Do kraja decembra 2010. godine, od 730 miliona franaka pomoći koju daje Švajcarska kroz brojne programe razvoja male i srednje privrede, ukupno će u Srbiju biti uloženo 13.73 miliona franaka. Prema Strategiji razvoja saradnje sa Srbijom, dokumentu koji je pre nekoliko dana objavljen u Bernu, MIP Helvecije planira da pojača intenzitet saradnje sa Beogradom do 2013.godine.
Prema tom dokumentu prioriteti saradnje biće usmereni na: programe inkluzije, smanjenje siromaštva, jačanje lokalnih i regionalnih institucija države, kao i pomoć za smanjenje nezaposlenosti. U zvaničnim dokumentima MIP-a Helvecije navodi se pored ostalog „da Srbija još uvek, kao i veći deo država zapadnog Balkana, ima slabe političke institucije, izražene potrebe u domenu konsolidacije ekonomije i pre svega visoku stopu nezaposlenosti. Posebno su ugrožene populacije penzionera, izbeglica i pojedinih etničkih grupa“.
Ovu sliku o Srbiji dopunjuje i mala ili gotovo nikakva zastupljenost srpskih firmi na tržištu Švajcarske. A ono malo naših proizvoda koji se ponekada mogu naći na rafovima hipermarketa „pate“ od loše prezentacije, nevešto dijazniranog pakovanja i izuzetno niskih cena. Prosečnim potrošačima loše dizajnirani domaći proizvodi i niske cene ukazuju da „sa tom robom nešto nije u redu“, pa je mahom i izbegavaju. Uporedo sa tim, u poslovnom „srcu“ Helvecije – Cirihu, od domaćih firmi zastupljeni su samo JAT i Putnik. Kako u takvim uslovima da se od postojećeg „kolača“ pomoći, koji Švajcarci nude – a ona će do 2013. godine biti 1.020 miliona franaka – uzme neki veći komad a ne kao do sada, mrvice?
Z. Vitorović
Cirih