Zakon o restituciji neće biti usvojen do polovine ove godine, a do jula neće, prema novom planu, biti započeta čak ni javna rasprava o predloženim rešenjima. Dakle, pre 2013, ništa od restitucije.
Sva ova odlaganja imaju obrazloženje da Ustavni sud još nije saopštio ocenu ustavnosti Zakona o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama. Ocena ovog suda, naime, ključna je za opšti zakon o denacionalizaciji.
Ukoliko Ustavni sud odluči da je pomenuti Zakon ustavan, onda ni opšti zakon o denacionalizaciji ne može imati drugačiji koncept zbog ustavnog principa ravnopravnosti. U suprotnom, država bi imala mogućnost da odaberekoncept koji je pravno prihvatljiv i ekonomski opravdan, ali zavisno od finansijskih mogućnosti države i poštovanje principa ravnopravnosti. Najave načina nadoknade štete već su izazvale određene reakcije javnosti, jer je prvobitno postojala procena da bi povraćaj imovine u njenoj punoj vrednosti izazvao finansijski slom Srbije, jer ta imovina vredi od 100 do 220 milijardi evra. Mreža za restituciju se ne slaže sa ovim brojkama i smatra da su one zaplašivanje javnosti.
No, bez obzira u koji scenario verujemo, prema proceni Vlade, nećemo ga gledati pre 2013. godine, s obzirom da je bar godinu dana potrebno da se utvrdi status imovine koja se potražuje.
Analiza prijava oduzete imovine koju je uradio tim stručnjaka predvođenih dr Miladinom Kovačevićem, pokazala je da je trenutno manje od deset odsto oduzete imovine moguće vratiti u naturi.
U Mreži za restituciju oak kažu da je veoma važno da se javnosti predoče činjenice na osnovu kojih je jasno da se od državne imovine potražuje manje od 3,5 odsto šumskog zemljišta (45.000 hektara), oko četiri odsto građevinskog (2.652 hektara) i oko 50 do 60 odsto poljoprivrednog zemljišta (oko 306.000 hektara). Za 140.000 porodica, koje potražuju mali deo današnje državne imovine, neprestano se izmišljaju razlozi za odugovlačenje, izbegavanje i opstrukciju povraćaja otetih nepokretnosti, navode u Mreži.