„Ovo što se događa je klasičan pljačkaški pohod!“ – komenatarišu švajcarski bankari. „Skandal! Mi treba da platimo ceh njihove loše vođene finansijske politike! Od Nemačke do Francuske!“ – dodaju prosečni građani male alpske države, poznate po izuzetnom kvalitetu čokolada i sireva, ali i satnih mehanizama.
Priča koja ovih dana kruži po restoranima Ciriškog jezera među bankarima, možda najbolje oslikava „švajcarsko shvatanje“ problema koji poslednjih meseci učestalo „izbijaju na relaciji“ Sjedinjene Američke Države/Evropska Unija i Švajcarska.
Na vrhu Alpa sedi grupa Švajcaraca. Jodluje. Uživa u prirodi i lagano jede sir. Dame probaju čokolade i koketiraju sa prisutnim muškarcima. Mališani se uče kako da naprave što bolje i lepše satne mehanizme…Za to vreme oko Alpa se okupila horda džinova. Na kapama i rukavima im oznake ministarstava finansija najvećih američkih, nemačkih, francuskih i italijanskih banaka. Dok seljani uživaju, horda postavalja dinamit i počinje da trese Alpe.
Uz povike „Dajte nam pare! Otvorite sefove! Dajteee nam!“… Za to vreme mirni seljani i dalje sede na svojim sefovima i kasicama te kroz šalu primećuju da se „neki divljaci tamo, trude da im sruše kuću; a to je – nemoguće“.
Za posmatrače sa strane, suština tinjajućih sporova između Amerike i Evrope na jednoj, i Švajcarske na drugoj strani, može se svesti na tri osnova parametra:
1. prvi, redefinisanje međudržavnog ugovora o osnovama poslovanja UBS banke na tlu Sjedinjenih Država sa naglaskom na ukidanje tajnih računa američkih građana
2. drugi, ukidanje oznake tajnosti sa bankovnih računa klijenata poreklom iz Nemačke, Italije i Francuske u svim Švajcarskim bankama, i
3. treći – odbaciti franak kao monetu i uvesti euro
Kada se malo bolje analizira celokupna situacija, jasno je da „vlasnici krupnog kapitala“ preko Atlantika, uz podršku kolega iz Evrope, nastoje svim silama da nateraju ovdašnje bankare da se odreknu nečega što je „finansijski zaštitni znak“ male a bogate Alpske države – tajnih računa u bankama. Uz konstantno prisutnu kritiku kako „takvi bankarski računi pomažu utajivačima poreza i kriminalcima da lakše „sklone“ nečasno stečeni imetak“.
Ovu tezu o „utajivačima poreza“ američka strana u sporu sa Švajcarcima dodatno potkrepljuje informacijama o 4450 Amerikanaca koji su posredstvom UBS banke „uspeli da sklone novac na mnogobrojne tajne račune širom sveta“.
Iste argumente u „verbalnom“ ukrštanju koplja sa Švajcarcima iznose kako Nemačka tako i Francsuka strana. Po uzoru na kolege iz Pariza, specijalizovane državne službe iz Bona su pre nekoliko dana uspele (po drugi put za par meseci) da potkupe visokog službenika jedne ovdašnje banke i za sumu od 185.000 evra dobiju na CD-u kompletne podatke za više od 20.000 Nemaca koji poseduju tajne račune u ovdašnjim bankama. Sumnja se da je reč o utajivačima poreza koji su na ovaj način u Švajcarske banke deponovali preko pola milijarde evra.
Svakako da je reč o ukradenim podacima, koji je neko vešto presnimio na CD i prodao službenicima nemačke vlade. Nemački ministar finansija Volfgan Sojble, kako primećuju mediji, zadovoljno trlja ruke, jer sada ima sve osnove da od ovdašnjih banaka potražuje preko potreban novac za popunjavanje budžetskog deficita (dodatno opterećenog izdvajanjima za saniranje Grčke krize).
Komentar jednog od švajcarskih zvaničnika, g. Danijela Samelija bio je kratak: „Reč je o krivičnom delu koje ozbiljno ugrožava poverenje u naš finansijski i bankarski poredak.To je nedopustivo“.
Slično razmišlja i bankar Hans-Peter Portman koji dodaje da je „pravo čudo kako niko još nije postavio pitanje odgovornosti direktora UBS banke. Kako drugačije razumeti da su se tajni podaci o 4550 americkih klijenata UBS banke našli u posedu zvaničnika administracije Baraka Obame? To je krivično delo. Naš pravni sistem mora da se dopuni preciznim zakonima koji će ovakvo ponašanje visokih državnih i bankarskih službenika rigorozno sankcionisati“.
Da se ova kriza u odnosima Amerike/Evrope i Švajcarske neće brzo raspetljati pokazuje i nedavna odluka Komisije Evropske Unije koja poziva Švajcarsku i Lihtenštajn na pokretanje dijaloga o nivelaciji Poreskog kodeksa.
Pritisci na malu Alpsku državu dolaze sa svih strana.
Međutim, za razliku od balkanskih elita, ovdašnji predstavnici društva i države reaguju kontraakcijama.
Tako je nedavno u Parizu na inicijativu Švajcarske a uz podršku Svetske Banke održana konferencija pod nazivom „Krađa novca u zemljama u razvoju“. Inicijator konferencije bila je ovdašnja poslanica parlamenta Mišel Kalmi Rey, a tema „kako sprečiti krađu državnog novca u najsiromašnijim i zemljama u razvoju „, gde se usled korupcije i diktatorskih metoda mahinacija kapitalom godišnje iznese na tajne račune širom sveta, kao i bankarske fahove, više od 30 milijardi dolara.
Nakon što je Svetska banka pokrenula program StAR (Stolen Asset Recovery Initiative), poslanica Kalmi-Rej naglašava „da su švajcarske banke, koje su i sada na udaru kritika vezanih za tajne račune, brzom i efikasnom akcijom zaplenile više od pet milijardi dolara i vratile novac državama. Tako je na primer od „takozvanog Markosovog kapitala“ milijarda dolara vraćena Filipinima, oko 700 miliona dolara Nigeriji a 174 Peruu“.
Mišel Kalmi Rej dodaje da „za razliku od Švajcarske, mnoge druge države, koje nas napadaju, tolerišu diktatore i njihove rođake koji i dalje nesmetano kupuju od ukradenog narodnog novca, na primer u Parizu ili Marselju, velelepne vile i nekretnine. Umesto da se dosledno sprovode OECD i UN odluke, na koje su se obavezale i Nemačka i Francuska i USA, oni nas kritikuju i pritiskaju a sami pomenute deklaracije neprestano ignorišu iz ko zna kakvih pobuda!“.
Svađa, koja se očigledno sve više usled narastajuće globalne finansijske krize nastavlja – a vezuje pre svega za tajne račune – imaće drugu rundu na narednom samitu država članica grupe G20. Dotle, posmatrači ocenjuju, Švajcarska ostaje i dalje država sa stabilnim i nadasve rigoroznim bankarskim i državnim sistemom, koji će svakako u skorije vreme, daleko oštrije sankcionisati sve lopovluke – naročito bankarskih činovnika.
Za BiF iz Ciriha
Zoran Vitorović