Nekada se verovalo da je najveća smrtnost po profesijama prvo kod probnih pilota, a potom kod novinara. Nevladina organizacija „Press amblem campaign“ (PEC) objavila je da je od januara ove godine ubijeno je najmanje 90 novinara u 33 zemlje, što je 25 odsto više nego prošle godine.Najopasnija zemlja za novinare i dalje je Meksiko sa 13 ubijenih novinara, koji su izveštavali o ratu narkokartela koji se vodi u toj državi. Na drugom mestu se nalaze Honduras i Pakistan sa po devet ubijenih novinara.
Po pet novinara ubijeno je u Iraku, na severnom Kavkazu u Rusiji i na Filipinima, a 50 odsto svih ubistava novinara ove godine dogodilo se u tih šest zemalja.Novinari su, obavljajući svoj posao, ove godine ubijani i u Somaliji, Indoneziji, Nepalu, Nigeriji, Kolumbiji, Avganistanu, Angoli, Tajlandu, Indiji, Venecueli i Ugandi.
Što se tiče Evrope, 12 novinara je na starom kontinentu ove godine izgubilo život, a novinarska udruženja najviše kritiku Rusiju zbog odnosa prema novinarskoj profesiji.
Iako mi i dalje čekamo da saznamo ko su ubice Ćuruvije, Dade Vujasinović i mnogih drugih koji su stradali devedesetih, baš ta Rusija pokazuje minimalne ali ipak napore u rasvetljavanju ovih zločina. Tako je kancelarija ruskog državnog tužioca donela odluku da otvori krivične istrage o smrti pet novinara u periodu između 2001. i 2005. godine pošto je dobila nove informacije od CPJ (Komiteta za zaštitu novinara), čije je sedište u Njujorku.Ruski predsjednik Dmitrij Medvedev rekao je da će utvrditi istinu o nerešenim ubistvima novinara, uključujući i smrt kritičara Kremlja Ane Politkovske 2006. godine, ali organizacije za zaštitu ljudskih prava navode da je načinjen mali napredak ka otkriću onih koji su naredili počinjenje ovih zločina.Ipak, ne možemo oduševljeno hvaliti Rusiju jer je ona po pitanju medijskih sloboda i dalje prilično restriktivna, i nalazi se naosmom mestu na listi država u kojima su novinari redovna meta smrtonosnih napada, a vlade ne uspevaju da reše ubistva.