Različiti motivi pokreću ljude da volontiraju, ali su njegovi efekti uvek pozitivni i za volontere i za društvo. Na žalost, ovaj vid organizovanja kod nas još nije dovoljno zaživeo.
Na Univerzijadi 2009. koja počinje 1. jula, pored 10.000 sportista iz 140 zemalja sveta, učestvovaće i 10.000 volontera. Prema podacima organizatora, prijavilo se čak 14.000 ljudi, mahom mladih, a tako veliko interesovanje tumači se atraktivnošću samog događaja, ali i uspešnom marketinškom kampanjom. Osim zadovoljstva što su deo Univerzijade, volonteri će imati i konkretne koristi: slobodan ulaz na sve sportske događaje, besplatan prevoz, adekvatnu garderobu, a studentima će se volonterski angažman priznati kao deo prakse, te će, zavisno od fakulteta steći i određeni broj EDP bodova. Prethodno je još jedan grandiozni događaj, Evrosong u Beogradu, takođe okupio veliki broj volontera, ali volontiranje kao svakodnevna praksa u Srbiji nije dovoljno zastupljeno. U svetu je situacija drugačija, pa prema istraživanjima prosečan američki tinejdžer volontira oko 3,5 sata nedeljno. U osiromašenoj Srbiji besplatan rad se kod dela mladih doživljava kao eksploatacija, što ih onemogućava da kroz volontersku praksu steknu ne samo iskustvo, već i šansu za zasnivanje stalnog radnog odnosa.
Prvi volonterski kamp organizovan je još 1920. godine u Francuskoj, okupljanjem predstavnika neprijateljskih država u Prvom svetskom ratu na poprištu jedne od velikih bitki, kako bi obnovili razrušeno. Od popravljanja materijalne štete, važnija je bila ideja da se ljudi uvere u mogućnost i moć tolerancije, saradnje i zajedništva. To su i danas osnovni postulati volonterskog rada, jer on često podrazumeva boravak u stranoj zemlji i okupljanje i radno angažovanje osoba različitog porekla, nacionalnosti, kulturnog i socijalnog miljea. I sami volonteri među razlozima zbog kojih su spremni da rade besplatno navode upoznavanje ljudi iz drugih zemalja kao najboljeg načina za uklanjanje nacionalnih predrasuda, zatim mogućnost da za malo para otputuju u inostranstvo ili da provedu odmor na nekoj novoj destinaciji.
Oslobađanje od stresa
Još važniji motivacioni faktori su sticanje novih znanja i veština, učenje nekih praktičnih i korisnih poslova (koje inače ne bi imali gde da savladaju), osećanje da si društveno koristan, rad u kooperativnoj umesto u kompetetivnoj atmosferi, kojom smo najčešće okruženi. Ovo potonje je posebno zanimljivo, jer su psiholozi ustanovili da savremenim generacijama, koje se od najranijeg detinjstva bore da osvoje što bolju profesionalnu poziciju i koje se stalno na neki način nadmeću i dokazuju – izuzetno prija volonterski rad, koji isključuje taj vid rivalstva. Zbog toga se u svetu, osim mladih ljudi, za volontiranje često odlučuju i oni stariji, zaposleni, kojima volonterski posao donosi oslobađanje od svakodnevnog stresa. I mnoge kompanije podstiču svoje zaposlene da se uključe u društveno korisne akcije, čak i tokom radnog vremena, ili ih „pozajmljuju“ organizacijama koje pokreću slične projekte. Na taj način kompanija stvara i povećava ugled u lokalnoj zajednici, a istovremeno, dobrovoljni rad smanjuje „sagorevanje radnika“, koje postaje sve ozbiljniji problem u firmama.
