Početak ovogodišnjeg leta obeležila je velika tema – marže banaka. O tome se do tada nije govorilo, iako su isticane velike zarade banaka. Sve se promenilo, kada je posle brojnih pritužbi, Narodna banka Srbije objavila spisak banaka koje su povećale marže za kredite u otplati i kada je guverner najavio da će NBS pomoći na sudu građanima kojima su banke nezakonski promenile uslove kreditiranja, ukoliko ih tuže. Nakon javnog šamara epilog je da su pojedine banke već rešile da kamatne stope vrate na pređašnji nivo i da će od jeseni biti jasno uspostavljena pravila na relaciji banka – dužnik.
Sve je počelo u maju i junu, kada su na adresu centralne banke stigao veći broj prigovora klijenata, a koji se odnose na povećane marže banke. Nakon analize, NBS je utvrdila da određeni ugovori sadrže odredbe koje nisu u skladu sa principima dobre poslovne prakse. Odnosno, kod kojih se postavlja pitanje zakonitosti pojedinih odredbi. Polovinom juna, NBS je poslala dopis svim bankama u kojem je tražila da hitno preispitaju odredbe svojih ugovora i zakonitost opštih akata, kao i da u slučaju potrebe izvrše neophodna usklađivanja prema pozitivnim propisima. O sprovedenim i planiranim aktivnostima banke su dobile rok od 30 dana da obaveste centralnu banku. On ističe 15. jula.
U međuvremenu, banke na čiji rad je uložen najveći broj prigovora već su donele odluke o vraćanju kamatne stope – marže pre njihovog povećanja. O tome su obavestile i svoje klijente. S druge strane, neke banke smatraju da su njihovi opšti uslovi poslovanja i ugovori u skladu sa propisima. Takođe, objasnile su da je za sprovođenje bilo kakve korekcije potreban određen vremenski period.
Od septembra, kako je najavio Radovan Jelašić, guverner NBS, biće uspostavljena jasna pravila, pošto su u pripremi podzakonski akt koji ova pitanja treba da regulišu u skladu sa principima najbolje svetske prakse. Tada će precizno za sve vrste ugovora morati da bude određeno u kojoj je valuti kredit, kurs obračuna, visina i vrsta kamatne stope, način obračuna kamate, rokovi, uslovi prevremene otplate zajma… Takođe biće definisani standardni uslovi poslovanja koji ne mogu da se menjaju u toku korišćenja kredita bez saglasnosti druge ugovorne strane. Odgovornost u slučaju nepridržavanja ovih mera snosiće upravni odbor banke.
Radovan Jelašić, guverner NBS, kaže da će novi ugovori biti mnogo transparentniji, a klijenti će imati veću sigurnost. Novim zakonom o bankama, kao i zakonom o potrošačima, koji treba da se donese biće jasno precizirane nadležnosti NBS, koja nije imala načina da stane na put samovolji banaka.
Iako se očekivalo, Udruženje banaka Srbije nije zauzelo generalni stav o bankama koje su retroaktivno povećale marže za kredite u otplati. Kako je rekao Veroljub Dugalić, generalni sekretar, NBS ima mehanizme da kazni banke koje su to uradile mimo kreditnih ugovora.
“Banke će razmotriti mogućnost da smanje marže koje su retroaktivno povećane, ali nije za očekivati da će sve to učiniti. Ako su banke radile nešto što nije predviđeno ugovorom, to će morati da promene. Međutim, ako je ta mogućnost predviđena ugovorom, Udruženje ne može da reaguje, niti ima načina da utiče na poslovnu politiku banaka. Dugoročno, svaka banka mora da vodi računa o klijentima ili će ih u suprotnom izgubiti “, kaže Veroljub Dugalić.
I baš u jeku priče o maržama u Srbiji, dodatnu težinu dale su i reči Mirka Cvetkovića, premijera, koji je u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku rekao da su bankarske marže čak sedam puta veće nego u maticama odakle one potiču. Cvetković je podsetio da je bankarski sektor u Srbiji kao i u prethodnim godinama, ostvario značajno viši stepen profitabilnosti nego u matičnim zemljama tih banaka, ali je nakon izbijanja svetske ekonomske krize došlo do naglog rasta kamatnih stopa.
