Iako je to predviđeno ugovorom, srpske banke nerado smanjuju rate na kredite dok neupućeni klijenti nisu informisani o nižim ratama.Drugim rečima, kod većine banaka u ugovorima je naznačeno da kamatna stopa može da se povećava ili smanjuje u “skladu sa poslovnom politikom”, ali kada dođe do obaranja, informacija teško putuje do klijenta.
Bankari vrlo retko obaveštavaju klijente da su smanjili kamate na gotovinske i potrošačke kredite, ali zato kada podižu cenu ovih zajmova uvek upute pismeno obaveštenje. Tako su neke banke spustile cenu svojih keš pozajmica, pojedine čak i prepolovile, ali su” zaboravile” da korisnike obaveste.
Pojedine banke, na svaka tri meseca proveravaju da li je plata klijenta ista, odnosno da li i dalje pokriva dozvoljeni minus, iako je ugovor o pozajmici, najčešće potpisan na godinu ili eventualno 24 meseca. Ukoliko je zarada opala, banka automatski obaveštava korisnika ovog prekoračenja po tekućem računu da mu je “minus “ smanjen. Ali u suprotnom, kada plata raste, banka ćuti. Odnosno, građanin mora sam da podnese zahtev za povećanje pozajmice i da pri tom, ponovo dostavi svu potrebnu dokumentaciju, kao da prvi put traži ovu uslugu.
„Mnogi građani ne znaju, jer ne čitaju ugovore, a većini ništa ne znači klauzula “promena kamate u skladu sa poslovnom politikom banke”, da banka treba i da im smanji kamatu“, kaže Goran Nikolić, ekonomista, i dodaje da „zbog toga, bankari vrlo često naplaćuju svojim neupućenim klijentima mnogo veće rate nego što bi trebalo. Uz to, u obavezi su da ih obaveste o promeni kamatne stope kako naviše, tako i kada ona pada. Nekada su spremnije da plate kaznu za ovakvo poslovanje, nego da ispune ugovorom predviđene stavke.“