Home VestiBiznis & Finansije Koncentracija finansijskih performansi privrednih društava u 2009.

Koncentracija finansijskih performansi privrednih društava u 2009.

by bifadmin

Prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2009. godinu većina sektora privrede Republike Srbije beleži značajan pad aktivnosti, pri čemu je na nivou privrede zadržana već formirana disporporcija između nerazmenljivih i razmenljivih sektora. Neuravnotežena sektorska struktura posledica je značajnijeg učešća nerazmenljivih sektora u ukupnim performansama privrede.

U prilog tome, govori i podatak da su nerazmenljivi sektori u 2009. godini iskazali 61.7% od ukupnih prihoda na nivou privrede. Takođe, više od polovine ukupnih prihoda ostvarila su privredna društva koja su poslovala u dva sektora, i to u sektorima trgovina na veliko i malo…. 2,361,532 miliona dinara i prerađivačka industrija 1,587,675 miliona dinara, a koji su u odnosu na prethodnu godinu manji za 5.4% odnosno 12.0%.

Istovremeno, ova dva sektora iskazala su dve trećine ukupnih rashoda i to privredna društva iz sektora trgovina na veliko i malo u iznosu od 2,346,260 miliona dinara, a privredna društva iz sektora prerađivačka industrija u iznosu od 1,620,843 miliona dinara, koji su u odnosu na prethodnu godinu manji za 5.0% odnosno 9.8%. Nerazmenljivi sektori su u ukupnim rashodima privrede učestvovali sa 60.4%.

Na nivou ukupne privrede Republike Srbije poslovni prihodi su pokrili poslovne rashode, međutim ukupnim prihodima nisu pokriveni ukupni rashodi. Ovakva kretanja posmatrano po sektorima, posebno su izražena u sektoru vađenje rude i kamena. S druge strane, najveća pokrivenost ukupnih i poslovnih rashoda odgovarajućim prihodima prisutna je u sektorima građevinarstvo, aktivnosti u vezi s nekretninama… i saobraćaj, skladištenje i veze.

Razmenljivi sektori su u 2009. godini poslovali sa gubitkom, pri čemu su na ukupnom nivou najveći negativan neto finansijski rezultat iskazala privredna društva koja posluju u sektoru vađenje ruda i kamena 44,154 miliona dinara, odnosno sektoru prerađivačka industrija 38,453 miliona dinara. U 2009. godini sektor vađenje ruda i kamena beleži tri puta veći negativan neto finansijski rezultat u odnosu na 2008. godinu, dok sektor prerađivačka industrija, koji je u 2008. godini poslovao profitabilno, u 2009. godini iskazuje negativan neto finansijski rezultat koji čini čak 40.2% ukupnog gubitka privrede. Smanjenje negativnog neto finansijskog rezultata u odnosu na prethodnu godinu beleže privredna društva koja su poslovala u sektoru proizvodnja, snabdevanje električnom energijom, gasom i vodom i to za 59.8 %.

Po sektorskoj strukturi, najveći pozitivan neto finansijski rezultat iskazala su privredna društva iz sektora E – trgovina na veliko i malo.. i sektora građevinarstvo, a potom slede privredna društva iz sektora saobraćaj, skladištenje i veze. Pozitivan neto finansijski rezultat sektora trgovina na veliko i malo… , kao i sektora građevinarstvo više je nego prepolovljen u poređenju sa 2008. godinom, dok je sektor saobraćaj, skladištenje i veze u 2008. godini poslovao negativno, sa izrazito visokim negativnom neto finansijskim rezultatom. Brži rast nerazmenljivih sektora uslovio je i veće učešće ovih sektora u angažovanim sredstvima i kapitalu na nivou privrede, koje je u 2009. godini iznosilo 55.7% odnosno 50.9%, dok je u prethodnoj godini iznosilo 55.3% odnosno 50.2%.

Gotovo polovina ukupnih sredstava privrede angažovana je u svega dva sektora, i to sektoru prerađivačka industrija 25.2% i sektoru trgovina na veliko i malo … 23.3%. Značajna učešća u ukupnim sredstvima privrede beleže i privredna društva koja posluju u sektoru aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti (11.7%) i saobraćaj, skladištenje i veze (11.2%).

Posmatrajući koncentraciju kapitala u odnosu na sektore, primećuje se da sa najvećim iznosom kapitala raspolažu privredna društva koja posluju u sektoru prerađivačka industrija 894,235 miliona dinara i sektoru trgovina na veliko i malo… 803,362 miliona dinara. Kumulirani gubici nerazmenljivih sektora u 2009. godini su povećani tako da je njihovo učešće u ukupnim kumuliranim gubicima privrede poraslo na 41.3% (u 2008. godini bilo je 38.8%), ali je i dalje manje u poređenju sa učešćem razmenljivih sektora u kumuliranim gubicima privrede na ukupnom nivou (u 2009. godini 58.7%, a u 2008. godini 61.2%).

Od ukupnih kumuliranih gubitaka na privredna društva iz sektora prerađivačka industrija odnosi se 32.8%, a na privredna društva iz sektora trgovina na veliko i malo… 14.6%. Kumulirani gubici doprineli su smanjenju sopstvenog kapitala, tako da posmatrano na sektorskom nivou razmenljivi sektori beleže stopu izgubljenog kapitala od 36.1% koja je viša nego na nivou ukupne privrede (31.6%), dok nerazmenljivi sektori imaju značajno nižu stopu izgubljenog kapitala (26.9%). U 2009. godini više kredita, odnosno 1,462,060 miliona dinara koristili su nerazmenljivi sektori što čini 62.5% ukupnih kredita privrede prema 61.1% prethodne godine. Najveći iznos kredita od 629,302 miliona dinara koristili su sektor G – prerađivačka industrija i sektor E – trgovina na veliko i malo… 519,990 miliona dinara koji su u odnosu na kumulirane gubitke tih sektora veći za 19.3% odnosno 122.2%. Sektor aktivnosti u vezi sa nekretninama… koristio je 459,442 miliona dinara kredita koji su u odnosu na kumulirane gubitke tog sektora veći za 272.9%.

Najveći negativan neto obrtni kapital iskazala su privredna društva u sektoru saobraćaj, skladištenje i veze 60,984 miliona dinara, vađenje ruda i kamena 44,676 miliona dinara i građevinarstvo 22,249 miliona dinara.

S druge strane, pozitivan neto obrtni kapital beleže privredna društva koja su poslovala u pet sektora, i to u sektorima prerađivačka industrija 20,231 miliona dinara, trgovina na veliko i malo… 4,589 miliona dinara, aktivnosti u vezi sa nekretninama… 4,356 miliona dinara, finansijsko posredovanje 7,149 miliona dinara i ribarstvo 1,302 miliona dinara. Poslovanje privrednih društava posmatrano preko izabranog broja pokazatelja u 2009. godini ukazuje na ugroženu profitabilnost, zatim na tendenciju smanjenja učešća sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja odnosno na povećanje obaveza uz povećan rizik plaćanja kamata i smanjenu likvidnost.

Pročitajte i ovo...