Tri naučnika podeliće ovogodišnju Nobelovu nagradu za dostignuća na polju fizike. Čarls Kao, Vilard Bojl i Džordž Smit nagrađeni su zbog svojih radova u oblasti prenosa svetlosnih signala optičkim vlaknima i otkrića poluprovodnika koji može da registruje sliku. Pionirska istraživanja trojice naučnika sprovedena pre 40 godina otvorila su put ka novom tehnološkom svetu u kome živimo danas.
Britansko-američki naučnik rođen u Šangaju, Čarls Kao, dobiće polovinu ovogodišnje nagrade zbog svojih istraživanja koja su dovela do prodora u istraživanjima sa optičkim vlaknima. Praktična primena tog njegovog otkrića sada se može videti svuda. Optička vlakna danas omogućavaju globalne širokopojasne komunikacije koje su postale svakodnevna stvar.
Predsedavajući Nobelovog komiteta za fiziku, Džozef Nordgren, kaže da su Kaova otkrića oblikovala način na koji komuniciramo u 21. veku, jer je on smislio kako da se proizvode optička vlakna sa malim gubicima, potrebna za komunikaciju na većim razdaljinama, što je nekoliko godina kasnije dovelo do njihove masovne proizvodnje. Danas, više od milijardu kilometara optičkih kablova širom sveta čine okosnicu modernih, globalnih komunikacija, rekao je Nordgren.
Drugu polovinu nagrade podeliće kanadsko-američki naučnik Vilard Bojl i Amerikanac Džordž Smit. Radeći zajedno u laboratoriji kompanije Bel, u Nju Džersiju, njih dvojica su proizvela prvi uspešni digitalni senzor koji je registrovao sliku. Profesor Nordgren kaže da su njihova otkrića takođe doprinela nastanku digitalne ere. „1969. doktor Vilard Bojl i doktor Džordž Smit pronašli su poluprovodnički uređaj nazvan CCD senzor. Taj uređaj omogućava elektronsko beleženje slike i zamenjuje fotografski film u kamerama. CCD registruje sliku kao električne naboje u malim ćelijama nazvanim pikseli,“ rekao je Nordgren.
Nagrada za dostignuća na polju fizike je druga Nobelova nagrada objavljena ove godine.