Iako je prošle nedelje kategorički odbacio mogućnost da bi Elektroprivreda Srbije (EPS) mogla biti privatizovana po modelu opšte privatizacije, srpski ministar energetike i rudarstva, Petar Škunrdić, time nije otklonio zagonetku kako Vlada u budućnosti vidi vlasnički status najvećeg i najskupljeg preduzeća u državi. Ministrova dodatna objašnjenja sugerišu da su srpske vlasti napustile koncept privatizacije EPS-a kroz potpunu prodaju: bilo posrednu kroz opštu privatizaciju ili direktnu, putem tendera nekom strateškom partneru. U poslednje vreme o tome inače malo ko u Srbiji i govori. Prema onome što je Škundrić rekao, može se naslutiti da će Vlada status EPS-a koncepcijski rešavati tako da država zadrži kontrolu u kompaniji dok bi se dokapitalizacijom omogućio zainteresovanim partnerima manjinski ulazak u vlasničku strukturu kompanije čiji je kapital knjigovodstveno procenjen na oko 6,7 milijardi evra. “Zbog toga što predstavlja najveće nacionalno blago kojim Srbija raspolaže, EPS treba da ostane u većinskom vlasništvu države”, objasnio je Škundrić, dodajući da je to za sada tek njegovo lično mišljenje. U ovaj koncept bi, prema Škundriću, ušli novi blokovi Termoelektrane „Nikola Tesla“ i “Kolubara B”, koji bi se gradili kroz strateško partnerstvo. Vlasničke proporcije bi pak bile utvrđene u samom tenderu.
Sa Škundrićem se slaže većina domaćih eksperata, a stav da država ni u jednoj varijanti ne sme da se odrekne kontrolnog paketa u EPS-u, zastupaju i relevantne političke partije. Isto raspoloženje vlada i unutar same kompanije. Ministrovo mišljenje identično je i sa stavom ekonomskog savetnik premijera Srbije Mirka Cvetkovića, profesora Jurija Bajeca. “EPS ni po čemu nije običan ‘komad’ porodičnog blaga, već nacionalni resurs, sa direktnom i još većom posrednom koristi za celu zajednicu. Zato država ni u jednoj varijanti ne sme da se odrekne svog kontrolnog paketa u njemu”, objasnio je nedavno Bajec, priznajući da još uvek nema nekog celovitog i osmišljenog programa restrukturisanja nacionalne elektroprivredne kompanije. Bajecova razmišljanja se dopunjuju sa projekcijama ministra Škundrića da bi se nekom velikom inostranom strateškom partneru, na tenderu, moglo ponuditi 20% akcija EPS-a i taj novac iskoristiti za podizanje novih blokova termoelektrana od 700 ili više megavata. On ipak ne odbacuje primenu i nekog drugog rešenja, kao na primer, uzimanje dugoročnih investicionih zajmova. Privatizacija kompanije u postojećim okolnostima bila pogrešna i preuranjena. On je u jednom intervjuu objasnio da bi prvi korak bio da se EPS prevede u korporaciju koja će poslovati po tržišnim načelima, što bi podrazumevalo da se EPS pre privatizacije dokapitalizuje i dodatnim ulaganjem njegova sadašnja vrednost podigne što je moguće više.
Za ostvarenje investicionih planova EPS-a do 2015. godine potrebno je inače 9,2 milijarde evra od čega je, pored 1,2 milijarde namenjenih zaštiti životne sredine, između četiri i šest milijardi evra predviđeno za izgradnju reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“ na Dunavu čija bi instalisana snaga od 2.400 megavata uvećala kapacitet EPS za 34% sadašnjeg. Za Elektroprivredu je to ogroman novac, ali je deo tih sredstava kompanija počela da pribavlja od donacija, „mekih” kredita i inostranih investicija. Direktor Marković je o tome nedavno razgovarao sa Fabriciom Barbasom (Fabrizio Barbaso), zamenikom direktora Direktorata za energetiku i transport Evropske komisije, čiju je naklonost izgleda zadobio.
Prema planovima i projektima koje je usvojila Vlada Srbije, EPS ne bi trebalo da bude privatizovan pre 2015. godine. Ali, sadašnja razmišljanja ministra Škundrića ne isključuju da se to ne dogodi ranije ukoliko izvršna vlast proceni da je to opravdano i svrsishodno. U aktuelnim razmišljanjima o privatizaciji EPS-a i dalje se garantuje raspodela besplatnih akcija te kompanije građanima. Ministar energetike je nagovestio da će se ta operacija odvijati uporedo sa restrukturiranjem kompanije, a dodao je i da će podela biti pravedna i da će svaki građanin dobiti odgovarajući udeo u vlasništvu kompanije. Srpsku Elektroprivredu sve vlade do sada tretirale su kao preduzeće za očuvanje socijalnog mira. Socijalni mir se čuva niskom ili zamrznutom cenom struje, bez obzira na to što se pojedinim velikim firmama istovremeno omogućava ogroman profita, i nekontrolisanim zapošljavanjem tako da je višak dostigao možda i 11.000 ljudi.
Radi očuvanja socijalnog mira, aktuelna republička vlada je odlučila da do kraja godine ne podiže cenu električne energije. Kilovat-sat u Srbiji u proseku iznosi oko četiri evrocenta, što je ubedljivo najniža cena u celom regionu, a u odnosu na prosek zemalja EU i trostruko niža. Prema računici direktora EPS-a, da je cena kilovat-sata uvećana 1. januara ove godine samo za 1%, u kasi EPS-a bila bi milijarda dinara (11 miliona evra) više. Ista računica ukazuje da bi EPS, da je dobio poskupljenje na godišnjem nivou od samo 12%, izbegao da ovu godinu završi sa gubitkom, koji je, prema Planu poslovanja na koji je saglasnost dala Vlada Srbije, a u kome nema nijednog poskupljenja, projektovan u iznosu od 12 milijardi dinara (oko 130 miliona evra). U prvih šest meseci minus na računu EPS-a dostigao je tačno polovinu te sume, odnosno šest milijardi dinara (65 miliona evra). Pri tom, EPS beleži devet milijardi dinara (97 miliona evra) nenaplaćenih potraživanja i rashode za plate zaposlenih na Kosovu – dve milijarde dinara (21 milion evra). Istovremeno, EPS je, prema rečima direktora Markovića, u prva dva kvartala zabeležio dobit iz poslovnih odnosa od 5,8 milijardi dinara (62 miliona evra), kao i pola milijarde dinara (5,4 miliona evra) dobiti iz finansijskog poslovanja.
(Beta monitor)