Iako se već neko vreme vodi rasprava o tome da li je legitimno to što je Boris Tadić u isto vreme predsednik države i Demokratske stranke, Ustavni sud se oglasio nenadležnim da presudi po ovom pitanju. Trenutno ne postoji zakonska odredba koja sprečava da se istovremeno obavlja visoka državna i stranačka funkcija, ali u Agenciji za borbu protiv korupcije kažu da to ne znači da obavljanje i ovih funkcija ne treba regulisati zakonom.
Blic prenosi reči Čedomira Čupića, predsednika Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, da po aktuelnom zakonu ove dve funkcije ne znače sukob interesa. Međutim, ustavnu inicijativu o nespojivosti obavljanja funkcija predsednika države i lidera stranke pokrenula je 14. januara ove godine Hrvatska bunjevačko-šokačka stranka.
Još ranije je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, Zorana Marković, objašnjavala da Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije dozvoljava da Tadić sedi na dve fotelje, mada Ustav jasno kaže da su te dve funkcije nespojive, i dodala:
„Kada nastupaju u javnosti, predsednik države, ministri i poslanici moraju jasno da se ograde od jedne od funkcija. Oni ne smeju na stranačkim skupovima koristiti to što obavljaju neku od izbornih funkcija. Isto tako, kad obavljaju državničke poslove, ne smeju se predstavljati kao predsednici stranaka“.
No, sudije Ustavnog suda su se jednoglasno izjasnile o nenadležnosti za ovo pitanje.
Profesor Čupić takođe smatra da bi trebalo zabraniti obavljanje dve visoke funkcije, kao što su državnička i stranačka, i da da bi takva zakonska odredba mogla da se unese u okviru Zakona o Agenciji protiv korupcije u delu gde se tretira sukob interesa ili da se donese poseban zakon koji bi regulisao odnos između članstva u partijama i obavljanja državnih i javnih funkcija. Čupić smatra da bi ograničeno članstvo u strankama ljudi na vlasti dovelo i do potpuno drugačijeg odnosa među koalicionim partnerima:
„Koalicije bi bile poboljšane i stabilnije. Jedno je kada lider jedne stranke preti da će srušiti vladu, a sasvim drugo kada u toj stranci postoji predsednik koji nije i državni funkcioner. Primera radi, ako neki ministar učini nešto što nije u redu, ostavlja se prostor obraćanja stranci sa molbom da se zameni nekim drugim iz stranke“.