U Istanbulu je počeo redovni godišnji sastanak Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, na kojem ministri finansija, guverneri centralnih banaka i poslovni ljudi iz celog sveta razgovaraju o stanju globalne privrede. Ovoga puta jedna od glavnih tema sastanka je i reforma te dve finansijske institucije, kako bi se u njima povećao uticaj najvećih zemalja u razvoju, koje igraju sve značajniju ulogu u svetskoj ekonomiji.
Zvaničnici iz celog sveta u Istanbulu razgovaraju pre svega o tome šta treba učiniti kako bi se učvrstili još uvek krhki znaci oporavka globalne privrede posle najteže recesije od Drugog svetskog rata.
Neminovno će se na dnevnom redu naći i pitanje kakve sistemske promene treba izvršiti u medjunarodnim finansijskim institucijama kako bi se sprečilo ponavljanje krize i kako bi, u slučaju da se to ipak dogodi, MMF i Svetska banka mogli efikasnije da reaguju.
U izveštaju objavjenom pred sastanak u Istanbulu, grupa od 30 uglednih bankara i ekonomista kritikovala je MMF što u godinama iz nas nije upozorio da može da dodje do krize.
Na drugoj strani, deo stručnjaka kaže da takve kritike nisu osnovane, a jedan od njih je i profesor međunarodnih finansija Kern Aleksander: „To pomalo nije fer zato što MMF nije u stanju da značajno utiče na najvažnije razvijene zemlje, kao što su Sjedinjene Države, Japan, Britanija i Francuska. Uloga MMF-a je više da savetuje. Mislim da je pogrešno kriviti MMF zato što nije predvideo finansijsku krizu, ali kada je kriza izbila MMF je odigrao vrlo važnu ulogu jer je savetovao vlade kako da izadju iz nje“, kaže on.
Sedište MMF-aMMF je svakako ponovo dobio značajnu ulogu, koju je u velikoj meri izgubio u godinama pred ekonomsku krizu, kada je bilo relativno lako pozajmiti pare od privatnih banaka i fondova.
Ne samo da resursi Fonda povećani kako bi on bio u stanju da priskoči u pomoć najteže pogođenim zemljama, nego su stručnjaci MMF angažovani da nadgledaju mere ekonomske politike širom sveta.
Sada se govori o tome kako dodatno proširiti mandat MMF-a, kako bi on bio u stanju da nadgleda i makroekonomsko stanje i banke i postao centralno mesto na kojem će se razmenjivati informacije o globalnoj ekonomiji i finansijama i koordinirati mere kojre preduzimaju vlade.
Međutim, paralelno sa razgovorima o tome šta treba preduzeti da bi međunarodne finansijske institucije bile efikasnije, vodi se i debata o tome koliko koja zemlja u njima ima uticaja.
Od osnivanja MMF-a i Svetske banke, vodeću reč u tim instutucijama imaju Amerikanci u zapadnoevropske zemlje; sada se čini neminovnim da se povećaju takozvane kvote, a time i uticaj najvećih zemalja u razvoju kao što su Indija, Kina i Brazil.
Piter Stajn iz magazina Vol strit džornal za područje Azije kaže da je sa stanovišta zemalja u razvoju do promene trebalo da dođe odavno: „U Indiji, Kini i drugim azijskim zemljama je u prošlosti bilo dosta nezadovoljstva oko MMF-a. On je doživljavan kao klub bogatih. Posebno su Sjedinjene Američke Države do sada imale veliki uticaj na MMF, i to se ne dopada zemjama u ovom delu sveta.“
Amerikanci i zapadnoevropske zemlje pristali su da se njihove kvote u MMF smanje za pet odsto, kako bi se povećao uticaj Kine Indije i drugih zemalja koje se ubrzano razvijaju i čine sve veći udeo u svetskom brutonacionalnom proizvodu. Ključne zemlje u razvoju, međutim, traže veće ustupke.
Ministar finansija Egipta Jusuf Butros Gali, koji predsedava MMF-ovim komitetom za finansije, priznaje da neće biti lako postići dogovor. „To je proces koji će zahtevati vreme, to se neće dogoditi preko noći, radimo na reformi institucije koja je složena i koja utiče čitavu svetsku privredu“, kaže on.
Razgovori o preraspodeli uticaja u MMF-u trebalo bi da se završe do januara 2011. godine. Očekuje se da Amerikanci na kraju te priče neće izgubiti pravo da ulože veto na većinu odluka u Fondu, ali da će ključne zemlje u razvoju dobiti veći uticaj.
(BBC)