojima je dominirao jedan pravac kretanja tržišta.
Kretanja srpskog tržišta
Početke trgovanja akcijama na Beogradskoj berzi karakterisala je neredovna, aukcijska trgovina vlasničkim hartijama, sa konsolidovanjem vlasništva kao dominantnom funkcijom tržišta kapitala. Kako je cena pojedinačne hartije zavisila isključivo od potencijalnog sticanja kontrolnog paketa akcija od strane strateškog investitora, nije ni bilo moguće govoriti o formiranju trenda na pojedinačnoj hartiji dok je analiza generalnog kretanja tržišta bila suvišna i nemoguća aktivnost.
Kraj 2004. godine obeležili su prvi krupniji strani portfeljni investitori pristigli na domaće tržište kapitala, i začetak kontinuiranog trgovanja u to vreme najlikvidnijim domaćim hartijama. Ova dva faktora, pojačana velikim očekivanjima ulagača u pogledu objave poslovnih rezultata kompanija, dovela su do prvog jačeg uzlaznog trenda koji je obeležio prvi kvartal 2005. godine. Od početka godine, sve najlikvidnije hartije sa tržišta, predvođene tadašnjom njegovom perjanicom – vršačkim Hemofarmom, zabeležile su znatne skokove koji su dostizali i trocifrene stope rasta. Kao i u svim sličnim uzlaznim trendovima, sitni ulagači su tek naknadno primetili da su na vrhuncu tržišta veliki institucionalni investitori uveliko obustavili kupovine. „Pregrejanost“ tržišta uslovila je prvi veći pad cena akcija te su u samo par meseci sve najlikvidnije akcije izgubile po nekoliko desetina procenata na vrednosti. Ovo je bio prvi mini silazni trend tržišta koji je trajao do kraja leta iste godine ali je većina akcija ovaj gubitak eliminisala koliko već do kraja 2005. godine (Tabela 1.).
Ova prva trendovska gibanja, mogla bi se nazvati tek blagim i veoma kratkotrajnim promenama sentimenta ulagača dok su u kasnijim godinama nastupili prvi ozbiljniji trendovi domaćeg tržišta kapitala. Najava preuzimanja najveće kompanije na Beogradskoj berzi – vršačkog Hemofarma u leto 2006. godine, uporedo sa dolaskom velikih hrvatskih investicionih fondova na domaće tržište, doneli su najveći rast akcija na Beogradskoj berzi u njenoj novoj istoriji. U periodu kraćem od godinu dana reperni indeksi na tržištu porasli su više od tri puta, dok je ubrzanje ovog trenda naročito postignuto u proleće 2007. godine kada su domaće akcije zabeležile apsolutni maksimum ikada (Tabela 2.).
| Tabela 1: Rast cena najlikvidnijih akcija u prvom tromesečju 2005. god. | |
|
Emitent |
Rast u I kvartalu 2005. god. (u%) |
|
Hemofarm |
▲ 91,18 |
|
Metalac |
▲117,09 |
|
Energoprojekt |
▲ 76,67 |
|
Sojaprotein |
▲ 263,64 |
Maj spomenute godine bio je početak skoro dvogodišnjeg silaznog trenda koji je imao kraće prekide prouzrokovane važnim lokalnim političkim događajima (izborima, pre svega) koji su u par navrata prekinuli negativan trend. Ovo dvogodišnje tržište medveda nije trajalo podjednakim intenzitetom: veliki pad tržišta prešao je put od početne stagnacije, preko korekcije „naduvanih akcija“ do pravog sloma tržišta nakon globalne panike ulagača u jesen prošle godine. Kao nikada ranije, negativni trend domaćeg tržišta kapitala s jeseni 2008. godine u velikoj meri je korelirao sa kretanjima najvažnijih globalnih tržišta čime je potvrđena teza o dominaciji stranih portfeljnih ulagača i globalnih faktora na domaćem terenu. Negativni trend prenet je i u ovu godinu da bi njegovo postepeno okončanje stiglo na ovdašnju berzu sa kasnim aprilskim danima dok su svetska tržišta par meseci ranije iza sebe ostavila ovogodišnje minimume.
| Tabela 2: Rast cena akcija od njihovog ovogodišnjeg minimuma | ||
|
Emitent |
Cena akcije na kraju maja |
Rast u odnosu na ovogodišnji minimum (u%) |
|
AIK banka |
2.325 |
▲102,17 |
|
Agrobanka |
5.214 |
▲117,25 |
|
Energoprojekt |
667 |
▲138,21 |
|
Sojaprotein |
830 |
▲ 76,60 |
|
Komercijalna banka |
28.998 |
▲ 77,90 |
Trend ili…
Pitanje svih pitanja ove promene sentimenta ulagača svakako su intenzitet i dužina njegovog trajanja dok je ovdašnjim ulagačima uveliko jasno da će i lokalne prilike biti kreirane globalnim gibanjima. Da li je ovo početak novog pozitivnog kretanja tržišta ili tek varljiva promena kratkog daha, pokazaće meseci do kraja godine. Glavni generatori ovog ishoda biće svakako trend najrazvijenijih tržišta kapitala, ali i domaći faktori koji su značajni činioci u određivanju intenziteta smera tržišta.
