Ukoliko bi se nastavio trend rasta, Srbija bi do kraja godine od izvoza robe mogla da dobije blizu 9,5 milijardi dolara. Međutim, uprkos većoj prodaji u inostranstvu, umesto gotovih proizvoda koji imaju i veću cenu, i dalje u srpskom izvozu sa dve trećine dominiraju proizvodi za reprodukciju.
Kada se posmatra struktura izvoza, najveći deo, 65,7 odsto, odnosi se na sirovine i proizvode niže faze obrade, 25,7 odsto je roba široke potrošnje, a 8,6 odsto se odnosi na sredstva za rad. Za prvih šest meseci, u inostranstvu smo prodali 280 miliona dolara gvožđa, 207 miliona dolara obojenih metala i 152 miliona dolara električnih mašina i aparata. Za njima slede žitarice i proizvodi pravljeni od njih, sa 139 miliona zarade, kao i voće i povrće sa 136 miliona.
Statistika pokazuje da je spoljnotrgovinska razmena tokom prve polovine ove godine dostigla 12,2 milijarde dolara, a što je rast od 8,2 odsto u odnosu na isti period 2009. Ohrabruje to što i izvoz ima trend rasta. Svetu smo prodali robe u vrednosti od 4,4 milijarde dolara, a što je više za 18 odsto, dok je uvoz dostigao 7,8 milijardi dolara, i to je povećanje za 3,2 odsto u odnosu na prvo polugodište prošle godine. Pokrivenost izvoza iznosi 57,2 odsto i ona je takođe veća u odnosu na isti period 2009. kada je iznosila 50 odsto.
Ekonomisti stalno zagovaraju okrenutost izvozu, a koliko bi takva politika mogla da nam koristi govori podatak da je prema procenama Narodne banke Srbije u drugom tromesečju ove godine ostvaren međugodišnji rast BDP od 1,8 odsto. Najviše smo izvozili u EU, 58 odsto, ostale evropske zemlje, 37,8 odsto, te u Aziju i Ameriku.
Pojedinačno gledano, najviše smo izvozili u Italiju (509 miliona dolara), u najvećoj meri tekstil. Sledi BiH (498 miliona dolara), gde su najzastupljeniji prehrambeni proizvodi, toplovaljani koturovi, pivo, kukuruz… Na trećem mestu je Nemačka (482 miliona dolara), na čijem su tržištu mesto našle maline, delovi za mašine, toplovaljani proizvodi u koturovima, gume za automobile, pšenica.