Motivi za volontiranje su brojni i različiti, ali kako smatraju američki psiholozi Clary i Snyder mogu se svrstati u šest osnovnih grupa: vrednosti (delovanje u skladu sa ličnim uverenjem); razumevanje (želja da razumeju ljude kojima pomažu, organizaciju za koju volontiraju ili sami sebe); karijera (sticanje novih veština ili poznanstava koja će im pomoći u pronalaženju posla ili razvoju karijere); društvo (uspostavljanje novih društvenih kontakata i poznanstvo sa zanimljivim ljudima); samopoštovanje (oseća se kao društvenija, komunikativnija, vrednija osoba); bekstvo od ličnih negativnih osećanja, okruženja ili usamljenosti.
U uslovima visoke nezaposlenosti, pogotovo među mladim ljudima koji nemaju profesionalnog iskustva, volontiranje može biti pravi način da se dobije korisna poslovna referenca. Osim dobrog provoda i pozitivne atmosfere kojom su okruženi, volonteri radeći na određenom projektu mogu da upoznaju ljude iz iste ili slične profesije, da dokažu svoje sposobnosti i ostvare kontakte koji će im obezbediti zaposlenje. Društvo, s druge strane, ima brojne prednosti od volontera, koje se prevashodno ogledaju u društvenom angažovanju mladih ljudi na korisnim projektima (umesto lenčarenja i prepuštanja letargiji), u pokretanju kreativne energije, razvijanju timskog rada, pomoći lokalnoj zajednici…
Iz dnevnika jednog volontera
Upravo zbog toga, teško je razumeti zašto se volontiranje u Srbiji promoviše samo za potrebe velikih muzičkih i sportskih manifestacija, kada bi trebalo da postane deo svakodnevne prakse, naročito među srednjoškolcima i studentima. Danas mladi ljudi imaju mogućnost da borave u kampovima širom Evrope i SAD, da se angažuju na različitim projektima (rad sa decom sa smetnjama u razvoju, pomoć izbeglim licima, rad na arheološkim iskopinama ili na očuvanju ugroženih biljnih i životinjskih vrsta) i da provedu deo letnjeg raspusta uz minimalne troškove, usavrše znanje jezika i upoznaju vršnjake iz sveta.
Jedna devojka ovako opisuje svoje prvo volontersko iskustvo: „Volontiranje – pojam o kom nisam mnogo znala, ali jedno kratko takmičenje održano u Beogradu, inače Svetsko univerzitetsko prvenstvo u veslanju, dalo je potpunu sliku, objašnjenje, prikaz ovog pojma, koji ne treba objašnjavati, već okusiti, doživeti, biti deo toga. Bio je septembar, vreme velikih vrućina. Svaki dan krećem na posao sa osmehom, ali i pitanjem kako će sve izgledati jer radim sa potpuno nepoznatim ljudima. Dolaskom na radno mesto ulazim u neki novi svet, meni do tada nepoznat, svet sve više privlačan.. Uživam u svakoj vrsti pomoći koju mogu da pružim, ne prestajem da koristim stečeno znanje jezika. U jednom trenutku mirno, u drugom gužva, ali naš mali tim odgovara na sva pitanja. Po završetku smene javljam se da ostanem još, kući mi se ne ide, a sa radošću čekam trenutak kada ću opet sutradan stupiti na svoje radno mesto. Ekipa sa kojom sam radila se menjala, ali svaki put smo bili pravi tim. Nije bilo više nesigurnosti kako će da izgleda rad sa nekim koga uopšte ne poznaješ. Razgovori na stranom jeziku više nisu predstavljali problem, svaki dan jedno novo iskustvo uskače u moj život, milion ljudi oko mene… Osećaj je nezaboravan. Prvo volontersko angažovanje u trajanju od nedelju dana, ne tako dug period, a tako mnogo dešavanja i poznanstava. Sve se dešavalo, na Adi, lepoj i privlačnoj. Mnogo mladih, veselih i razdraganih lica. Taj, ne suviše značajan sportski događaj, a tako veliki i važan za mene. Ono što sam sigurno znala jeste da ću biti deo volonterskog tima na svakom narednom sportskom takmičenju“.
Sanja Vasiljević
broj 56, jun 2009.