Uzlet najrazvijenijih, globalnih tržišta kapitala u protekla tri meseca, osetio se i na marginalnim berzama poput ovdašnjeg tržišta akcija. Snažne, dvocifrene stope rasta vodećih svetskih berzi nisu ostavile ravnodušnim ni regionalne i lokalne ulagače koji su koliko-toliko obnovili poverenje u vlasničke hartije, vraćajući se aktivnostima na berzanskom tržištu. No, da li je ovaj oporavak svetskog tržišta kapitala, dok se kraj velike krize još ne nazire, zaista preuranjen i nisu li portfeljni ulagači potrčali malo ranije od uobičajenog anticipiranja realne ekonomije koja berze sledi sa zakašnjenjem oko 6 meseci?
Za sada najpozitivniji registrovani signali iz vodećih svetskih ekonomija jesu znaci da je negativan rast ovih privreda usporen, ali i dalje sa prilično dubokim padom svih relevantnih pokazatelja. Ne samo ovi činioci ne daju veliku potporu nastavku uzlaznog trenda i održanju ovakvog intenziteta rasta.
Veliki državni programi u cilju stimulisanja ekonomija uspeli su ublažiti efekte svetske krize no brojne posledice ovih podsticaja tek će se osetiti. Nus efekti državnih mera kao što su veći porezi, viša inflacija i/ili kamatne stope uveliko će izmicati tlo berzanskim igračima. Očekivane dokapitalizacije uzdrmanih kompanija, dojučerašnjih korporativnih giganata, smanjiće vlasničke udele postojećih akcionara što će dodatno otežavati dostizanje krajnjeg cilja portfeljnih ulagača – povećanja vrednosti njihovog portfelja. Istorijski posmatrano, akcije vodećih svetskih kompanija, merene glavnim pokazateljima, nisu toliko jeftine kao u pređašnjim momentima kada je slaman silazni trend tržišta te i ova kvantitativna-fundamentalna analiza ne daje potporu novom rastućem trendu. Ako ovome dodamo približavanje vremena penzionisanja baby-boom generacije koja će pre vršiti pritisak na strani prodaje hartija nego li što će biti zamajac novog rasta onda se globalni faktori pre mogu odrediti pesimističkim nego li pozitivnim tonom.
Domaće prilike, nakon upliva prvih značajnih stranih ulagača, u velikoj meri određuju svetski trendovi te je teško poverovati da bi neki domaći mikro, uzlazni trend mogao prkositi eventualnim negativnim kretanjima u svetu. Skoro dvomesečni rast domaćih akcija, osim naravno globalnim faktorima, mogao bi se pripisati dvema činjenicama: izuzetnoj fundamentalnoj podcenjenosti domaćih akcija i skoro dvogodišnjem silaznom trendu koji je, nakon toliko meseci bolnog pada i apatije, postepeno stvarao plodno tle za preokret trenda.
Ipak, i ovde postoji dosta otežavajućih okolnosti koje bi mogle sputavati jači uzlazni trend tržišta. Efekti svetske krize, još uvek nisu ozbiljnije načeli poslovanje domaćih kompanija, što će verovatno pokazati tek bilansi za tekuću godinu. Ovo će u određenoj meri istopiti trenutne odlične racije domaćih vlasničkih hartija. Takođe, domaće tržište akcija i dalje je prilično marginalizovano sa nevelikim brojem velikih, domaćih kompanija na njemu dok i ovo malo kvalitetnog, tržišnog materijala postepeno traži priliku za izlaz sa tržišta. Odsustvo kvalitetne ponude, zajedno sa neadekvatnom i poroznom regulativom, nepostojanjem jake institucionalne infrastrukture, svakako su činioci koji Beogradsku berzu degradiraju u poređenju sa regionalnom konkurencijom.
Naravno, iluzija bi bilo očekivati da bi uređeno i afirmativno domaće tržište kapitala moglo pobediti svetski trend. No, efikasno kanalisanje ovdašnjih prednosti putem privlačenja globalnih portfeljnih ulagača moglo bi obezbediti domaćoj berzi intenzitet trenda jači od njegovih pandana iz regiona. Dobro pozicioniranje domaćeg tržišta kapitala, pred skoro sasvim izvesnu budućnost u regionalnom spajanju, moglo bi doneti znatne koristi ne samo portfeljnim ulagačima, već i realnoj ekonomiji u celini.
Nenad Gujaničić
broj 56, jun 2009.