Marže su, i prema priznanju guvernera Jelašića visoke, a razlikuju se u zavisnosti od usluge.
“Kod ranije odobrenih hipotekarnih kredita, bankarske marže su uglavnom blizu evropskog nivoa. Međutim, kod minusa po tekućem računu, uključujući i nedozvoljen minus, ili kod keš kredita, marže u Srbiji su znatno više nego u nekim drugim zemljama regiona”, naglašava Jelašić.
Više je razloga zašto su marže visoke. Počev od visokog rizika zemlje, cene ino zaduživanja i strogih uslova centralne banke. U “Sosijete ženeral banci”, kako kaže Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora, u skladu sa poslovnom politikom, klijent kada potpiše ugovor o kreditu, može da bude siguran da u njemu nema nikakvih “sitnih slova”, koja bi mu u nekom trenutku donela dodatne troškove, odnosno da se uslovi tog ugovora neće menjati.
“Ukoliko je kredit sa fiksnom kamatom, kamata i rata u evrima će klijentu biti iste tokom celog perioda otplate, ali i kada se radi o kreditu sa promenljivom kamatom to ne znači da njegova kamata može da se povećava iz nekih njemu neshvatljivih i nepoznatih razloga. Kamata u ugovoru je definisana kao Euribor plus bančina margina i menja se samo u delu koji se odnosi na Euribor “, objašnjava Rebić.
Dosta klijenata imalo je priliku da vidi ugovore banaka gde u okviru anuiteta nije precizno definisano kako se on kreće u odnosu na kamatu i u odnosu na ostatak duga. U nekim ugovorima pojedinih banaka čak i kamatna stopa stoji definisana van ugovora i to u otplatnom planu. Ipak, mali broj banaka u odnosu na ukupan broj je povećao marže tojest kamatne stope za kredite u otplati, ali je broj njihovih klijenata velik.
“U ugovorima Volks banke je precizno i transparentno definisano od čega se kamatna stopa sastoji kao i po kom kursu se kredit dobija, a po kom vraća. Kada kod nas uzme određeni kredit, klijent ima kamatnu stopu izraženu u broju (procentu) i iza toga definisanu njenu strukturu, što znači euribor ili libor, plus određena margina. Takođe, u ugovoru postoji i prateći član koji kaže kada se obavlja usklađivanje kamatne stope sa promenama Euribora i Libora. Konkretno, kod nas se to čini kvartalno”, kaže Petar Grujić, direktor sektora za rad sa stanovništvom Volks banke.
Kod većine banaka, kako kaže naš sagovornik, što se tiče kreditne margine ona se u određenim slučajevima može korigovati. Ti određeni slučajevi mogu biti značajno poskupljenje pojedinih izvora banaka, promena rizika zemlje, promene regulative centralne banke. To su situacije koje kod banaka mogu da utiču na poskupljenje njenih izvora za već odobrene kredite i deo tih troškova mora da se “prevali” na krajnje korisnike. Postoje i ugovori banaka kod kojih piše da se za “sve što nije definisano primenjivaće se poslovna politika banke”, a poslovna politika banke je onda odvojeni dokument gde u njenom jednom delu stoji da banka može da promeni fiksni deo kamatne stope.
“Mislim da se termin kreditne marže definisan u ugovorima pogrešno interpretira, jer čoveka kada čuje marža pomisli na čistu zaradu. Međutim, ta marža definisana u ugovorima nije čista bankarska zarada, jer se mora obračunati i cena koštanja novca koji banka pozajmljuje kao i određeni troškovi. Tu cenu koštanja pored euribora i libora, čini i određena margina koju banka mora da plati, a koja pre svega zavisi od rizika zemlje i ostalih pratećih troškova. Kao osnov za kreditiranje većinom se računaju kreditne linije iz inostranstva obzirom da domaća štednja nije dovoljna da zadovolji tražnju za kreditima. Takođe, na tu cenu koštanja novca treba dodati i kreditni rizik konkretnog plasmana (verovatnoća da se kredit neće vratiti), kao i ostale operativne troškove banaka. Tek posle uključivanja ovih elemenata možemo govoriti o zaradi po određenom kreditnom plasmanu”, zaključuje za BiF Petar Grujić.
Danijela Milosavljević
broj 57/58, jul/avgust 2009.