Proklizavanje vrednosti dinara proteklih dana na najniži nivo u odnosu na evro izazvalo je oštra međusobna optuživanja između pojedinih članova Vlade i guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Radovana Jelašića o krivici za takvo slabljenje nacionalne valute.
Guverner krivicu vidi u Vladi jer je u opticaj u kratkom periodu ubacila veliku količinu novca dobijenu od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za pomoć budžetu. Iz Vlade pak poručuju da je NBS dobro znala kakve obaveze ima država i da je morala bolje da reaguje na takvu situaciju.
Guvernera su kritikovali i predsednici privrednih komora Srbije i Beograda Miloš Bugarin i Milan Janković, optužujući ga da radi za račun banaka, a ne privrede. Ali, krivicu za turbulencije na deviznom tržištu prebacio je na NBS i generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić tvrdeći da je pogrešila što nije brže reagovala. Optužbama se priključio i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji je i visoki funkcioner Demokratske stranke.
Početkom prošle godine evro je vredeo 86 dinara, a kurs je bio stabilan sve do sredine oktobra, kad je počeo raste da bi u decembru dostigao vrednost od 96 dinara, što je pad od 11% na godišnjem nivou. Ranije je bila redovna pojava da se pred kraj godine poveća ponuda deviza što izazove jačanje dinara, ali je u decembru 2009. godine to izostalo. Prilivi deviza po osnovu privatizacije su bili skoro zanemarljivi, kao i od dokapitalizacije banaka, izuzimajući Komercijalnu banku, a nije bilo ni stranih investicija, kao i deviznih doznaka građanima u uobičajenom iznosu. Uz to je na povećanu tražnju deviza uticala i promena strukture obavezne rezerve banaka, jer je povećan njen devizni deo. Istovremeno je povećana ponuda dinara na tržištu zbog toga što je država prodajom NBS-u oko 400 miliona evra dobijenih za budžetsku podršku od MMF-a i Evropske unije, podmirila obaveze prema budžetskim korisnicima.
Vlada i NBS lako su mogle da procene kako će ta dešavanja na deviznom tržištu da utiču na devizni kurs, a javnost može samo da nagađa zašto nisu boljom koordinacijom poteza sprečile slabljenje domaće valute, ali se to nije dogodilo. Ministarka finansija Diana Dragutinović, koju je Jelašić uključio u poslove javnih finansija, a na ministarsko mesto je dovedena sa pozicije viceguvernera NBS-a, negirala je optužbe da su izostali usaglašeni potezi Vlade i NBS-a. Na njenu stranu stao je i premijer Mirko Cvetković koji je u saopštenju za medije naveo da je NBS trebalo da predvidi da krajem godine raste potreba za kupovinom deviza i da jačim i blagovremenim intervencijama stabilizuje kurs domaće valute. Ministarka Dragutinović je objasnila da su direktorka Trezora i viceguverner zaduženi za monetranu politiku zajedno pravili plan isplata države i da je bila najavljena prodaja deviza koje je država povukla od MMF-a. Prema njenim rečima, nejveći deo dinara od prodaje deviza je ostao netaknut i nalazi se na računu države kod NBS, tako da nije mogao da utiče na povećanu potraćnju za devizama.
Na ove optužbe guverner je odgovorio da NBS nije obavezna da interveniše na deviznom tržištu kako to odgovara Vladi i odbacio je mogućnost da centralna banka procenjuje psihološku granicu kursa koju će braniti. Om je, takođe, upozorio da i da se devize koje se troše za odbranu kursa moraju vratiti jer potiču uglavnom od pozajmica i devizne štednje građana.
Za ekonomiste je stvar u osnovi vrlo jednostavna. Oni tvrde da su Vlada i NBS naduvale slučaj, a Stojan Stamenković, urednik mesečnika Makroekonomski trendovi (MAT), konstatovao je da je proklizavanje dinara izazvano obostrano nesmotrenim ponašanjem NBS i Vlade jer su istovremeno povukli poteze koji su izbacili velike količine dinara na tržište. Sukob guvernera i Vlade, kako sada stvari stoje, neće izazvati krupnije potrese. Čak i ako je veoma nezadovoljan guvernerom, vladajući blok ne može lako da ga smeni jer je procedura za opoziv veoma komplikovana i zahtevna.
(Beta Monitor)