Na Svetskom ekonomskom forumu jos jednom je potvrđena odlučnost Nemačke i Francuske da ojačaju Euro po svaku cenu. Ili kako je naglasio Sarkozi „euro je stvar indentiteta i duoročnog mira u Evropi“. Poslovni svet se u međuvremenu okrenuo saniranju posledica zadnje finansije krize.
Analitičari prisutni na Davosu upozoravaju „da je trenutni rast GDP-a najjačih ekonomija Zapada za 6%, koji mnogi tumače kao vraćanje na pozicije koje su postojale pre finansijske krize 2008.godine., samo trenutni efekat. Suštinski problemi nisu rešeni, a u naznakama je novi galopirajući krizni udar, ne samo monetarno-inflatorni (zbog programa mera FED-a zvanog QE2 ) vezana za porast cena hrane, vode i energenata.
Opšti zaključak koji dominira na ovogodišnjem 41. po redu WEF-u jeste da „kriza je tu, politička volja takođe“.
Oni daleko zabrinutiji, kažu da je „2011.godina. suštinska prekretnica za dalji razvoj čovečanstva!“.
Zašto?
Na jednoj strani je ekonomski disbalans, na drugoj pomeranje ekonomskih centara sa Zapada na Istok koje prate sve slabije državne administracije u većem delu država sveta i marginalno slabe postojeće međunarodne organizacije. U ovakvim prilikama, čulo se ovde na Davosu, ne treba da čudi da je organizovni kriminal u porastu i da počinje veoma ozbiljno da ugrožava i same temelje globalnom ekonomsko finansijskog sistema. Obzirom da se više bilijardi dolara godišnje zaradi samo od prodaje droga, ne treba da čudi, kažu u Davosu, da cena razvoja „legalne“ ekonomije poskuplje.
Ovakve globalne prilike daju dovoljno prostora za nastupanje populističkih, ekstremističkih i nacionalističkih lidera i grupacija, koje su, kako je na početku ovogodišnjeg WEF-a upozorio Ruski predsednik Medvedev, „inspiratori terorizma usmerenog na postojeće vladajuće strukture mnogih država sveta“.
To sve je potvrđeno i na panel diskusiji pod nazivom „Liderstvo izazov veka“. Učesnici ovog panela su naglasili potrebu da se „hitno redefinišu stare paradigme o tome kako rešavati ovakve probleme“ jer je očito da postojeći modeli ne daju efikasne i konkretne rezultate. Naprotiv! Stvari se konstantno pogoršavaju sa povremenim malim pozitivinim pomacima, ali kratkoročnim.
„Lideri država su previše uhvaženi u koštac sa rešavanjem kratkorošnih unutar državnih problema, a trebaju mnogo više da „slušaju“ javno mnjenje, i da daleko viđe ulažu napora u kreiranje novih radnih mesta i socijalnu zaštitu.
A okvir globalne uprave (global governance) i globalnih institucija treba da bude nanovo izgrađen uz snažnije poštovanje svih aspekata koje postoje u kontekstu „razlike u kulturama“.
Ključno pitanje, na koje mora da se dobije odgovor pre nego se definišu „Nove globalne norme za sve„ i krene u redizajniranje međunarodnih institucija, definisao je (u video poruci) Nobelovac Muhamed Junuz rekavši „prvo treba da se odgovori na pitanja :kakav život želimo? Kakav svet želimo da izgradimo? A zajedničke snove čovečanstva moramo da ostvarimo!“.
Sporazum na „visokom nivou“ mora da se postigne između: lidera država, poslovnih i političkih elita, vlada država, nevladinih organizacija i drugih. Međutim, ono sto se nedostaje su: putevi pragmatičnog ostvarenja ovih ciljeva, zajedničke norme (prihvatljive za sve) i definisanja procesa kojima bi se ti sporazumi o „željnim ciljevima“ postigli.
Zoran Vitorović, Davos