Pošto je pokušaj obnove Generalštaba u Beogradu propao, investitori povezani sa Džaredom Kušnerom pokušali su da grade u Albaniji ali i tamo su pokrenuti protesti protiv njih.
Istine radi, još uvek nije zvanično potvrđeno da je kompanija koja planira gradnju na albanskom priobalju u direktnoj vezi sa Kušnerom, osim što je on sam pre dve godine najavio da će učestvovati u tom projektu. Projekat o kom se ovde radi je izgradnja turističkog kompleksa na južnoj obali Albanije odnosno na teritoriji u blizini Zverneca i lagune Narta, gde kompanija Zvernec South Adriatic Development planira da napravi veliki luksuzni rizort. Pomenuta firma u vlasništvu je kompanije Universal Properties Projects BV, registrovane u Holandiji, pokazuju podaci iz albanskog poslovnog registra. Isti podaci pokazuju da je ona preko mreže povezanih firmi u vezi i sa projektom na ostrvu Sazan, kao i sa dvojicom katarskih investitora – braćom Ramezom i Mohamedom Al-Kajatom, piše BIRN.
Al-Kajati su sa Kušnerom zvanično sarađivali kada je trebalo pretvoriti vojnu bazuna ostrvu Sazan u turistički kompleks. Taj projekat je u javnosti promovisao Kušner preko svoje investicione firme Affinity Partners, koja je trebalo da obnavlja i naš Generalštab. Zanimljivo je da se obezbeđivanje dozvola za projekat kod Zverneca odvijalo na sličan netransparentan i potencijalno koruptivni način kao kod nas. Naime, tokom pokušaja obnove Generalštaba u Beogradu nekoliko zvaničnika je radi ukidanja zaštite ovog zdanja zloupotrebljavalo svoj položaj i falsifikovalo dokumente, zbog čega im se sada sudi.
Još neke sličnosti sa Srbijom
Način na koji je su „dobijene“ dozvole za ovaj projekat ali i način na koji su otpočeli radovi na njemu podsećaju na neke slučajeve koji su u našoj zemlji pokrenuli velike proteste.
Prvi je rušenje Savamale koje se odvilo bez prethodne najave, usred noći, a koje su predvodili muškarci u fantomkama. Građani su, iznenađeni prizorom koji su zatekli, fotografisali srušene kuće i postavljali pitanja šta se dešava, budući da nije bilo mnogo javnih informacija o projektu. Kada je otkriveno šta se dešava narod se pobunio međutim nije uspeo da spreči rušenje ostatka Savamale i izgradnju Beograda na vodi.
U Albaniji se desilo nešto slično samo što nisu rušene kuće već se uništava netaknuti deo prirode, koji je doduše u privatnom vlasništvu. Ravnanje zemlje nije započeto usred noći već 30. aprila u rano jutro, bez ikakve najave. Tu se međutim zatekao ekološki aktivista Taulant Bino koji je primetio kolonu teških kamiona kao i grupu radnika koji su ograđivali zaštićeno područje. Bino je počeo da fotografiše ovaj prizor, ali su ga radnici zamolili da prestane, tvrdeći da je ušao u ograđeni prostor. Iz neformalnog razgovora sa njima stekao je utisak da je ova akcija povezana sa projektom Džareda Kušnera i da je u pitanju izgradnja kampa za radnike, rekao je BIRN-u.
Zabrinut zbog radova koji se izvode unutar jednog od najvažnijih albanskih ekosistema, pride i zaštićenog od strane države, Bino je tražio informativnu tablu sa podacima o projektu, ali nje nije bilo. Ni službenici Uprave za zaštićena područja u Valoni (AdZM) nisu imali informacije o radovima ali su pristali da obiđu tu teritoriju i uvere se svojim očima šta se na njoj dešava.
Nevidljiva dozvola
Kada su inspektori Uprave za zaštićena područja 2. maja obišli gradilište zatražili su građevinsku dozvolu, ali su im predstavnici kompanije umesto toga pokazali dopis Nacionalne agencije za teritorijalni razvoj (AZHT).
Jedan službenik ove institucije, koji je za BIRN govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da tokom inspekcije nisu mogli da protumače pravni značaj dokumenta koji im je predočen, zbog čega su zatražili mišljenje centrale u Tirani. Prema njegovim rečima, inspekcija je odlučila da naloži obustavu radova, ali su predstavnici kompanije odgovorili da se sva dalja komunikacija mora voditi preko institucija u Tirani.
Ispostavilo se da taj dokument nije predstavljao građevinsku dozvolu, već prepisku između AZHT-a i kompanije Zvernec South Adriatic Development, kojom je potonja obaveštena da je Nacionalni savet za teritorijalni razvoj 29. aprila odobrio dozvolu za pripremne radove na ograđivanju lokacije. Međutim, AZHT je u istom dokumentu naveo da odluka Nacionalnog saveta još nije formalno potvrđena od strane nadležnih organa, jer postupak provere i ispunjavanja propisanih uslova nije bio završen.
Na kraju je otkriveno da je kompanija Zvernec South Adriatic Development u januaru i aprilu 2025. godine dobila dve razvojne dozvole za izgradnju velikog turističkog kompleksa u Zvernecu. Dozvole je izdao Nacionalni savet za teritorijalni razvoj, kojim predsedava albanski premijer Edi Rama, ali one do danas nisu zvanično objavljene.
Kako prenosi albanski portal Reporter, pomenute dozvole su povezane sa projektom koji je u proleće 2024. javnosti predstavio Džared Kušner. Da podsetimo, zet američkog predsednika je tada objavio da će učestvovati u tri projekta na Balkanu – obnovi Generalštaba u Beogradu i izgradnji dva turistička kompleksa, jednog na ostrvu Sazan i drugog na teritoriji Zverneca.
Uništavanje biodiverziteta
Do sada ni projekat Generalštab a ni onaj na ostrvu Sazan nisu realizovani, ali čini se da investitori neće lako odustati od Zverneca. Taj projekat pak ima potencijal da uništi biodiverzitet na zaštićenom području i to na teritoriji od 300 hektara, piše portal Nova. Prema prvobitnim planovima, na području Zverneca trebalo je da bude izgrađeno oko 10.000 smeštajnih jedinica duž uskog pojasa zemljišta koji razdvaja lagunu Narta od Jadranskog mora. No, kako stvari trenutno stoje izgleda da će biti izgrađeno mnogo više, neki mediji predviđaju i do 20.000 smeštajnih jedinica.
Međutim, u Albaniji, kao i u Beogradu, struka i građani nisu sedeli skrštenih ruku. Lokalci su obavestili medije šta se dešava a zatim pokrenuli proteste u Zvernecu. Pojedini demonstranti su čak i uklonili delove ograde i ušli na gradilište. Protivnici pomenutog projekta optužuju vlasti i investitore da privatizuju javnu obalu zarad elitnog turizma, i to na veoma netransparentan način, skrivajući od javnosti šta zapravo rade.
S druge strane, pristalice projekta ističu da se razvoj odvija isključivo na privatnom zemljištu i da bi mogao da pretvori ovaj deo Albanije u prestižnu mediteransku turističku destinaciju, privuče velike investicije i otvori nova radna mesta.
Izvor: BIRN, Reporter, N1, Nova
Foto: AndrewMayovskyy, Depositphotos