Grupa intelektualaca i stručnjaka za telekomunikacije koji osporavaju prodaju većinskog udela države u „Telekomu Srbija“ predložila je juče osnivanje odbora građana koji će pratiti rad Vlade Srbije u postupku prodaje Telekoma i ukazivati građanima na posledice vladinih odluka. Takođe, neki od intelektualaca zatražili su juče od poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića da obezbedi odgovor na pitanje koje su nedavno uputili predsedniku Srbije, a kojim traže informacije koji su stručnjaci učestvovali u izradi studije o opravdanosti prodaje Telekoma, kao i odgovore na još 10 pitanja koja se odnose na tu prodaju.
Pismo Tadiću je upućeno 6. aprila i do sada nije odgovoreno ni na jedno od postavljenih 11 pitanja. Među potpisnicima pisma su bivša ministarka telekomunikacija Srbije Aleksandra Smiljanić, rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Miodrag Popović, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Mirko Vasiljević, član Akademije ekonomskih nauka Mlađan Kovačević, naučni savetnik Nebojša Popov i glavni urednik Balkanmagazina Slavoljub Kačarević. Pismo je podržalo oko 1.500 građana.
Osim pisanja predsedniku, građani su uputili apel i zaštitniku građana Saši Jankoviću da zaustavi sprovođenje odluke o postupku prodaje Telekoma jer može da bude štetna po njih.
Bivša ministarka za telekomunikacije smatra da je teško izgraditi novu mrežu koja bi brzo mogla da konkuriše postojećoj, ali i da bi novom vlasniku prešao u ruke prihod Telekoma od oko 100 milijardi dinara. Uz ostale resurse koje poseduje, Telekom bi dugo bio nedostižan za konkurenciju ma koliko liberalizovali tržište, dakle opet bismo imali monopol.
I radnici Telekoma se bune – sindikalisti kažu da će ga najverovatnije kupiti Dojče telekom koji obično ne spušta cene svojih usluga, već ih podiže, i koji kada preuzme kompaniju otpušta radnike. To znači da bi nekoliko hiljada ljudi moglo da ostane bez posla, jer je Dojče telekom u Hrvatskoj od 11.400 radnika u Hrvatskom telekomu otpustio 5.700, a u Slovačkoj 8.000 zaposlenih i za to su dobili otpremnine od dve do šest mesečnih plata.