Prve posledice predloženog povećanja PDV-a sa 18 na 22, i sa osam na 12 odsto, i smanjenja opterećenja zarada, mogle bi da budu rast inflacije od 2,5 odsto i pad standarda. Po rečima ministarke Dragutinović, ovim bi se destimulisali potrošnja i uvoz, a smanjili troškovi radne snage i povećala zaposlenost.
Smanjenje poreza na zarade bi, prema nekim ekonomistima, moglo pozitivno da utiče na smanjejne cena rada, te na izvoz naših proizvoda. Sa druge strane povećanje PDV-a smanjiće potrošnju – za koju mnogi tvrde da je jedini način oporavka posrnule privrede – i povećati cene uvoznih proizvoda.
Jedini proizvodi na koje se plaća niža poreska stopa su:
– hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla
– sveže i rashlađeno voće, povrće, meso, riba i jaja
– lekovi koji si navedeni u listi lekova koji se prepisuju i izdaju na teret RZZO
– proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam
– materijal za dijalizu
– đubriva, sredstva za zaštitu bilja, seme za reprodukciju, sadni materijal i priplodne stoke
– udžbenici i nastavna sredstva
– dnevne novine
– monografske i serijske publikacije
– ogrevno drvo
– usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima
– komunalne usluge
– prirodni gas koji se isporučuje individualnim proizvođačima
– računari