Dve prethodne dekade pomalo se i razlikuju, iako im u osnovi leži ista specifična ekonomska filozofija. U prvih 10 godina, Srbija je napravila nekoliko istorijski jedinstvenih ekonomskih poteza, kojima je praktično uništila sopstvenu ekonomiju. Najveća i „najuspešnija“ hiperinflacija u svetskoj istoriji, finansiranje više ratova, organizovano iznošenje kapitala iz zemlje, napuštanje uobičajene „kontrole“ države i prepuštanje osnovnih ekonomskih tokova ilegalnim kanalima uz dogovor s državom, sistematski prestanak ulaganja u održavanje postojećih kapaciteta, uništavanje nasleđenih institucija, permanentan rast javne potrošnje.
Posle odlaska Ante Markovića, istorijskoj i političkoj mitologiji pridružio se novi fenomen: ekonomska mitologija. Od „moralnog prava da eksploatisana Srbija upadne u monetarni sistem“, preko činjenice da u pregledu privrede Srbije u Wikipediji za period 1989 – 2000 nije spomenuta „najefikasnija“ hiperinflacija u istoriji, već su sankcije optužene za sve ekonomske nedaće Srbije pa do stalnih lakirovki od 2000 naovamo o samo 10% siromašnih, o stopama rasta, o Srbiji kao raju za inostrane investicije itd, ekonomske neistine su sveprisutne. Dosta ekonomista pomaže političarima u zasipanju javnosti netačnim (optimističkim) podacima i prikrivanju katastofalnih ekonomskih rezultata. Iako među ekonomistima često nema konsenzusa oko interpretacije istih podataka, potrebno je reafirmisati donošenje ocena analizom činjenica, osnovi podataka, a ne ulagivanja političkim, izbornim, patriotskim, ličnim i PR interesima.
Kopija nekadašnjih ozbiljnijih Opatijskih susreta jugoslovenskih ekonomista, ovogodišnji skup ekonomista i političara Srbije na Kopaoniku, koji je jedan novinar nazvao „svojevrsni iluzionistički rijaliti šou“ je prošao i osim obećanja svetlije ekonomske budućnosti (budući rast BDP, konkurentnosti, izvoza itd) nije dao ni dijagnozu niti programe koji mogu pomoći. Stanje ekonomije je takvo da je hitno potrebno prestati sa najvećim mitom, sistematskim ignorisanjem činjenica. Kako danas zapravo izgleda srpska privreda, dve decenije nakon što se osamostalila? „Lassen wir data sprechen“¹
Bruto društveni proizvod Srbije²
Jedan od mnogo apsurdnih mitova prisutnih u javnosti je i onaj o interesu Evrope da ekonomski iskoristi Srbiju. Pogledajmo gde se stvarno nalazi ta privlačna srpska privreda u Evropi. U 2008 godini od ukupnog bruto društvenog proizvoda (BDP) Evrope, 84% je ostvareno u Zapadnoj Evropi, a 16% u bivšim zemljama socijalizma: Rusiji, Poljskoj, Slovačkoj, zemljama Baltika, Mađarskoj, Ukrajini, Češkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji i Bosni i Hercegovini. Od 16% na Rusiju i Poljsku otpada dve trećine, a ona mala trećina na sve ostale, pri čemu na balkanske zemlje (uključujući Sloveniju, bez Albanije) otpada znatno manje od jedne desetine ovih 16%.
Ostatak teksta možete pročitati sa sajtu e-novina.